Прочитај ми чланак
Портал Србин.инфо је направио занимљив интервју са нашим познатим произвођачом медовине и воћних ракија, господином Зораном Костићем из Крупња.
Господин Костић је познат по томе да су скоро сва његова пића добила златне медаље на Сајму пољопривреде у Новом Саду и да су му ракије познате и тражене широм Европе и света.
Господине Костићу, медовача у Србији постаје све популарнија.
Да ли нам можете нешто рећи о том пићу?
Имам овде и једно пиће које није ракија већ је медовина – старо српско словенско пиће које смо пили пре ракије. Ја своју медовину правим по рецептури која је стара неколико стотина година. Она се добија искључиво чистом ферментацијом самог меда, а не кувањем меда и воде, како многи праве.
Иначе, с њеном продајом имам лепа искуства, јер се многи враћају да је купе са речима да нешто тако нису пили и да су од сада постали њени љубитељи. Ако допуштате да се с њоме још похвалим – она је прошле године у Новом Саду, добила Велику златну медаљу за квалитет.
– Медовачу производим веома дуго, међу првима сам почео да је правим у Србији. Сада се многи тиме баве, нажалост на погрешан начин, мешајући разне ракије и лошији мед, што није права медовача.
Ову ракију правим како су мене учили стари, а њих њихови стари: мешам најквалитетнију шљиву (пожегачу) и најбољи мед да заједно ферментишу; то се онда касније пече и у ту течност убацујем пропалис, пелин и још нешто, што је већ тајна квалитета моје ракије.
Тако се једино може добити природним путем права медовача која је и прави српски природни лек за многе болести.
Које још ракије производите?
– Осим наравно шљиве и кајсије, правим и ракију од малине, купине, и вишње. Најчешћи купци за те ракије су мало екслузивнији ресторани у Београду, Новом Саду и Јагодини.
Да ли је могуће да се направи квалитетна, домаћа српска ракија и да она кошта у малопродаји пет евра?
– Искрено ћу вам рећи. Прошле године је килограм шљиве био 25 динара. Ако је за литар праве домаће српске ракије потребно око 10 кг шљиве и ако је акцизна марка, по литру 105 динара и ако урачунамо ту саме трошкове печења као, амбалаже и доприносе за државу, онда је јасно да литар квалитетне домаће ракије не може да буде испод 10 евра не рачунајући зараду произвођача.
Те јевтиније ракије од пет евра и нису праве ракије, већ махом пића од етанола, шпиритане, што кажу на северу Србије. Значи, прва домаћа ракија не може да се нађе за мање од 12 до 15 евра. Још ако је лежала у правом дрвеном бурету, њена цена мора да буде већа за још који евро.
И странци воле српску ракију?
– Сваке године продајем ракију у Гучи, нарочито странцима. Купују од мене Италијани, Руси, Украјинци, Немци, Аустријанци… Имам и сталне муштерије из иностранства.
У Гучи често понесу на поноћни концерт по неколико мојих боца, па се ујутру врате за по још неку, без икаквих траума од претходне вечери: главобоље, мучнине или повраћања, што се дешава са многим другим пићима.
Значи, права истинска српска ракија може бити само лек никако болест!
Да ли се исплати у Србији производња ракије?
– Ово није посао за брзу зараду. Овај посао мора да се воли и поштује, да се стално учи и ради 24 часа дневно, седам дана у недељи. То заправо није посао већ звање, начин живота. Ако тако приступите, онда ни једна мука, а њих је увек, није толико тешка и непремостива. Може да се и материјално исплати, али иза тога мора да стоји много рада, љубави и труда. Највеће богатство које ми је ракија донела није новац, већ искрену захвалност коју сам добио од мојих купаца – закључује господин Зоран Костић.
Занатско производна радња
Зоран Костић
пчелар, произвођач ракија,
15314 Крупањ
Владе Зечевића 9
[email protected]
0637726 208
(Србин.инфо)
