Прочитај ми чланак

Добро јутро, Београде 23.08.2012: Поскупљује градски превоз?

0

Поскупљење нафтних деривата може да доведе и до поскупљења карата у ГСП. Карте нису поскупеле од 1. јануара 2011. када је гориво било 45 динара јефтиније.
Протеклих десетак дана потрошаче у Србији ударило је неколико таласа поскупљења горива. Евродизел, који користе и аутобуси, скочио је на магичну цену од 150 динара, па је тешко веровати да, упркос свим напорима челника града да избегну најнепопуларнију меру, Београђани до краја године неће осетити поскупљење градског превоза.

Подсећамо, последње поскупљење карата било је 1. јануара 2011. године. Тада је цена горива била 105 динара по литру, а сада готово 45 динара више или чак 42 одсто скупље, што је у овом случају неодрживо за нормално функционисање ГСП.

Свесни тешке материјалне ситуације у којој се налазе становници престонице, челници Града Београда претходна два месеца на све начине покушавали су да пронађу неко решење, по коме се крајњи цех не би преломио преко џепова већ исцрпљених суграђана.

У јуну је градоначелник Ђилас покушао од тадашњег премијера Мирка Цветковића да издејствује да буџет Србије обезбеди субвенцију Градском саобраћајном предузећу кроз повлашћену акцизу на деривате нафте. Бивши председник владе га је одбио са оправдањем да Влада у техничком капацитету нема мандат да мења Закон о акцизама.

Тада се спекулисало, незванично, да ако Влада не помогне, с почетком школске године, вредност карте би могла да се увећа просечно за 20 одсто. Цена појединачне карте повећала би се са 60 на 70-75 динара, док би, рецимо, месечна претплата за запослене у првој зони износила око 3.220 динара, уместо садашњих 2.680 динара.

Београд сваког месеца већ дотира ГСП са око 520 милиона динара, како суграђани не би плаћали економску цену карата. Иако ће Град ући у озбиљну реорганизацију ГСП, максимално појачати контроле и инсистирати на томе да само грађани који купе карту могу да се возе, уз постојећу цену горива – ништа од тога неће помоћи. Тако да остају опције – повећање цене превоза или да држава умањи акцизе за гориво.

За потребе нормалног функционисања престонице, ГСП дневно троши 100.000 литара бензина, односно 3.000.000 литара месечно, па је овај издатак 450 милиона динара. У односу на јануар 2011, разлика је у 120 милиона динара које треба да покрију Град или ГСП.

За стотинак вожњи током месеца (колико је просек), запослени Београђанин по једној вожњи плаћа 0,24 евра. У Загребу та цена је дупло већа, око 50 центи, док је у Сарајеву превоз нешто скупљи онего у главном граду Србије – 0,28 евра по једној вожњи за запосленог.

Појединачна карта ван возила у Загребу кошта 190, у Љубљани 141, а у Београду 60 динара.

 

Реконструкција окретнице Миљаковац III
Због реконструкције окретнице Миљаковац III линија 48 је привремено скраћена до окретнице Миљаковац II. До завршетка радова на релацији Миљаковац II – Миљаковац III уводи се локална линија 48Л.

На линији 48Л саобраћаће минибус возило.

 

Oдбојка на песку за децу из некадашњих нехигијенских насеља
Деца из некадашњих нехигијенских насеља тренирала су одбојку на песку на базену у Кошутњаку, захваљујући Секретаријату за социјалну заштиту и Републичком заводу за спорт.

После научених основа фудбала, тениса и рагбија којима су се бавили током летњег распуста, двадесеторо малишана из новоформираних насеља Липовица, Макиш и Кијево сусрело се са још једним спортским изазовом – одбојком на песку. Обуку су, према речима тренера, прошли врло успешно. Са својим вршњацима, нешто искуснијим одбојкашима, учили су да сервирају и смечују, као и да поштују саиграче и јачају тимски дух.

Упркос помало несигурном трчању по песку, деца из некадашњих нехигијенских насеља одмерила су снаге на турниру који су сама организовала након тренинга. ,,Баракуде из баре” и ,,Делфини из базена”, како су назвали тимове, озбиљно су схватили такмичење, али је на крају, према договору свих учесника, резултат био – нерешен.

– Лето смо провели у олимпијском духу, као прави спортисти. Редовно смо ишли на тренининге – играли смо кошарку, тенис, фудбал, рагби и учили да јашемо. Имали смо времена и за биоскоп. Расхлађивали смо се уз четврти део ,,Леденог доба”, а насеље Кијево смо једне вечери претворили у биоскопску дворану. За све то време смо стицали нова знања, па смо посетили изложбу ,,Џиновски инсекти и праисторијске морске немани”, а следеће недеље нас после нових тренинга, очекује и посета Музеју Николе Тесле – казала је Ана Познановић, помоћница секретара за социјалну заштиту.

 

Град финансира адаптацију дела Дома културе у Гунцатима за потребе вртића
Простор Дома културе у барајевском селу Гунцати, површине 180 квадратних метара, биће комплетно адаптиран и саниран за потребе деце предшколског узраста. Предвиђене радове финансира град Београд, а по завршетку адаптације предшколцима ће бити на располагању две просторије за боравак деце, нови санитарни чворови, прихватна кухиња, као и уређено двориште.

