Прочитај ми чланак
Брисел још увек не зна како да поступа с Белорусијом и њеним председником Александром Лукашенком. Данас (23.9.) се у Белорусији одржавају парламентарни избори. Али нико не верује у изненађења.
Председник Европског Парламента Мартин Шулц је одмах након летње паузе одаслао јасну поруку у смеру Минска. Он је уочи парламентарних избора у овој земљи председнику Белорусије Александру Лукашенку поручио да се од њега очекује спровођење политичких реформи. На првом месту захтева из Брисела нашло се ослобађање политичких затвореника у Белорусији и успостављање „демократских стандарда“.
Двострука стратегија
Али политика Европске уније према Минску није увек тако недвосмислена и јасна. Европска министарка спољних послова Кетрин Ештон говори о „двојној стратегији“. „С једне стране су ту циљане санкције, а с друге дијалог с цивилним друштвом“, каже Ештон. Али ЕУ је увек изнова покушавала да успостави дијалог и са самим Лукашенком. Белорусија је тако, упркос масивним притисцима на опозицију, ушла у програм „Источног партнерства“ чији је циљ приближавање неколико бивших совјетских република стандардима ЕУ. Неко време се и сам Лукашенко трудио да побољша односе с Бриселом те је обећавао отворенију политику. У то време је и немачка полиција пружала материјалу и активну помоћ у обуци и својим белоруским колегама, што се сада жестоко критикује и око чега је током љета избио скандал.
Санкције без учинка
Ипак, у односима Брисела и Минска ипак превладавају критика и држање одстојања. То се посебно пооштрило након председничких избора у овој земљи 2010. када су власти у Минску с до тада невиђеном бруталношћу угушиле критике опозиције. Најкасније од ових догађаја се на Белорусију гледа као на „последњу диктатуру у Европи“. Брисел је одговорио санкцијама: од 2011. за Белорусију је на снази забрана увоза оружја из земаља ЕУ, а многим водећим особама Лукашенковог режима је забрањен улазак у Европску унију. Али ни Минск не спава. Након што су шведски активисти летос извели акцију бацања плишаних медведића с демократским порукама из авиона, Лукашенко је отерао све шведске дипломате из земље – руку на срце, и Стокхолм је урадио исто са белоруским дипломатама. Све у свему, санкције до сада нису показале претерани учинак. Лукашенков имиџ у земљи је претрпео малу штету, а врхушка у земљи се љути што свој новац не може да троши у неком од монденских европских летовалишта, али то баш превише није пољуљало пиједестал режима.
Народ се нада помоћи – из Москве
Каква је будућност односа Брисела и Минска? Неки, попут аустријског министра спољних послова Михаела Шпинделегера, надају се да ће Лукашенко попустити. „На крају крајева му не остају никакве друге алтернативе“, рекао је аустријски политичар. Добра познаватељка ситуације у Белорусији Гизеле Босе са Универзитета у Мастрихту, међутим, сматра да ће Лукашенко и даље играти на досадашњу карту наизменичног окретања Русији и Европи. „Ако икоме пође за руком да окрене Лукашанка, то ће бити Москва“, закључује Босе. Тренутно и становништво Белорусије тендира приближавању Москви. Према испитивањима јавног мњења, становници, што се привреде тиче, више очекује од Русије него од ЕУ. У опозицију верује мало ко. Тако би на крају победник парламентарних избора у Белорусији могла бити – Русија.
(Дојче веле)
