Pročitaj mi članakMinistarstvo spoljnih poslova objavilo je na svom sajtu čak devet vesti o poseti Marka Đurića Gani, ali niti u jednoj nije naveden litijum kao tema razgovora zvaničnika.
За разлику од српског министарства које је ту чињеницу сакрило од домаће јавности, у Гани је помињана та тема у више извора – од државних до медија. Пошто је то учињено преко сајтова – информација је постала глобално доступна, свима, па и српској заинтересованој јавности.
Литијум високо на дневном реду
Како је пренела новинска агенција Гане (ГНА), литијум и „развој чисте енергије“ били су високо на дневном реду, јер су и Гана и Србија откриле налазишта литијума.
Помињана је индустрија литијума као „обећавајући пут за трговинску сарадњу“, а литијум је описиван као „кључни ресурс у глобалној транзицији ка чистој енергији и развоју електричних возила“.
Агенција је пренела да су се министри спољних послова Самуел Окудзето Аблаква и Марко Ђурић сложили око „заједничке истраживачке и техничке сарадње у истраживању, вађењу и додавању вредности литијума како би се осигурало локално становништво и индустријски развој“.
Ови представници држава су се обавезали на проширење партнерстава у биотехнологији, рударству, поморској безбедности и образовној размени. Истраживање и прерада литијума појавили су се као приоритетне области сарадње јер обе земље поседују значајна налазишта овог кључног минерала, навео је сајт Голдмиди.
Министри су се сложили да су дипломатске везе Гане и Србије јаке деценијама, али да трговинска и економска сарадња „нису одговарале политичкој доброј вољи“.
Стога су се обавезали на продубљивање трговинских партнерстава у стратешким областима као што су пољопривреда, вештачка интелигенција, биотехнологија, рударство, поморска безбедност и образовање, пренео је и портал Модерна Гана.
И ово гласило је обавестило јавност да су литијум и такозвани развој чисте енергије били високо на дневном реду састанака због открића налазишта литијума у обе земље.
Да две земље споразумима јачају своје билатералне односе у чијем је фокусу и истраживање литијума, писао је још и портал График.
Тако смо сазнали да је министар Аблаква открио да су се Гана и Србија сложиле да деле техничку експертизу у истраживању литијума.
– Србија има 11 одсто светских налазишта литијума и договорили смо се о размени техничких стручности и знања како бисмо могли заједно да радимо на томе како да истражимо те потенцијале литијума, рекао је он.
Подсећамо да су овакви проценти произвољни, вероватно преузети од саговорника из Србије, те да је сам Рио Тинто објавио у својој студији да су у свету идентификовани минерални ресурси литијума 80 милиона тона (Мт), а да их Србија има 1Мт. Гана има око 90.000 тона.
Да је током Ђурићеве посете несумњиво било речи и о литијуму, иако српско министарство то није објавило, потврђује и чланак портала Хералд Гана који је навео речи министра Аблакве:
– Ово партнерство није само о екстракцији. Ради се о томе да литијум постаје катализатор за трансформацију вештачке интелигенције, иновације батерија и паметна енергетска решења.
Објављено је такође да се партнерство протеже изван трговине и литијума – до технологије, где ће обе земље размењивати знање у области вештачке интелигенције, са циљем интеграције апликација вештачке интелигенције у ланце вредности литијума и дигиталне услуге.
О литијуму и на самиту
Литијуму је у Гани посвећена пажња и на овогодишњем самиту „Рударство у покрету“ који служи, како пише у званичном опису, као „водећа платформа за дискусије о одговорном рударству, одрживости и формализацији занатског и малог рударства широм Африке“, као и да „подстиче инвестиције и иновације у одрживом рударству“.
На самиту је говорио и председник Гане који је истакао да је његова администрација посвећена преласку са екстракције литијума на трансформацију, претварање литијума у компоненте батерија. Поред тога, циљеви Гане су рафинирање злата, развој индустрије накита, прерада боксита у алуминијум и глиницу, коришћење руде гвожђа за снабдевање индустрије челика.
Ђурић непоменут, али јесу Сорос јуниор и рударење
На сајту председника Ђурић уопште није поменут у вестима, али јесте син Џорџа Сороса – Алекс, који је баш тих дана такође боравио у Гани. Јавност је обавештена да се домаћин похвалио успесима своје администрације, док је гост, представљен као инвеститор и филантроп, рекао да је Фондација за отворено друштво коју заступа заинтересована за истраживање партнерстава и пружање подршке даљим напорима регионалних интеграција.
Није познато да ли је било речи о улагању у мигранте, пословању преко пореских рајева, корпоративном лобирању, конкретном пројекту – Јадар Рио Тинта.
