Pročitaj mi članakU prepunoj sali Mašinskog fakulteta u Beogradu, 17. juna 2025. godine, studenti Univerziteta u Prištini, privremeno smeštenog u Kosovskoj Mitrovici, podigli su glas protiv 25 godina blokade srpske studentske zajednice na Kosovu i Metohiji.
Трибина под називом „Косово и Метохија – 25 година блокаде“ окупила је студенте из целе Србије, уједињене у протесту против корупције режима Александра Вучића, али и његове, како тврде, издајничке политике којом је, противуставно, предао јужну српску покрајину албанским сепаратистима. Говорници – Милена Јевтић и Михајло Арсић са Правног факултета, те Јован Зафировић и Димитрије Ракочевић са Филозофског факултета – дирљиво су поделили своја искуства, откривајући сурову стварност живота и студирања на Косову и Метохија, ако сте Србин.
Трибина је део ширег студентског покрета који од новембра 2024. блокира наставу широм Србије, изазваног трагичним урушавањем надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду, где је погинуло 16 људи. Студенти са Косова и Метохије, окупљени у овом протесту, истакли су да њихова борба није само за правду у образовању, већ и за опстанак српског народа на Косметуу, суоченог са систематским притисцима и нестајањем српских државних институција.
Милена Јевтић: Универзитет као симбол опстанка
Милена Јевтић, студенткиња Правног факултета, снажно је нагласила да Универзитет у Приштини није само образовна институција, већ симбол српског опстанка.
„Наш универзитет није само зграда и није само диплома. Он је симбол права да се школујемо на свом језику,“ рекла је. Она је упозорила на покушаје интеграције српских факултета у албански сепаратистички систем, што би значило промену језика, правне регулативе и губитак акредитације диплома. „То би значило да губимо право на образовање на свом језику,“ додала је, подсећајући на страх од гашења српских институција, које албански медији називају „паралелним“. Милена је истакла да се о судбини студената одлучивало у Бриселу и Охриду, без њихове укључености, те да „ћутање значи пристајање на ову неправду“.
Јован Зафировић: Нисмо испостава власти
Јован Зафировић, са Филозофског факултета, изразио је револт због оптужби да су студенти са Космета „испостава власти“. „Ако бисмо били испостава власти, били бисмо у парламенту, а не овде, са нашим колегама који су у оправданом протесту већ месецима“ рекао је, критикујући срамно саопштење такозваног студентског парламента Универзитета у Приштини, који је под контролом власти у Београду.
„Дошли смо да изразимо своје мишљење, а не да се правдамо. Наша борба је за правду, за коју се боре и сви студенти широм наше Србије“, додао је, истичући да медијска пропаганда покушава да их дискредитује.
Димитрије Ракочевић: Манастири као духовни бедем
Димитрије Ракочевић, такође са Филозофског факултета, говорио је о духовној димензији које има Косовои Метохија за целокупан српски народ и државу Србију. „Да нема Грачанице и Дечана, не би било ни нас,“ рекао је, позивајући присутне да посете манастире на КиМ и осете слободу коју они пружају. „Дођите, видите, доживите. То је борба за опстанак нашег народа“, поручио је, подсећајући на обнову цркава попут Светог Ђорђа у Призрену.
Михиало Арсић: Студирање као чин храбрости
Михаило Арсић, студент Правног факултета, описао је студентски живот на Косову и Метохији, као „ношење невидљивог ранца“. „Сваки одлазак на предавање је чин храбрости,“ рекао је, подсећајући на барикаде 2022. и 2023. године. „Нисмо дошли да кукамо, већ да вас подсетимо на нашу борбу,“ додао је, позивајући на солидарност студената из Србије.
Студенти са Косова и Метохије део су ширег покрета који тражи правду, не само због корупције и неспособности власти, већ и због политике коју сматрају издајом националних интереса. Њихова порука је јасна: „Не заборавите нас. Дођите, видите, подржите наш опстанак на Косову и Метохије, јер нажалост албански сепаратисти и Вучићева Српска листа су исти људи.“ Трибина је завршена аплаузом и обећањем да ће студентска солидарност наставити да расте.
