Прочитај ми чланак
Иако пуњење водене акумулације Ровни код Ваљева треба да почне наредног пролећа, на дну будућег језера још има кућа и људи у њима, који договор о исељењу не могу да постигну ни после две деценије.
Ваљево – Завршена је брана акумулације Ровни на реци Јабланици, 13 километара узводно од Ваљева. Чишћење будућег језера је при крају а недавно је на тендеру изабран извођач радова за прве километре цевовода до црпне станице Пакље код Ваљева.
На пролеће ће почети пуњење акумулационог језера.
Међутим, у огромном амбису још има кућа и људи. Њихови преговори око експропријације, односно исељавања са ове локације, трају две деценије.
Реч је о три, односно четири домаћинства. Док смо пре неки дан одлазили из куће бака-Ђурђе и њених синова Томислава и Тихомира Ракића, није било наговештаја о селидби. А незванично смо чули да су они постигли договор и добили тражену суму за напуштање свог огњишта.
Нисмо желели одмах да их узнемиравамо, јер су нам рекли да ће када дође до погодбе три дана ћутати и ронити сузе, јер остављају своју родну кућу, детињство и најлепше успомене. Накнадно смо ипак позвали Томислава Ракића, а он каже да још преговарају и то преко суда са правним заступницима ЈП „Колубара“ из Ваљева око услова експропријације имовине.
– После „пробних“ балона које неко намерно пушта тврдећи како смо постигли договор, једва чекам да до њега дође. У име породице, јасно и гласно сам говорио да се за мизерне паре нећемо одавде померити, једино ако нас на силу не однесу. Ми само тражимо реалну процену вредне имовине коју чине велика кућа, зидана штала, магаза и амбар, као и три хектара изузетно плодне земље, воћа и шуме, од које треба да се збрине 10 чланова моје и братовљеве породице. Брат и ја живимо као подстанари а деца нам у безнађу одлазе да раде по иностранству – каже Томислав Ракић.
Њихов рођак Владо Ракић са женом Миленом живи на пола километра даље. И њихова кућа је недалеко од централног дела будућег језера. Кућа са пратећим објектима поред пута, изнад ње шума и нешто ниже поток. Слика као из бајке. Милена каже да Влада чува краве и да ће нам он најбоље рећи због чега на исељење чекају две деценије. Неизвесност их, вели, све више слама.
– И ја се ћерам преко суда са ЈП „Колубара“ око новчане накнаде коју тражим да бих се одселио. То није много, јер тражим само реалну суму, али они не желе да је испоштују. Ево, примера ради, мој кућни водовод дуг 450 метара проценили су на 320.000 динара, што је мало. Смешна је и сума за уређени плац од четири ара за који нуде пара за које се могу купити четири брава, односно овце. Кад се све сабере, понуду нећу прихватити па макар ме језеро потопило! А оног момента када се договоримо ја ћу се за 30 дана спаковати и одселити – каже Владо.
На путу према месту Поћута срели смо Милеву Ковачевић, која је повела краву на испашу. Муж Гојко је болестан остао у кући а син Милинко пошао да обезбеди дрва за зиму.
– Од суме коју нам нуде можемо само да купимо кров над главом а нико се не пита од чега да живимо. Ми смо сељаци и научили смо да живимо од земље и гајења стоке, а ако без тога останемо нема нам живота. Јако сам забринута због сина који је остао на имању и у својој 44. години није ожењен – прича Милева, чији је син Милинко још пре неколико година рекао да наслеђену земљу, кућу и воденицу неће нипошто да прода, тако да може само да му буде отета.
Давид Ћебић је рекао да ће са прозора породичне куће пецати рибу у будућем језеру, и то са блинкером како би варалицу добацио до воде. Он је мишљења да у воденом „огледалу“ будуће акумулације неће моћи да се огледа, јер напросто воде неће бити.
И он се не сели због мизерне цене коју њему и оцу нуде: 6.000 динара за довођење трофазне струје до куће, односно по 100 евра за каптирани извор за пијаћу воду или исто толико за септичку јаму. Давид, који се бави пољопривредом, има супругу и троје деце од које су двоје школарци.
Миодраг Марковић, директор Јавног предузећа „Колубара“ које води и газдује овом водопривредним системом, каже за наш лист да су они спреми да испоштују, када је у питању експропријација преосталих домаћинстава, све оно што им наложи суд.
Јер незадовољни њиховим проценама, за које сматра да су биле реалне, четворо преосталих власника кућа и земљишта тражило је да то учини суд.
Марковић верује да ће договор око накнаде бити окончан пре почетка пуњења акумулације, што је требало да почне управо ове јесени, али је одложено до наредног пролећа. Потврдио је да постоји и могућност за принудно исељење али, како вели, не би желео да до таквих ситуација дође.
