Бивши председник Србије Александар Вучић је 27. септембра 2026. године, непосредно пре подношења оставке, донео одлуке о помиловању и аболицији 49 лица. Међу њима су се нашли људи чији поступци су изазвали тешке повреде и смрт, што је за део студената и јавности постало доказ да је институт помиловања искоришћен као последњи штит за оне који су повредили невине. Студенти Сингидунума у слободи су у објави на мрежи Икс написали: „Његов сатанизам не познаје границе. Срећа па је то сада већ ружна прошлост која се неће поновити.“⁠

Марко Павловић био је оптужен за покушај тешког убиства. У јануару 2025. године, током одавања поште жртвама пада надстрешнице у Новом Саду, аутомобилом је на тротоару у Рузвелтовој улици у Београду ударио студенткњињу Соњу Поњавић. Девојка је задобила тешке повреде главе. Судски поступак је био у току када је Вучићева одлука прекинула кривично гоњење. Отац Соње, Ратко Поњавић, одлуку је назвао ругањем правди.⁠

Миодраг Селаковић је 14. маја 2026. године аутомобилом пробио блокаду код Правног факултета у Београду током одавања поште и том приликом оборио и повредио 90-годишњег Верољуба Сарића. И он је обухваћен одлуком о помиловању. Томо Стојић, некадашњи руководилац у фабрици „Милан Благојевић – Наменска“ у Лучанима, био је осуђен на две године затвора због експлозије из 2017. године у којој су погинула два радника, Миломир Миливојевић и Милојко Игњатовић. Вучићева одлука укинула је извршење те казне. Породица једног од погинулих годинама је тражила правду.⁠

Студенти у блокади Универзитета у Нишу реаговали су посебно оштро на помиловања локалних функционера и чланова Кризног штаба против којих се водило поступак због сумње на злоупотребу службеног положаја и оштећење градског буџета за више од 843 милиона динара. У саопштењу су написали да су шокирани, али ни мало изненађени, и да „време одговорности долази“. „Нико није изнад закона, ни они који су се крили иза функција, ни они који су их штитили“, навели су, додајући да бивши председник себе не може да помилује. Институт помиловања, кажу, није механизам за заштиту политички подобних.⁠

За студенте Сингидунума и друге критичаре ове одлуке представљају потврду да је Вучић до последњег тренутка користио власт да заштити оне који су повредили невине или били одговорни за смрт радника. „Његов сатанизам не познаје границе“, написали су студенти Сингидунума, додајући да је то сада ружна прошлост која се неће поновити. Док судови објављују имена, а студенти понављају да време некажњивости пролази, отвара се питање да ли ће будућа власт и институције омогућити да се сваки од ових случајева доведе до краја пред судом, или ће помиловања остати трајни прекид поступка.

(Србин инфо)