Pročitaj mi članakAmeričke institucije vode istrage kriminalnih aktivnosti kartela, koji predvodi Aleksandar Vučić. U kolekciji svedoka saradnika, koji imaju zaštitu američkih službi, uz Sašu Vujisića, Slavišu Kokezu i Andrijanu Kerkez Borković, odskora se nalazi i Milorad Dodik. Nagodbom sa Amerikancima, Dodik je skinut sa „crne liste“, a zauzvrat je dao dokaze o transferima novca, kojima je Vučić korumpirao zapadne diplomate. Evropska unija je zabranila bankama i investicionim fondovima da kreditiraju projekte koji imaju veze sa EXPO. Iz Brisela su postavljeni zahtevi da Vučićeva policija prestane da vrši nasilje nad studentima i građanima, kao i da se ukloni Ćacilend. Istovremeno, iz Moskve stižu optužbe protiv Vučića zbog prekršenog obećanja da neće prodavati oružje Ukrajini. Svi strani centri moći su godinama iskorišćavali Vučića, a sad ga, konačno, odbacuju s prezirom.
Posle dugih i mračnih trinaest godina, Aleksandru Vučiću je istekao rok trajanja. Sa domaćim političkim i poslovnim ortacima opljačkao je Srbiju, a sve uz podršku mentora iz Vašingtona i Brisela, pa i Moskve i Pekinga. Tome je došao kraj.
Nova administracija Donalda Trampa ima čvrst i odlučan neprijateljski stav prema Vučiću i njegovom kartelu. Sjedinjene Američke Države već deset meseci nemaju svog ambasadora u Srbiji. Takvo stanje je zabeleženo samo u periodu od 1998. do 2001. godine, koje je obeleženo NATO agresijom. Tramp je u aprilu ove godine imenovao Marka Brnovića za ambasadora u Beogradu. Tu odluku je poništio pre mesec dana, kad je obavešten o korupciji u koju su Brnovića uvukli Vučićevi partneri iz SAD-a. Iz istog razloga, iz Trampovog okruženja su sklonjeni Vučićevi višegodišnji abonenti Rudolf Đulijani, Ričard Grenel i Rod Blagojević. Pod pritiskom afere „Generalštab“, Tramp se distancirao i od svog zeta Džareda Kušnera.
Tokom prvog predsedničkog mandata, Tramp je zeta imenovao za višeg savetnika u Beloj kući. Kušner se istakao kao neformalni strateg za Bliski istok. Njegov mirovni plan, tzv. Abrahamski sporazumi, najavio je normalizaciju odnosa između Izraela i Palestine. Iako danas nema zvaničnu funkciju, Kušner je nedavno, krajem oktobra, angažovan u pregovorima između Izraela i Hamasa. Tramp ga, na taj način, drži dalje od Vučića, Beograda i Generalštaba Vojske Srbije.
Tramp je, tokom poslednjih nekoliko meseci, povećao carinske tarife na uvoz u Ameriku iz gotovo svih zemalja sveta. Države, članice Evropske unije, imaju prosečnu stopu „most favoured nation“ carine od oko tri odsto, a ostale evropske zemlje oko 10%, dok tarife za Srbiju iznose čak 35 odsto.
Osim političkih i ekonomskih, Tramp je protiv Vučića preduzeo i seriju pravosudnih mera. Posle propalog prvomajskog pokušaja da uđe na Trampovo imanje u Mar-a-Lagu, Vučić je označen kao persona non grata. Američki državni organi vode istragu protiv auto-transportne kompanije Super Ego iz Bensenvila u Ilinoji, koja mu je omogućila falsifikovanu akreditaciju na ime Alex Vuci.
Specijalni agenti ICE-a uhapsili su nekoliko desetina srpskih državljana, koji rade kao šoferi u toj i drugim kompanijama.
Istraga se, na mnogo višem nivou, vodi i protiv kompanije Dominion, koja je osumnjičena za nameštanje rezultata predsedničkih izbora 2020. godine, koje je organizovano preko njene beogradske kancelarije.
Američki istražitelji su nedavno obavili višečasovne razgovore sa Srđanom Nogom, bivšim narodnim poslanikom, koji je otkrio detalje o umešanosti Vučićevih saradnika u izbore, na kojima je nameštena pobeda Džou Bajdenu nad Trampom.
Uporedo sa tim postupkom, američki istražni organi i obaveštajne službe bave se nizom korupcionaških i kriminalnih afera u koje su uključeni Vučić i njegovi ortaci iz naprednjačkog kartela. Pod zaštitom američkih službi već godinama se nalaze svedoci saradnici Saša Vujisić i Slaviša Kokeza.
