Pročitaj mi članakSmeta vam Vučić? Ali vam jednako smetaju i studenti?
Честитамо!
Ви сте најоданији подржаваоци овог режима!
Режим увек може да рачуна на вас.
Замислите оваквог патриоту (мада нема шта да замишљате, има их посебно међу „интелигенцијом“): Нећу са студентима, тамо има злих грађанера и аутошовиниста. Они ће да ме насамаре, нећу да будем њихов корисни идиот и зато бирам да наставим са кукањем на Вучића као и ових 13 година и то је то. Јесте да моје деловање током 13 година није ни најмање нашкодило режиму, али можда ће 14-е године бити другачије.
Јер шта ми је алтернатива? Да подржим студенте? Али међу њима има грађанера, аутошовиниста и кругодвојкаша! Они ће ме преварити, насамарити и искористити за своје вражје сврхе!
Има ли јаловијег патриотизма од овог?
У фазону: „Немојте мене, ја сам неспособан! Знате, мене грађанери некако увек искористе! Зато боље да се не хватам у то коло. Зато ћу радити све исто као и ових 13 година, очекујући овога пута другачији резултат. То ми се чини као врло паметно!“
Вучић аплаудира, па каже: „Јесте! То је врло паметно.“
А својим људима каже: „Момци „интелигенција“ је на нашој страни. Они неће учинити ма какав потез против нас, ма шта ми радили. Можемо буквално да кажемо да нисмо знали шта смо потписали кад смо потписивали Бриселски споразум. Можемо на миру да гледамо протеривање Срба са КиМ. Можемо да се светимо студентима и њиховим родитељима. Можемо да шаљемо батинаше, криминалце на њих. Можемо да лажемо, крадемо. Можемо целу Србију да претворимо у руднике и депоније, али наш „интелектуалци“ неће прећи на страну студената, јер се плаше да их грађанери не заразе „грађанерством“, да их не насамаре и овог пута. Руке су нам одрешене.“
„Интелектуалци“, лажно-патриотског типа, су веома крхки. Њихова уверења и убеђења се просто истопе пред снагом грађанштине. Ако у некој просторији има ма и један грађанер – то је проблем, за интелектуалца лажно-патриотског типа. То је пропала прича. Јер лажно-патриотски интелектуалац је велики чистунац. Не може он са сваким.
Не раде ови студенти онако како је он замислио. Зато неће са њима. Него кад буду протести како је он замислио, значи без и једног грађанера, да „интелектуалци“ не морају да се плаше да ће грађанерија да их превари, е онда ће се он придружити протесту.
Кад буде такав протест, онда га зовите.
До тад, он ће да јалово критикује Вучића, надајући се да ће браћа Руси, као деус екс махина, доћи и разрешити све једним потезом, наравно у нашу корист.
Овај тип интелектуалца најпре открива да је његова вера у вредности које заступа тако бледа, млака и слаба, да те вредности може да угрози чак и сенка грађанштине. Друго – он полаже веће наде у Русе, него у Србе. Толико о патриотизму.
Фазон: „Ако не може Вучић, може Путин. Русијо, помози! Јер ми смо неспособни!
Дакле, опет поклоништво према режиму, само путиновском, опет се тражи спас негде тамо, од неке империје или силе, док се осмомесечни студентски отпор трулом режиму исмева, ниподаштава.
Фазон: „Не можемо ми ништа сами, треба неко други да дође и реши нам проблеме.“
Зар то не говоре и грађанери? Само они сматрају да та помоћ треба да дође из Еу и Америке, а интелектуалци лажно-патриотског типа сматрају да су наши спасиоци и Русији и Кини.
Дакле и једни и други немају вере у своју заједницу, у сопствени народ. И за једне и друге, решење је негде тамо.
А до тада „интелектуалци лажно-патриотског типа чекаће у наручју милог диктатора. Ту је топло, ту је познато. Ту су најсигурнији, јер нема већег ужаса за лажно-патриотског интелектуалца од – неизвесности.
