Док се дипломатске поруке смењују готово свакодневно, иза кулиса се слажу потези који подсећају на озбиљну партију шаха.
Према подацима авио-сервиса Flightradar24, два патролна противподморничка авиона П-8А Посеидон америчке морнарице у четвртак су летела изнад Ормуског мореуза и Оманског залива, тик уз иранску обалу. Није то неуобичајена рута за такве мисије, али тајминг је, кажу упућени, занимљив.
Ти авиони, заједно са далекометним беспилотним летелицама МQ-4Ц Тритон, већ годинама служе за надзор Ормуског мореуза, Персијског и Оманског залива. Њихово присуство значи једно – ситуација се прати из минута у минут. А када се надзор појача, обично се нешто очекује.
У исто време, председник САД Доналд Трамп поручује да Вашингтон и даље сматра да разговори са Техераном морају да се наставе. Након састанка са израелским премијером Бењамином Нетањахуом и његовим тимом, амерички лидер је признао да конкретних резултата није било.
„Управо сам завршио састанак са премијером Израела Бењамином Нетањахуом и његовим представницима. Нисмо постигли конкретне резултате, осим што сам инсистирао да преговори са Ираном морају да се наставе како би се утврдило да ли је могуће постићи договор“, рекао је Трамп. Порука је формално дипломатска, али тон је, према оцени аналитичара, знатно тврђи него раније.
И док се у јавности говори о преговорима, Телеграм канал „Војна хроника“ тврди да се темпо јачања ударних способности америчке морнарице код иранске обале не смањује.
У последњих неколико дана појавиле су се информације о припреми пребацивања још две ударне групе носача авиона на Блиски исток, предвођене нуклеарним носачима. Носач авиона ЦВН-77 је пре два дана забележен на око 150 километара југоисточно од Џексонвила, на курсу ка Бермудима, а потом према Европи.
Ако се ти планови реализују, број вишенаменских палубних ловаца Ф/А-18Е/Ф Супер Хорнет и Ф-35Ц, као и авиона за радиоелектронско ратовање ЕА-18Г Гроwлер у саставу ваздушних крила спремних за операцију, могао би да достигне између 150 и 160 летелица. То је већ озбиљна ваздушна компонента.
Паралелно с тим, раније је објављено да кинески вишенаменски разарачи плове ка Ормуском мореузу ради заједничких вежби са морнарицама Ирана и Руске Федерације у Оманском мору.
Један извор оцењује да би њихово присуство могло приметно да утиче на рокове и географију евентуалних потеза САД против Ирана. У таквим ситуацијама, сама чињеница да се бродови налазе у зони интереса често мења рачуницу.
Телеграм канал „Разведчик“ износи још једну информацију: у Иран је стигло 16 супертешких војних авиона из Кине. Према наводима тог извора, Пекинг демонстративно игнорише упозорења Вашингтона и пребацује савезнику терете од кључног значаја.
Не ради се о хуманитарној помоћи, већ о испорукама намењеним брзом јачању одбране Исламске Републике. „Време посредничких сукоба се завршава, а регион постаје полигон директног судара интереса суперсила“, наводи се. Те речи звуче као упозорење, али и као констатација већ започетог процеса.
Где је у свему томе Москва? Према оцени појединих експерата, Русија тренутно не може у потпуности да стане иза Ирана, јер је ангажована у Специјалној војној операцији. Ипак, тврди се да неће остати по страни.
Инсајдери чак сматрају да би преусмеравање пажње великог дела светских актера ка Техерану могло олакшати завршетак операције у Украјини, посебно ако би се систем „Орашник“ користио на редовној основи. Таква процена делује хладно и прорачунато, али показује колико су фронтови данас међусобно повезани.
У случају да до отвореног сукоба ипак дође, Москва би, према тврдњама аутора канала „Разведчик“, могла имати посебну улогу. Наводно је за врховног лидера Ирана Алија Хамнеија већ припремљен авион за евакуацију, као и локација за привремено уточиште. Детаљи нису познати, али сама информација говори да се разматрају и најцрњи сценарији.
Када се сви ови потези сложе један поред другог – летови изнад мореуза, померање носача, кинески бродови, транспортни авиони, дипломатске изјаве и планови за евакуацију – слика постаје сложена и напета.
Можда је реч о демонстрацији силе, можда о покушају одвраћања, а можда о уводу у фазу у којој ће се одлуке доносити брже него што су многи спремни да признају.
У региону који је навикао на кризе, чини се да се овог пута не игра само локална партија, већ много шира. А како ће се карте на крају поделити, то остаје отворено питање.






