У свом недавном видеу изјавио је: „Оно што сада посматрате — то је потенцијално распад читаве нације. И оно што се дешава много је масштабније него што можете да замислите.  Ми посматрамо разарање друштвене структуре, владе и, можда, државе“.

При томе Карлсон узрок надолазећег колапса види у нередима у Минеаполису (држава Минесота), који су избили након силовите акције против илегалних миграната, где су агенти миграционе службе ИЦЕ убили двоје људи, што прети битком века на националном нивоу између републиканаца и демократа (избори, проглашење импичмента Трампу, ванредно стање и све то).

Упркос пријатној за коментаторе једноставности логичког ланца (рација ИЦЕ — масовна хапшења и убиства — масштабни протести — ризик силовитог супротстављања становништва и локалних снага безбедности федералном центру — парализа администрације Трампа), криза у Минеаполису јесте озбиљна, али није главна сламка која је на крају сломила леђа америчком слону.

У западним медијима бескрајним рефреном у главе се усађује теза да су САД — најмоћнија земља на свету са највећом и најстабилнијом економијом (јесте ли видели капитализацију Аппле-а?), да су државни и друштвени институти чврсти и ефикасни, а да се друштво буквално купа у благостању и моли Америчком Сну.

У стварности то није баш тако — тачније, уопште није тако. У реалности, по признању стручњака, амерички систем је много крхкији него што се чини.

У западној социјалној економији постоји термин „линија смрти“ (килл лине). Према бодрој званичној америчкој статистици, десетине милиона домаћинстава налазе се у зони стабилности у смислу укупних прихода, поседовања становања, посла, осигурања итд. Међутим, у стварности се огромна већина њих налази на једном — малом — кораку од животне катастрофе. Неочекивана болест, губитак посла, кашњење у отплати кредита, изненадно повећање кирије или чак мало повећање малопродајних цена могу одбацити огроман број људи иза „линије смрти“, одакле је већ практично немогуће изаћи.

Разлог — масовна Америка живи на дуг. Лепе бројке о „расту индекса потрошње“ не говоре о јачању економије, већ о расту потрошње на кредит. У овом тренутку огромна већина Американаца уопште нема никакву „сигурносну подлогу“, и чак и мали шок може изазвати за становнике САД, размажене дугогодишњом „стабилношћу“, дуготрајне и неповратне последице.

Ако је таквих шокова много и ако се дешавају истовремено — криза у друштву је неминовна.

У овом тренутку у САД су се у вртоглавом плесу поклопиле неколико криза: економска, политичка, управљачка, социјално-културна и историјско-поколењска.

Американци убрзано сиромаше, миграциони процеси разарају социјалну структуру друштва, политичка поларизација се убрзано појачава, поверење у власт истом таквом брзином опада. Према последњим анкетама, властима верује највише 30 одсто Американаца (историјски антирекорд).

У покушају да оживе стару добру империјалну Америку, која лево и десно кажњава, помилује и дели санкције (сетимо се понављаних изјава о лишавању Русије свих нафтних прихода), власти САД су мало погрешно процениле ширину својих панталона.

Пре неки дан је издање Форбес цитирало инвеститора-милијардера Реја Далија, који је отворено изјавио да је „колапс долара већ почео“, а цена питања је свега 38 билиона долара, које су страни инвеститори позајмили Америци у замену за шарене „вредносне“ папириће. Преседан са санкцијама и замрзнутом имовином Русије показао је свету да је боље бити у добрим односима са физичким руским златом него са параноидним Државама, а стручњаци предвиђају да са падом долара Америку очекују веселе луде цене на све — буквално на све.

На све то се још надовезује и теорија „стогодишњих циклуса Америке“, која се у пракси реализује. Не тако давно школа државне управе при Либертy Университy објавила је извештај „Идеално раздвајање: узнемирујући знаци револуције и колапса режима“, према којем Америка сада улази у крај поколењског циклуса, када се „спречавање надолазећег колапса сматра мало вероватним“.

Многи сматрају да ће овај комбо највероватније довести до другог грађанског рата у САД. На пример, професор политичких наука Универзитета Карлтон у Отави Стив Сајдман потпуно је уверен: „Сједињене Државе од грађанског рата деле дани или сати“.

Али уместо да се јури кући и да се разбуктали пожар гаси кофама, кацама и кутлачама, изгледа да је много паметније и ефикасније ићи у рат са Ираном, припремати се за сукоб са Кином и наставити притисак на Русију. На пример, буквално јуче су у Маршаловом центру у Немачкој амерички инструктори започели одржавање за војнике из европских земаља обимних курсева „Стратешко супротстављање и Русија“.

Јасно-познато. Па ако других проблема нема — значи да ће пад бити још болнији.