Pročitaj mi članakIme Srulik Ajnnhorn u Srbiji se dugo izgovaralo šapatom. Nije bilo na bilbordima. Nije bilo u saopštenjima. Nije bilo u zvaničnim biografijama vlasti. Ali je bilo prisutno. Svuda. Ovaj tekst nije pokušaj presude. Ovo je pokušaj rekonstrukcije. ekonstrukcije načina na koji se u Srbiji vodi medijski i politički rat. I uloge ljudi koji taj rat osmišljavaju, a ne pojavljuju se u javnosti.
1. КО ЈЕ СРЛУК АЈНХОРН – КАРИЈЕРА У СЕНЦИ
Срлук Ајнхорн потиче из израелске политичке консултантске сцене. То је простор у коме се кампање не воде аргументима. Воде се страхом. Идентитетом. И сталном производњом унутрашњег непријатеља. Ајнхорн се усавршавао у изборним кампањама у Израелу. Радио је у средини у којој су медији део безбедносне стратегије. Где се граница између политике и пропаганде брише. Његова специјалност нису позитивне поруке. Његова специјалност је контрола наратива. Посебно у кризним ситуацијама.
2. ДОЛАЗАК У СРБИЈУ И ПОВЕЗИВАЊЕ СА ВУЧИЋЕМ
Према више новинарских истраживања, Ајнхорн се од око 2020. године налази у Србији. Не као случајни консултант. Већ као део круга блиског Александар Вучић. Његова улога није била формализована. И то је кључно. Он није министар. Није саветник са именом на сајту Председништва. Он је човек „иза завесе“. Такви људи се ангажују када власт процени да класични Пи-аР више није довољан.
3. ПРОПАГАНДА КАО МЕХАНИЗАМ ВЛАСТИ
Од периода Ајнхорновог боравка у Србији, режимска медијска машинерија постаје сложенија. Поруке се понављају дословно. Тон се усклађује. Мете се бирају прецизно. Ово више није хаотичан таблоидни циркус. Ово постаје систем.
4. СТУДЕНТИ У ФОКУСУ: КАДА ПРОТЕСТ ПОСТАЈЕ „ПРЕТЊА“
Када су студенти почели да протестују, власт је била затечена. Није било лидера. Није било странака. Није било „тајкуна“ који би могли да се оптуже. Зато је било неопходно створити нови наратив. И он је створен.
5. АНАЛИЗА НАСЛОВА: КАКО СЕ ГРАДИ САТАНИЗАЦИЈА
У року од неколико дана, режимски медији почињу да користе идентичне формулације: „Студенти руше државу“; „Ко финансира студентске протесте?“; „Пленуми као параван за обојену револуцију“; „Екстремисти међу студентима“;
„Студенти против сопствене будућности“.
Ови наслови нису спонтани. Они су део шаблона. Прво се доводи у питање аутентичност. Затим се уводи страна претња. На крају се протест проглашава безбедносним проблемом.
6. ИСТИ ЈЕЗИК, ИСТА МЕТА, ИСТИ ТАЈМИНГ
Посебно је значајно што су ови наративи истовремено објављивани: у таблоидима, на телевизијама са националном фреквенцијом, у изјавама функционера, на друштвеним мрежама ботовских мрежа. То указује на централну координацију.
7. ДА ЛИ ЈЕ АЈНХОРН ИЛИ ЊЕГОВ ТИМ ОСМИСЛИО КАМПАЊУ?
Не постоји документ са потписом Срлука Ајнхорна. И неће га бити. Такви људи не остављају траг. Али постоје индикатори. Методологија коришћена против студената у Србији готово је идентична методологији коришћеној у Израелу против грађанских покрета. Дискредитација пре дијалога. Етикетирање пре анализе. Сатанизација пре аргумената. То није локални изум.
8. ТИМОВИ УМЕСТО ЛИЦА
Важно је нагласити: Ајнхорн није сам. Он ради кроз локалне ПР тимове.
