Visoku stopu nezaposlenosti u Srbiji koja iznosi čak 9,1 odsto (što znači da je više od 280.000 ljudi bez posla), u deficitarnim zanimanjima, pre svega, na građevini, u ugostiteljstvu, transportu, ali i u zdravstvu, zameniće do kraja godine „uvozna radna snaga“. Prema mišljenju stručnjaka, iz naše zemlje ljudi nezaustavljivo odlaze, zbog ekonomskih i političkih razloga, uslova rada i visine prosečne plate nedovoljne za pristojan život, pa ne iznenađuje plan države da do kraja godine izda 100.000 radnih dozvola za radnike iz Gane, ali i iz drugih nerazvijenih zemalja.

Према подацима Републичког завода за статистику и Анкете о радној снази, у првом кварталу 2025. године, број запослених у Србији износио је 2.887.100, док је незапослених било 289.400, а број становника ван радне снаге износио је 2.438.100.

У нашој земљи тренутно су најтраженији радници у области грађевине, транспорта, угоститељства, а план је да до краја године у овим браншама, али и у здравтсву, ИКТ-у, па чак и пољопривреди, буду запослени радници из Гане и других неразвијених земаља.

Радници из Гане, по свему судећи, стижу нам до краја године, а још је прерано говорити о тачном датуму доласка радне снаге из Африке, али и о прецизном броју људи који ће се сезонски населити у Србији.

Наиме, у наредних неколико месеци биће готов Споразум о мобилности радне снаге, након чега ће кренути издавање виза, што значи крајем јесени или на зиму очекујемо ове раднике. Како је најављено из Министарства спољних послова, биће издато 100.000 радних дозвола, а само део ће добити људи из Гане. Остаје да видимо колико ће се њих пријавити да дође да ради у Србију. Може их бити до неколико дестина, али и више хиљада или чак десетина хиљада – зависи од интересовања и понуде.

“Потребно је урадити озбиљну анализу тржишне радне снаге. Које су то струке које се највише траже, па да се грађани, млади људи усмеравају на то што тржиште тражи. Код нас је највећи проблем одлив радне снаге из земље, због економских, али и политичких, правних разлога, као и амбијента живота. Имамо одлив управо оне радне снаге коју тржиште тражи, па не треба да чуди што нам долазе радници из окружења и из неразвијених земаља. Издавање радних дозвола, виза, за раднике из Гане и других држава је тржишни механизам, који се користи док наши грађани не буду преквалификовани за послове које тржиште потражује или онима који су већ квалификовани, не буду обезбеђени услови које захтевају и висина плате“, објашњава за Нова.рс Саша Ђоговић, економиста.

Незапосленост је последица амбијента у коме живимо

Потребно је да држава обезбеди нашим људима да нађу посао у грађевини, угоститељству, транспорту, где су радници најтраженији, а где ће до краја године бити запошљавана „увозна радна снага“, истиче он.

„На држави је сада да проактивном политиком усмерава преквалификације и да тако дођемо до радне снаге која је тржишту најпотребнија. У међувремену није спорно да се увезе радна снага, јер то раде и друге земље, не само ми. Међутим, било би добро да увозимо високо стручну радну снагу, људе који би могли да допринесу нашој економији”, каже Ђоговић.

То што нам се сад дешава је, наглашава он, последица недостатка радника у појединим занимањима, због укупног друштвеног амбијента у коме живимо, а који је дестимулативан за радно способне грађане.

„У Србији постоје привилеговани играчи на тржишту, појединци који добијају послове пре других, у зависности од тога ко је којој партији наклоњен. Такође, постоје проблеми и с намештањем тендера и све је то врло нестимулишуће за људи који желе да раде. Људи не желе да раде за понуђене ниске плате и у лошим условима, као ни да бирају странку, већ да се запошљавају у складу са својим квалитетима и знањем. Да бисмо то променили морамо да мењамо укупне вредности у земљи, а до тада да се служимо увозном радном снагом. Имамо и ресурсе дијаспоре која има сигуран капитал. Ти људи, међутим, не желе овамо да се враћају због институција које су у папирном чвору и организованог криминала који је уплетен у све поре друштва”, наглашава Ђоговић.

Због 100.000 радних дозвола за људе из Гане и неразвијених земаља, постоји бојазан да ће део тих радника Србију користити као транзит, тачније из наше државе настављати даље у Западну Европу, што може угрозити односе с Европском унијом.

“Мислим да наш безвизни режим није овим угрожен јер ће ти људи имати своје пасоше, који нису српски, а неће имати наше држављанство. Као такви, они су у визном режиму према ЕУ и не могу лако да пређу границе. Такође, контроле црних канала преласка су сад доста пооштрене, тако да је искључена могућност да илегално одлазе у Западну Европу. То је сад изразито тешко, а опет увоз радне снаге из неразвијених земаља имају многе европске државе, нисмо ми то измислили”, објашњава наш саговорник.

Споразум о мобилности радне снаге

Подсетимо, медији у Републици Гани пре три дана објавили су да је ова афричка земља у поодмаклим преговорима с Републиком Србијом како би обезбедила део од 100.000 радних дозвола које наша држава планира да изда до краја ове године. Ово је део предложеног споразума о мобилности радне снаге, чији је циљ стварање могућности за запошљавање младих Ганаца и продубљивање билатералних веза.

Ова вест објављена је током заједничке конференције за новинаре у Акри, на којој су се обратили министар спољних послова Гане Самуел Окудзет Аблаква и министар спољних послова Србије Марко Ђурић.

Медији из Гане пишу да ова сарадња одговара напорима Србије да одржи продуктивност и економски раст, услед недостатка људства због пада наталитета и смањења радне снаге.

У наредним месецима, како је најављено, две државе формализоваће неколико споразума, укључујући и Меморандум о разумевању о мобилности радне снаге, након чега ће бити издате и дозволе за рад. Очекује се да ће Споразум о мобилности радне снаге обухватити секторе као што су грађевинарство, здравство, ИКТ, пољопривреда и услуге, индустрије којима је све потребна млада и квалификована радна снага.

Након што су домаћи медији известили о „увозној радној снази“ из Гане, огласио се министар Ђурић, рекавши да су неистините вести о наводном споразуму о увозу 100.000 радника из Гане.

„Што се тиче питања сарадње у области рада, Србија на корист наше пољопривреде и економије у ширем смислу већ годинама и деценијама остварује одличну и активну и двосмерну сарадњу са низом земаља у окружењу, а и шире, највише када је реч о сезонским радницима. Прошле године Србија је издала близу 80.000 виза из целог света за такве раднике, из године у годину све више, како се економски развијамо и растемо“, рекао је Ђурић.

У Србији, на тржишту запошљавања очигледно нема радника за кадровски дефицитарне бранше или они не желе да раде под понуђеним условима и за плату која је углавном најнижа у региону, а трошкови живота скачу из дана у дан.

Иначе, према подацима Републичког завода за статистику, Србију годишње напусти око 27.000 већином младих, образованих људи, које ће сада, по свему судећи, заменити „увозна омладина“.

Izvor: nova.rs

Oznake: Gana, nezaposlenost, radnici, Srbija