Прочитај ми чланакСтари континент могао би да трпи температуре близу 50 степени целзијуса сваке године до краја овог века.
До високих температура може да дође уколико се не предузме хитна акција да се смање емисије штетних гасова који изазивају ефекат стаклене баште, показала је анализа Метеоролошке службе Велике Британије Мет офис.
Смртоносни талас врућине који је овог лета погодио Европу – назван Луцифер – током којег су температуре досегле рекордних 48,8 степени на Сицилији, био би немогућ да се деси да није климатске кризе, открила је анализа Мет офиса.
Таква врућина у Европи сада се може очекивати једном у сваке три године као последица глобалног загревања које је Земља већ претрпела. Уколико се не предузме драстична акција, ризик од рекордних врућина наставиће да расте у деценијама које долазе.
Сваке године Луцифер
До 2100, ако свет не предузме брзу акцију да се смање штетне емисије, Европу чекају таласи врућине попут Луцифера сваке године“, навео је Мет офис.
„Опасне климатске промене су већ са нама… ако погледате на 48,8 степени целзијуса у Европи и 49,6 у Канади и шта је дошло са тим – пожари, последице по људско здравље, пољопривреду – то је сада са само нешто преко 1 степен целзијуса глобалног загревања. Са даљим загревањем, само ће се погоршати“, рекао је за „Индепендент“ професор Питер Стот, аутор анализе и водећи научник за екстремно време Мет офиса, на маргинама климатског самита Цоп 26 у Глазгову.
„Да бисмо избегли још опасније климатске промене, треба одмах да реагујемо“, додао је.
Рекордне врућине
Стот је указао да Велика Британија, једна од земаља укључених у анализу широм Европе, треба да очекује још рекордних врућина у предстојећој деценији.
„Шансе за рекордне летње температуре у Британији су веома знатно порасле. Можемо очекивати током предстојећих година да видимо још рекордних температуре“, рекао је.
У међувремену је у Глазгову постигнут споразум између Кине и САД о томе да ће радити заједно на климатским акцијама.
Две земље су највећи светски емитери угљен-диоксида, а амерички изасланик за климу Џон Кери је рекао да овај споразум представља „императив сарадње“.
Претходно је постигнут и споразум о спречавању сече шума, где су светски лидери обећали да ће зауставити крчење шума у свету до 2030.
Објављена је и студија „Глобал карбон пројекта“, у којој је наведено да су се емисије угљеника вратиле на нивое близу оних пре пандемије коронавируса, а уз пораст емисија угља и природног гаса у енергетским и индустријским секторима. Студија такође предвиђа повећање емисије за 4,9 одсто ове године.
Обећања нису довољна?
Ипак, тренутна обећања светских лидера и даље нису довољна да се Земља стави на путању ограничења пораста глобалне температуре на 1,5 степени до краја века, што је тежња истакнута у Париском климатском споразуму 2015.
Анализа о врућинама које нам следе последња је у области проучавања како климатска криза утиче на екстремна временска дешавања. Сличне студије су откриле да је климатска криза умногостручила вероватноћу за врућине које су овог лета погодиле Северну Америку и смртоносне поплаве у Европи.
„Индепендент“наводи да су научници применили „средњи“ сценарио емисије штетних гасова зван ССП4.5 да испитају како би се ризик од таласа врућине истих размера као Луцифер могао мењати у будућности. Према том сценарију, температуре би порасле за око 2,7 степени целзијуса до 2081–2100. године, са могућим распоном између 2,1 и 3,5 степени.
Овај ниво загревања је око очекиваног нивоа уколико земље не повећају тренутне амбиције што се тиче климатске кризе. Извештај Уједињених нација објављен уочи самита Цоп 26 открио је да ће тренутни климатски планови за последицу имати око 2,7 степени загревања до 2100.
„Велика порука за мене је хитност ситуације, о чему се много говори у врховима Цоп 26“, рекао је професор Стот.
„Наука нам говори да, како би одржали 1,5 степени (загревања) у животу, о чему се ради на конференцији, смањење емисија мора да се деси веома, веома хитно. Ако не, за 10 година причаћемо о 50 или више степени у Европи, као што сада говоримо о 50 и више степени у Канади“, истакао је.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 15, 2021