Pripadnik Vojnoobaveštajne agencije Vujisić svedoči o organizovanoj kriminalnoj grupi Predraga Koluvije, koja je, u saradnji sa srpskim državnim institucijama, napravila najveću plantažu marihuane u Evropi. Kokeza je Amerikancima predao dokaze šverca, koji je organizvan preko Uprave carina Srbije. Uz njih, od pre dva meseca, zaštitu američkih organa ima i Andrijana Kerkez, bivša supruga Dušana Borkovića, bivšeg narodnog poslanika iz redova SNS-a i prijatelja braće Vučić. Borković je osumnjičen za koruptivne aktivnosti, kojima je izvučeno nekoliko miliona evra.
Poslednji u nizu, ali verovatno najznačajniji svedok protiv Vučića je Milorad Dodik, dojučerašnji predsednik Republike Srpske. Dodik je nedavno napravio sporazum o saradnji sa Amerikancima. On se povukao sa državnih funkcija, a skupštinska većina njegove SNSD poništila je set spornih zakona, zbog kojih se nalazio na udaru zapadnih centara moći. Zauzvrat, ukinute su sankcije Dodiku, članovima njegove porodice, kao i njihovim firmama.
Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, predstavnica Amerike je zatražila da se ukine međunarodni patronat, koji trenutno personifikuje tzv. visoki predstavnik Kristijan Šmit. Njen kolega iz Rusije je podržao tu ideju, a u diskusiji nijednom nije pomenuo Dodika, što ukazuje da su Amerikanci i Rusi postigli dogovor o Uz to, američka administracija je dala političku podršku Republici Srpskoj, koju predstavlja kao „zaštitnika Dejtonskog sporazuma“. U debati o situaciji u Bosni i Hercegovini, koja je nedavno održana u ovakvom rešenju krize u BiH.
Kolateralnu štetu je pretrpeo Aleksandar Vučić. U trgovini sa Zapadom, Vučić je godinama kupovao političku podršku za opstanak na vlasti u Srbiji time što je učestvovao u procesu gušenja Republike Srpske, što je preduslov za unutarizaciju Bosne i Hercegovine. Vučić je koristio Dodika kao strašilo, koje je Vašingtonu i Briselu predstavljao kao ogromnu prepreku na putu unitarizacije BiH. Na taj način, Vučić je sebi dizao cenu i dobijao na vremenu.
Međutim, kad je shvatio da Vučić trguje njegovom glavom, Dodik je odlučio da to uradi sam. Nagodbom sa Amerikancima, a posredno i sa Rusima, obesmislio je Vučićevu ulogu. Posle ovoga, Vučić nije potreban ni Vašingtonu, ni Moskvi, pa čak ni Briselu.
Pritom, izvori iz Banja Luke i Sarajeva jednoglasno tvrde da je Dodik dao Amerikancima dokaze brojnih kriminalnih afera u koje su uključeni Vučić i njegovi poslovni ortaci. Osim dokaza klasičnog kriminala, bivši predsednik RS-a je dokumentovao korupciju visokih zvaničnika Evropske unije. Godinama je Vučić preko Banja Luke u Brisel prebacivao po 200.000 evra mesečno, namenjeno za apanažu evropskim komesarima i poslanicima. Naravno, Amerikanci imaju sve informacije o tim tokovima prljavog novca, ali bio im je potreban „živi jezik“, odnosno svedok saradnik.
Vučić nije mogao da sportski podnese poraz. Optužio je Dodika da je izdao srpstvo, da radi u interesu Hrvata i Hrvatske. Da bi demonstrirao zaokret u ličnom odnosu, zabranio je Dodiku da 1. novembra uđe u Hram Svetog Save, na pomen žrtvama pod novosadskom nadstrešnicom. Patrijarh Porfirije je neuspešno pokušao da utiče na Vučića. Kad je obavešten da ne sme da se pojavi u Vučićevom okruženju, Dodik je uzvratio kvalifikacijom koju je plasirao još pre dvadesetak godina: „Vučić je Šešeljev abortus, ništa više od toga“.
U sukobu sa Dodikom, Vučić je već ostao bez unosnih poslovnih kombinacija u koje su uključeni trgovina električnom energijom, drvetom, ugljem i drugim rudama. Takođe, ostao je i bez fantomskih glasača i batinaša iz Republike Srpske, koje je Dodik iznajmljivao naprednjačkom kartelu u svakoj izbornoj kampanji i drugim kriznim situacijama.
Od tih gubitaka, za Vučića su još teži oni koji mu prete iz Brisela. Evropska komisija je počela da insistira na primeni stavova iz nedavnog izveštaja o stanju u Srbiji i rezolucije Evropskog parlamenta. U prva dva direktna zahteva navodi se obaveza vlasti da prestane sa policijskom represijom nad studentima i građanima koji protestuju, kao i uklanjanje kampa Ćacilend ispred Doma Narodne skupštine. Vučić ne može da ignoriše te zahteve, ali pokušaće da odgodi njihovo ispunjenje. Osim toga, u javnosti iz predstavlja kao „nemački ultimatum“, jer je procenio da će njegovi glasači lakše prihvatiti činjenicu da se on nalazi na udaru Nemačke, a ne cele Evropske unije.
