Pročitaj mi članakVlada Srbije je na sednici održanoj u četvrtak, 20. novembra usvojila Predlog izmena Zakona o Vojsci Srbije kojim se predviđa da predsednik Srbije zvanično postane vrhovni komandant.
Актуелни закон прописује да Војском командују начелник Генералштаба и старешине у складу са законом и актима командовања претпостављених, а уколико предложене измене добију зелено светло у парламенту начелник Генералштаба мораће да се повинује одлукама председника државе.
“Начелник Генералштаба Војске Србије командује Војском Србије у складу са законом, одлукама председника Републике Србије и актима командовања”, стоји у предлогу измена члана 19 Закона о Војсци.
У образложењу за измену овог члана изостало је појашњење већ само пише да се тиме „прецизира да начелник Генералштаба Војске Србије командује Војском Србије у складу са законом, одлукама председника Републике и актима командовања, а да лица на командним дужностима командују саставима Војске Србије у складу са законом и актима командовања”.
Циљ који треба постићи доношењем овог закона је обезбеђивање ефикасног функционисања Војске Србије, уз истовремено стварање услова за побољшање положаја професионалних припадника Војске Србије, наводи се у образложењу предложених измена, чије усвајање се предвиђа по хитном поступку, пошто би редовна процедура могла да „проузрокује штетне последице по безбедност земље и рад Министарства одбране и Војске Србије“.
Момир Стојановић, генерал у пензији, подсећа да је у последњих 13 година актуелна власт најмање два пута мењала Закон о војсци чиме је потпуно развлашћена струка, а све надлежности које је имао начелник Генералштаба као први војник и војска по дубини, махом су пренете на Министарство одбране, што је, како напомиње, за струку катастрофално.
Најновији предлог којим се начелник Генералштаба практично потчињава одлукама шефа државе Стојановић оцењује као апсурдан и противуставан.
– Ми имамо парламентарни, а не председнички политички систем, што значи да су моћ и сва власт сконцентрисане у Влади. Министарство одбране је једно од министарстава Владе Србије, а министар одбране је самим тим потчињен и одговоран за свој рад премијеру. Наша војничка пракса од 1945. до данас, односно од смрти Јосипа Броза, није препознавала функцију врховног команданта – подсећа Стојановић.
То што је неко последњих година почео да Александра Вучића назива врховним командантом је, према оцени нашег саговорника, неприхватљиво ако се зна да постојећа законска решења које регулишу командовање и употребу војске, прописују да Влада у случају непосредне ратне опасности или у случају рата преузима функцију Врховне команде.
– У миру је премијер онај ко наређује министру одбране, а не председник. У случају непосредне ратне опасности и у случају рата, Влада преузима функцију Врховне команде, а Генералштаб прелази у Штаб Врховне команде, односно у оперативно тело које треба непосредно да реализује оно што Врховна команда нареди. Дакле, Врховна команда је Влада са свим министарствима и они креирају, они планирају, они наређују употребу војске, а Генералштаб та наређења по дубини мора да реализује. Овакво решење је дуги низ година присутно у Србији – наводи Стојановић.
Он додаје да ће, уколико се предложене измене усвоје, председник Републике моћи без сагласности Владе и било кога, да употреби војску Србије. Стојановић верује да је, имајући у виду актуелну политичку и друштвену ситуацију у Србији, намера да се војска стави под потпуну контролу председника Србије, као што је то случај са МУП-ом, правосуђем, тужилаштвом, специјалним јединицама…
– Ко нама гарантује да садашњи или неки будући председник Републике неће наредити војсци нешто с чиме се неће сложити Влада, као највећа извршна власт, и народ? Оваквим предложеним решењем председник ће имати апсолутну ингеренцију над војском у смислу унапређивања, кадрирања, школовања, пензионисања, “чишћења” кадрова из војске и довођења њему лојалних кадрова, како то већ ради у БИА и МУП-у – тумачи Стојановић мотиве за хитну измену Закона о војсци.
Каже и да би поменути предлог могао бити разумљив да имамо председнички систем попут Руске Федерације и Сједињених Америчких Држава.
– Доналд Трамп може као председник да нареди употребу војске. Може и Владимир Путин. Али ми морамо да променимо Устав да бисмо могли да предложимо такав закон. Пошто актуелни председник Александар Вучић зна да тешко може да издејствује промену Устава он прибегава противуставним радњама и убацује клаузулу у закон која омогућује да Министарство одбране из ингеренције Владе стави под своју контролу. То је крајње неприхваљиво и дискутабилно, али само још један од противуставних потеза ове власти – истиче Стојановић.
Додаје да му није јасно зашто се Клуб генерала и адмирала и стручна јавност нису огласили поводом “овако накарадног предлога”. Пита се и зашто је намера да се измене закона усвоје по хитном поступку.
– Чему толика хитност? Је л’ нама прети непосредна ратна опасност? Јесмо ли нечему изложени? Не. Такве потезе диктира актуелна политичка ситуација и криза која постоји у друштву и жеља председника да сва министарства, поготово министарства силе, стави потпуно под своју контролу, у кадровском и у практичном смислу – убеђен је Стојановић.
Петар Бошковић, члан председништва Србија центра и некадашњи начелник Управе за односе с јавношћу Министарства одбране, подсећа да генеза целе приче почиње од Александра Вулина и времена када је био министар одбране.
– Он је почео Вучића да назива врховним командантом и наредио је да се његове слике ставе по касарнама. Ова генеза са врховним командантом је повезана са оним што Вучић и иначе ради и његовим поривом “Тито у мени” – коментарише Бошковић.
Наш саговорник напомиње да је руковођење и командовање један од најозбиљнијих предмета који изучава сваки официр током школовања на Војној академији.
– Да бисте могли да руководите и командујете јединицама морате бити школовани. То је један од основних постулата војске. У америчкој војсци се, кад заврше каријеру, официри, а поготово генерали, постављају на највише функције управо зато што одлично познају систем руковођења и командовања људима. Поменутим предлогом измена Закона о војсци директно се поништава основна функција начелника Генералштаба, а то је да руководи и командује војском.
Сада ће њему Александар Вучић моћи директно да нареди шта да ради. У случају, рецимо, ратне опасности, напада на државу, тероризма, ви као председник доносите одређене одлуке, али како и на који начин ће се радити одлучује начелник Генералштаба. Сада се отвара пут да ће Вучић начелнику Генералштаба моћи да каже: немој 20 тенкова, дај три, дај авионе…Покушавам пластично да објасним шта може да се деси. Буквално је јерес да цивил командује и руководи војском – оцењује Бошковић, уз опаску да је Александру Вучићу остало још само да преузме цркву.