Илегално рударење
Објављено је на истом извору и да је министар унутрашњих послова похвалио Службу јавној безбедности због континуираних напора против илегалних рударских операција. Значајно су обуздане илегалне активности у шумским резерватима и дуж водених површина, ефикасно се спречавају страни држављани да се баве рударством малог обима, штитећи природне ресурсе земље, рекао је министар.
Гана се налази међу пет највећих произвођача злата у Африци. Истраживање је показало да се око 50.000 миграната из Кине, који су дошли од 2008. до 2013. године, бави занатским активностима вађења злата малог обима. То се односи на вађење златних наслага коришћењем основних локалних алата, материјала и традиционалних техника које захтевају интензиван људски рад. У Гани је страно учешће у било ком облику ових активности илегално, писала је Данска мрежа за истраживање развоја.
Прошле године је портал ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ пренео податке Института за светске ресурсе да занатска и мала експлоатација злата има велики отисак у Гани, једној од водећих афричких земаља у производњи злата. Гана је изгубила 60.000 хектара шуме повезане са рударством од 2001. до 2020. године, од чега се већина приписује занатском ископавању злата у малом обиму. Око 2.500 хектара укупног губитка дрвећа повезаног са рударењем догодило се у примарним тропским кишним шумама, угрожавајући ендемске врсте као што су одређени четинари и шумска жаба таи. Док такав рад некоме пружа економску корист, од око 4,5 милиона људи у Гани узима значајан данак за шуме и раднике, који су често изложени лошим условима рада и токсичном деловању загађивача.
Шта је Министарство објавило?
Ево извода из вести о боравку Ђурића у Гани са линковима који воде до званичног сајта Министарства.
Обе земље сагласиле су се да постоји значајан потенцијал за унапређење сарадње и у другим областима као што су одбрана, пољопривреда, инфраструктура и информационе технологије, речено је састанку министра спољних послова Србије Марко Ђурић и председника Гане Џона Драманија Махама.
Ђурић је навео да види простор за учешће српских компанија, посебно у области грађевинарства и инжењеринга.
У оквиру посете Републици Гани, шеф српске дипломатије Марко Ђурић разговарао је данас у Акри са министром одбране Гане Едвардом Оманеом Боамом.
Посебно је истакао да Србија у Гани види великог економског партнера, будући да је реч о једном од најперспективнијих тржишта у свету, земљи са становништвом просечне старости од 20 година.
Србија је Запад на Истоку и Исток на Западу – то је дубоко уткано у ДНК наше спољне политике. Србија би желела да за Гану буде једна од кључних капија ка Европи.
Ђурић је понудио помоћ наших реномираних пољопривредних института попут Института за ратарство и повртарство Нови Сад и Института за кукуруз Земун Поље, као и наших института у чијем је раду фокус на биотехнологији, а који колегама из Гане могу да пренесу своја знања и искуства у коришћењу нових технологија и савремених техника у пољопривреди.
Парламентарна сарадња значајан канал комуникације две земље и да је јачање парламентарног дијалога од великог значаја за унапређење целокупних билатералних политичких и економских односа два народа.
Министар спољних послова Србије Марко Ђурић састао се у Акри са министарком за туризам, културу и креативну уметност Аблом Дзифом Гомаши, и са којом је том приликом потписао Меморандум о разумевању и сарадњи у области културе.
Потписао је и Меморандум о разумевању између Владе Републике Србије и Владе Републике Гане о сарадњи у области развоја спорта и рекреације и разговарао о јачању сарадње две земље у овим областима.
Ђурић као заговорник Рио Тинта
Прошле недеље смо подсетили да је Ђурић у улози амбасадора Србије у САД говорио да Београд не може да одустане од могућности коришћења оних ресурса који могу да Србији помогну да направи стратешку разлику у економији, као што је ископавање литијума.
– Ја на састанцима у Вашингтону говорим о литијуму, информишем да Србија има литијум, она има 11 одсто од укупних светски истражених резерви литијума, изјавио је Ђурић 2023. године у емисији „Прави угао“ на РТВ-у.
Из биографије Ђурића
Данашњи министар спољних послова своје прво „професионално искуство“ стекао је у прес-служби покрета „Отпор“, пише у његовој биографији на сајту МСП. Приступио је 1999. групацији која је од оснивања годину дана раније била супротстављена властима у Србији (СПС-СРС-ЈУЛ).
После 2000. године покрет је постао странка, на изборима 2003. године освојио је тек 1,63 одсто гласова, да б се наредне године утопио у Демократску странку под вођство Бориса Тадића.
Четири године касније, 2008, Ђурић се нашао међу оснивачима Српске напредне странке, која је данас у политичком савезу са СПС, а настала је из СРС – против којих је Ђурић био као отпораш.