Odnos EU prema Vučiću vidi se i kroz najavu vladajuće poslaničke grupe EPP da iz članstva izbaci Srpsku naprednu stranku. Ipak, još očiglednije i bolnije posledice ostavlja nezvanična zabrana kreditiranja muzičko-sportske izložbe EXPO.
Strane banke i investicioni fondovi već godinu dana, otkad je pod nadstrešnicom Žalezničke stanice u Novom Sadu ubijeno 16 ljudi, nisu dali nijedan evro namenjen za EXPO.
Na poslednje dve sednice Narodne skupštine Srbije, održane krajem oktobra i početkom novembra, usvojeno je nekoliko zakona, kojima je ratifikovano nekoliko ugovora o zajmu. Evropska banka za obnovu i razvoj dala je Srbiji kredit od 50 miliona evra za projekat unapređenja kvaliteta vazduha. Međunarodna banka za obnovu i razvoj dala je kredit od 27,25 miliona evra za projekat modernizacije poreske administracije.
Nemački razvojni fond KfW dao je još jednu tranšu kredita od 135 miliona evra za reformu sektora energetike i životne sredine. Francuska banka za razvoj, u drugoj liniji ranije dogovorenog kredita, takođe je dala 135 miliona evra za razvojnu politiku zelenog rasta. Evropska investiciona banka je odobrila kredit od 234 miliona evra za izgradnju deonice železničke pruge Niš – Dimitrovgrad.
U ugovoru se navodi da je „nekoliko globalnih događaja koji su uticali na napredak realizacije projekta, kašnjenja u pripremi projekta, zajedno sa odlukom da se dodatno poboljšaju nivoi bezbednosti i sigurnosti za celu osnovnu železničku mrežu u Srbiji rezultirali značajnim povećanjem troškova projekta“.
Evropske finansijske institucije očigledno nemaju poverenja u načine na koje Vlada Srbije realizuje ovu vrstu infrastrukturnih projekata. Uostalom, to se vidi i po mapi evropskih železničkih koridora, sa koje je izostavljena Srbija. Iako je Vučić promovisao projekat izgradnje pruge Beograd-Subotica-Budimpešta, kao deo evropske železničke mreže, Evropska komisija je pre nekoliko dana objavila šemu po kojoj trase iz Budimpešte idu prema Zagrebu i Bukureštu. Beograda nema na mapi.
No, Vučić se našao na ruskoj mapi lažova i prevaranata. Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, istakla je da Vučić jedno govori u Moskvi, drugo zapadnim medijima i diplomatama.
– Kada čitam intervjue koje predsednik Srbije daje zapadnim medijima, pitam se da li postoji samo jedan predsednik Vučić. Stiče se utisak da te izjave daju različiti ljudi. Jedne izjave čujemo kada se on nalazi u Moskvi, druge kada govori za zapadne medije – rekla je Zaharova u odgovoru na pitanje kako komentariše Vučićevu ponudu Evropskoj uniji da otkupi svu municiju i oružje, koje proizvodi vojna idustrija Srbije, pa da to prosledi ukrajinskoj vojsci.
Zaharova je istakla da je Vučić u Moskvi dao uverenja da se trgovina srpskim oružjem nalazi pod strogom kontrolom i da neće biti isporučeni Ukrajini.
– Ruski vojnici pripadaju ruskim Oružanim snagama, koje su više puta u istoriji, a i u savremenom periodu, priskakali u pomoć prijateljskom srpskom narodu. Odbijam i da razmatram mogućnost da ruski vojnici, koji su davali živote i pokazivali ljubav i odanost prema svojoj srpskoj braći budu ubijani upravo srpskim oružjem. Polazimo od toga da će se Beograd strogo držati datih obećanja da se to neće desiti. Ta obećanja je dao predsednik nezavisne, suverene države, koga je izabrao narod. Obećanja nisu bila upućena nekome konkretno, već su deklarisana kao stav zakonski izabranog predsednika, koji izražava volju svog naroda – rekla je Zaharova.
Volja srpskog naroda je bila da mu Rusija pomogne u sprečavanju izdaje i pljačke Srbije od strane Vučićevog kartela, ali to se nije desilo. Rusija reaguje sad, kad Vučić otvoreno podržava Ukrajinu i NATO u ratu protiv nje. Sigurno je i svima u Kremlju jasno da Vučić to radi suprotno volji naroda kojim vlada. Nažalost, Vučićeva antiruska histerija opet će naneti najveću štetu građanima Srbije. Bez ruskih energenata, Srbiju čeka duga i hladna zima.
Tokom svih godina svoje mračne vladavine, Vučić je Srbiji nanosio trajnu i nenadoknadivu štetu. U tom zločinačkom poduhvatu, dobar deo koristi izvlačio je za sebe i svoje ortake iz naprednjačkog kartela, ali i za političke i poslovne partnere sa Zapada i Istoka. Svi su ga iskoristili, pa ga sad svi odbacuju kao upotrebljeni kondom.
