Прочитај ми чланак
Породица Стевановић из Стубла пронашла начин да опстане у овим тешким временима.
После три деценије у „Јумку“, Владичин Хан – Зоран Стевановић (52) из овдашњег равничарског села Стубла, узгаја највеће стадо расних коза на подручју Пчињског округа.
После три године бављења овим послом, сада има стотинак грла и жељу да стадо – у догледно време – бар дуплира.
Стевановић је, иначе, више од три деценије радио у врањском „Јумку“, а када је фирма запала у економску кризу, пријавио се за социјални програм и окренуо се – сточарству.
– Најпре сам закупио објекат у оближњем селу Врбову, где сам у турнусу имао хиљаду пилића, али смо узгајали и ћурке и свиње. Ипак, желео сам да се бавим козарством, па сам се са породицом договорио да набавимо стотину грла „алпино“ и санске расе. Велику помоћ пружила нам је пољопривредна служба из Врања, која нас и сада редовно саветује и посећује – каже Стевановић, уз напомену да до сада нису користили било какву помоћ државе, па им грла још нису уматичена, за шта је неопходна асистенција локалне самоуправе и њеног Фонда за пољопривреду.
Стевановић од козјег млека прави сир и сурутку, а производе махом продају по селу и у околини, ређе у Београду… – Литар козјег млека кошта 60, сурутке 25, а килограм сира је 350 динара. Знамо да је су ти производи далеко скупљи, нарочито сир, али је велика економска криза, па се прилагођавамо. За сада нам је најважније да „покријемо“ трошкове – каже Зоран.
Горан Иванов, директор поменутог Фонда, истиче да општина Владичин Хан планира формирање репродукционог центра и развој козарства, па ће један од првих послова бити помоћ Стевановићима да сачине мини-бизнис план, што би им омогућило да догодине конкуришу за субвенције.
Штавише, локална самоуправа – осим оснаживања фарме ове вредне породице – намерава да Зораново домаћинство додатно стимулише, како би формирао најављени репродукциони центар, одакле би сви они који намеравају да се баве козарством могли да набављају грла.
До тада, Стевановићима проблем представља и недостатак хране, јер им тропско лето није ишло наруку. На срећу, кажу, има пријатеља који су им већ понудили помоћ, али ће убудуће учинити све како би сами и на време обезбедили квалитетну силажу.
Јер, сопствене земље имају око три и по хектара, ове године 80 ари узели су у закуп, а већ наредног лета планирају да изнајме пет хектара, како би засејали луцерку и обезбедили сигуран извор хране за своје „благо“.
(Вечерње Новости)
