Skoro svaki dinar koji EU plasira u Srbiju čini to iz interesa. Ogroman deo novca koji EU propagira kao „pomoć Srbiji“ odmah se vrati firmama iz EU

Krajnji cilj svakog kolonijalizma jeste kolonizovanje uma. Da onog kog kolonizuju prihvati da je to dobro za njega što je u kolonijalnom statusu, da je to milost onog koji ga kolonizuje.

Jedan od takvih pokušaja kolonizacije uma jeste neprestano pričanje o „pomoći EU Srbiji“. Iako je običnom čoveku i vidljivo i jasno da tu nikakve pomoći nema (osim u izuzetnim slučajevima), jer i u životu – osim kada Bog odluči da nekom čoveku preko drugog čovek pomogne – ne dešava se situacija da Vas neko sretne i kaže: „Evo baš imam viška par stotina hiljada dinara, uzmi, to ti je moja pomoć.“ Nažalost, pojedini ljudi u urbanijim sredinama i dalje veruju u ovakvu bajku. Kao da ti ljudi zamišljaju nekog birokratu iz Brisela od čijeg miga zavisi da se Srbiji „dâ pomoć“, te bi valjalo da ga ne ljutimo. Pa ako treba sad da donesemo porodični zakon kojim ćemo dati deci formalno-pravno prezaštićen status u porodici – perfidno napasti srpsku porodicu i usmeriti trošenje energije društva u tom smeru – ‘ajde da to činimo. Pre toga je Zapad na silu isforsirao da srpske vlasti usvoje bezumni Zakon o rodnoj ravnopravnosti (koji je obavezao more srpskih pravnika da se bave potpunim glupostima u vidu donošenja pravilnika kojim se preporučuje „pravilno“ oslovljavanje ženskog pedijatra, sudije ili kosmonauta), sutra će biti insistiranje na legalizaciji sodomitskih brakova, omogućavanju masovne imigracije i tako sve redom dok se ne nagrizu sve vrednosti srpskog društva. I da li će realizator toga biti SNS ili sutra neka „studentska“ ili druga vlast koja prihvati kolonijalne obaveze, svejedno je – sve dok se agenda sprovodi.

Skoro svaki dinar koji EU plasira u Srbiju čini to iz interesa. EU će dati deo novca za neki infrastrukturni objekat, ali uz uslov da školsko izdavaštvo drže nemačke firme. Te će nemačke firme da zgrću ogroman profit na štampi udžbenika, a na planu istorije, biologije i srpskog jezika težiće da preoblikuju srpsku decu, u meri u kojoj u tome učitelji, nastavnici i roditelji ne pruže otpor.

Ogroman deo novca koji EU propagira kao „pomoć Srbiji“ odmah se vrati firmama iz Unije, koje tom prilikom znatno zarađuju. Dakle, EU kroz razne birokratske procedure faktički obaveže kupce u Srbiji da kupuju proizvode iz EU, iako su oni često višestruko skuplji od srpskih ili nekih drugih (npr. kineskih), zaduži srpsko društvo kreditima i sve to uvije u oblandu „pomoći“.

Da zaključimo, Srbija je okružena EU država i razni oblici saradnje moraju da postoje. Ali, srpski narod mora da gleda svoj interes ako misli da ima šanse da opstane, a verovanje u bajke o „EU pomoći“ nije korak u pravom smeru.

Izvor: stanje stvari

Oznake: EU, novac, pomoć, Srbija