Прочитај ми чланакНапади Пјонгјанга показују да се сајбер криминал исплати када немате шта да изгубите.
На светлост дана излази све већи број доказа да иза прошломесечног сајбернапада вирусом WаннаЦрy, који је праралисао 300.000 компјутера у 150 земаља света, стоји софистицирана армија севернокорејских хакера, обучена за компромитовање иностраних армија и рушење финансијских институција.
Делује необично да је тако неразвијена земља као Северна Кореја, с горово никаквим високотехнолошким капацитетима, могла да изведе тако ефикасан напад. Ипак, сајбер простор је у последње време омиљено бојно поље Пјонгјанга, парадоксално, али управо због слабог нивоа развијености.
Деценијама, стратегија севернокорејских снага базира се на асиметричним нападима и ограниченим провокацвијама. Сајбер рат представља само последњи сегмената у овој војној доктрини.
Северна Кореја почела је да развија своје сајбер способносту веома рано – још 1986, када је унајмија 25 руских инструктора који су обучавали студенте користећи кинески процес регрутације звани „хиљаду зрна песка“. Према овом систему, најбоље ученике идентификују још у основној школи и одмах почињу са обуком за кодовање и хаковање, која траје све до краја колеџа.
Резултат таквог систематског образовања, према мишљењу експерата, довела је до тога да хакерске јединице ове земље буду изузетно јаке и бројне. Према извештају Центра за стратешке и међународне студије, 2014. Пјонгјанг је располагао с 5.900 изузетно високо образованих хакера, распоређених највише у Генералном извиђачком бироу (РГБ) и Корејској народној армији (КПА).
Севернокорејски стразези схватили су да је сајбер простор веома погодан за војну и криминалну активност. За разлику од конвенционалних провокација, сајбер напади као што је био напад вирусом WаннаЦрy, омогућавају Пјонгјангу да извуче максималан профит и притом оставља простора за порицање, и самим тим, избегавање последица одмазде.
Тако, на пример, Северна Кореја зна да може таргетирати информатичку архитектуру на коју се ослањају развијене економије, без страха од директног, симетричног одговора. Истовремено, Јужна Кореја која је најчешће на удару, веома је рањива управо због зависности од електронских система.
„Северна Кореја нема шта да изгуби у сајбер бици“, сматра Ким Сеунг Јо, професор на Универзитету Кореје. Изолована нација већ трпи сталне рестрикције струје, интернет готово да не постоји, а финансијски систем тотално је искључен из глобалне мреже. Управо из тих разлога, апетит режима за сајбер конфликтима је у сталном порасту.
Такође, за разлику од физичких војних напада, сајбер нападе је лако сакрити, нарочито пошто инспиришу и друге да их копирају, па постаје све теже одредити ко је заиста кривац.
Новац представља још једну јаку мотивацију за сајбер нападе. Како слабе односи са Кином, главним трговинским партнером Пјонгјанга, и све је мањи број канала за илегалну трговину оружјем, дрогом и фалсификованим новцем, Северна Кореја мора да се ослони на онлајн изнуде како би имала било какав прилив страног новца.
Софистицираност севернокорејског сајбер арсенала представља изазов за неке од најразвијенијих земаља света, а пре свега зза САД. „Касперскy Лаб“, компанија која је глобални лидер у домену сајбер безбедности, објавила је извештај према ком су размере севернокорејских хакерских операција „шокантне“, али је у засебном извештају напоменула и како хакери Пјонгјанга редовно праве грешке, као што је неуспешно скривање ИП адресе приликом напада вирусом WаннаЦрy.
Како се способности Северне Кореје у сајбер простору побољшавају, хакерима из најизолованије земље света је све лакше да краду на највишем нивоу и да притом не оставе никакав, или готово никакав траг. Пре него што пронађу начин да за таоце узму системе које користе милиони људи широм света, неопходно је да се пронађе начин којим би Пјонгјанг био заустављен пре него што буде прекасно.
Опасност је стварна – само замислите напад на струјну мрежу која одржава болнице са стотинама пацијената на апаратима? Више нам нису потребне бомбе.