Кроз медијске оперативце. Кроз уреднике који „разумеју сигнал“. Његова улога је стратешка. Не оперативна.
9. ЗАШТО СУ СТУДЕНТИ НАЈВЕЋА ОПАСНОСТ
Студенти немају шта да изгубе. Немају функције. Немају привилегије. Зато их је немогуће уценити. И зато их је потребно сломити у медијима. То је логика сваке ауторитарне власти.
10. ЋУТАЊЕ КАО ПОЛИТИКА
На питања о Ајнхорну, власт не одговара. Не демантује. Не објашњава. То ћутање је политички избор. И индиректно признање да је улога страног консултанта дубља него што се јавно признаје.
11. ХРОНОЛОГИЈА МЕДИЈСКОГ ЛИНЧА СТУДЕНАТА
Протести почињу. Медији их игноришу. Протести расту. Почиње дискредитација. Уводи се страна претња. Студенти се повезују са „обојеном револуцијом“. Захтева се репресија. То није случајност. То је сценарио.
12. ЗАКЉУЧАК: ПРОПАГАНДА ИМА СВОЈЕ АРХИТЕКТЕ
Срлук Ајнхорн није узрок свих проблема у Србији. Али је симбол. Симбол модела власти који не разговара. Који не трпи критику. Који у студентима види непријатеље.Овај текст не тврди. Овај текст пита. Али питања су довољно гласна.
ПОЗИВ НА АКЦИЈУ
Студенти нису проблем. Проблем је систем који се плаши знања. А сваки режим који ратује против младих – већ је изгубио.
КРАТКА БИОГРАФИЈА СРЛУКА АЈНХОРНА
Срулик Еинхорн (право име: Yисраел / Израел Ајнхорн) рођен је у Израелу, највероватније током осамдесетих година, али тачан датум и место рођења нису јавно објављени у званичним биографијама. Потиче из израелског друштвеног и политичког миљеа у коме су безбедност, политика и медији тесно испреплетени, што је у великој мери утицало на његову каснију професионалну оријентацију.
Подаци о његовим родитељима нису јавно доступни. Израелски и међународни медији који су се бавили његовим случајем не наводе имена чланова породице, што је у складу са праксом код људи који су дуго радили у сфери политичког консалтинга и осетљивих комуникација. Та врста приватности додатно је појачала ауру тајновитости која прати Ајнхорна током читаве каријере.
Образовање је стекао у Израелу. Иако не постоје јавно потврђени подаци о конкретном универзитету, више извора указује да се школовао у областима повезаним са комуникацијама, политичким наукама и стратешким планирањем. Његова каснија каријера показује снажно разумевање политичке психологије, медијских операција и кризне комуникације, што су дисциплине које се у Израелу често изучавају у тесној вези са безбедносним сектором.
Професионално се афирмисао као политички консултант и ПР стратег, радећи на изборним кампањама и комуникационим операцијама у Израелу. Посебно је био активан у круговима блиским десном политичком спектру, где је стекао репутацију човека задуженог за „тешке“ кампање – оне у којима је циљ дискредитација противника, а не дијалог са јавношћу.
Током каснијих година, Ајнхорн шири деловање ван Израела и почиње да ради као међународни политички консултант. У том периоду доводи се у везу са више контроверзних пројеката, укључујући ПР активности за стране владе и актере, као и афере које су у Израелу изазвале интересовање полиције и тужилаштва. Управо у том контексту почиње и његово чешће помињање у вези са боравком и радом у Србији.
Од око 2020. године, Ајнхорн се налази у Србији, где је, према истраживачким новинарским изворима, деловао као неформални саветник у комуникационом и стратешком окружењу власти. Иако никада није званично представљен као државни функционер, његов утицај се огледа у моделима медијског наступа, кампањама против политичких и друштвених противника, као и у начину на који режим у Србији третира кризне ситуације.