– Општина Барајево је део дома културе који је био ван употребе и није био на част и лепоту самом селу Гунцати дала на коришћење Предшколској установи „Полетарац”. Извођач радова је изабран, тако да ћемо у Гунцатима добити објекат који ће бити доступан деци млађег вртићког узраста од три године до поласка у школу. Учионички простор који смо користили за припремни предшколски програм биће враћен школи, тако да ће они моћи да спроводе своје активности. Сличан вртић добио је и Мељак у општини Барајево и, иако је реч о вртићима мањих површина у којима борави од 30 до 40 деце, они и те како значе мештанима ових насеља, јер не морају да возе децу до најближих великих вртића у својој општини – каже за Беоинфо Љиљана Јовчић, градска секретарка за образовање и дечју заштиту.

Директор ПУ „Полетарац” Небојша Вељовић рекао је да ће по завршетку радова у вртићу у Гунцатима боравити око 20 предшколаца, док ће у Мељаку пријем нове деце почети од септембра.

– Родитељи су раније децу из Мељака морали до воде до Рајнца, удаљеног око осам километара, тако да смо отварањем овог вртића и адаптацијом Дома културе у Гунцатима решили два за нас заиста велика проблема – напомиње Вељовић.

 

Наставак системске дератизације у неколико београдских општина
Секретаријат за заштиту животне средине града Београда саопштио је данас да се реализује први циклус системске дератизације стамбеног фонда, нехигијенских насеља, приобаља и неуређених или делимично уређених зелених површина на територији 16 београдских општина.

До сада је, како се наводи, завршена дератизација у општинама Стари град, Звездара, Савски венац и Нови Београд, а у току је исти поступак у општинама Палилула, Врачар, Земун, Чукарица и Вождовац. Такође, aпелује се на грађане да изађу у сусрет екипама и обезбеде улазак до подрумских просторија, како би се у њима обавио третман на задовољавајући начин.

Из секретаријата захваљују суграђанима на сарадњи, уз молбу да све примедбе и сугестије пријаве на бројеве телефона 3554-499 и 3309-738, наводи се у саoпштењу.

 

Због великих врућина цистерне на још три локације у граду
Цистерне с питком водом од данас су, због високих температура, постављене на још три локације у центру града, најављено је из ЈКП „Београдски водовод и канализација”. Осим Трга републике, Зеленог венца и Славије, цистерне се налазе и на Железничкој станици (код такси станице), на платоу на уласку у Београдски сајам и испред општине Нови Београд.

Цистерне с водом биће постављене од 12 до 18 сати. Питка вода на шест веома прометних места у престоници намењена је свим суграђанима за пиће, освежавање и расхлађивање, нарочито малишанима и најстаријим особама, који најтеже подносе врућину.

Будући да се постављање цистерни с водом на јавним местима показало изузетно корисним за велики број грађана, „Београдски водовод” ће наставити са оваквом праксом у данима са тропским температурама до краја лета.

 

Изложба фотографија „Дунав у Аустрији”
У парку Калемегдан на Савском шеталишту у четвртак, 23. августа, у 18 часова биће отворена изложба фотографија „Дунав у Аустрији”, чији је аутор Рајнер Мирау. Изложбу ће отворити амбасадор Аустрије у Србији Келеменс Која и Ивана Лучић Тодосић, директорка ЈП „Београдска тврђава”.

Одабране фотографије део су циклуса у коме аустријски уметник бележи пределе карактеристичне за ток Дунава у Аустрији. На 33 фотографије могу се видети градски пејзажи, питоми пејзажи мирних вода и динамичне слике дивље природе. Изложба је реализована у сарадњи са Аустријским културним форумом и компанијом CET и представља пратећи програм „Дунавфеста”, који ће се одржати на више локација на Београдској тврђави од 31. августа до 11. септембра.

Рајанер Мирау је рођен 1976. године у Бечу. Бави се комерцијалном и уметничком фотографијом и један је од најбољих фотографа у Аустрији. Живи у Бедему и, како сам каже, уметничку инспирацију и животни баланс тражи у лепотама природе.

Изложба се може погледати до 12. септембра.

 

Планирана искључења струје
Информације о планираним искључењима струје можете прочитати на сајту www.edb.rs/planirana_iskljucenja.htm

Електродистрибуције Београд.

Тел. број Информативног центра ЕДБ-а је 340-5555.

 

Бео-ком сервис – комунални водич

Бео-ком сервис

Грађани Београда имају право на квалитетне комуналне услуге!

Ми смо надлежни!

Град Београд – Градска управа
Служба за комуникације и координацију односа са грађанима
Бео-ком сервис

 

Ово је Интернет издање „Комуналног водича Града Београда“. На наредних 40 страна имате све о комуналном систему Београда, а овде је преглед најважнијих контакт телефона за 20 врста комуналних услуга:

  • ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА
    – ЈКП „Београдски водовод и канализација“, 3606-606
  • ГРЕЈАЊЕ И ТОПЛА ВОДА
    – ЈКП „Београдске електране“, 2093-011, 2093-100
  • ЕЛЕКТРИЧНА ЕНЕРГИЈА
    – ЕПС –  ЈП „Електродистрибуција Београд“, 340-5555
    – ЕПС – ЈП „Електродистрибуција Београд“, 340-5555
    – ЈКП „Јавно осветљење“, 3020-100, 3020-195
  • ТЕЛЕКОМ УСЛУГЕ
    – Телеком Србија, 977, 9813
  • ГАСОВОД
    – ЈП „Србијагас“, 2604-130, 7129-237
  • ЈАВНИ ГРАДСКИ ПРЕВОЗ
    – Дирекција за јавни превоз, 3309-153
    – ГСП „Београд“, 3664-040
    – СП „Ласта“, 0800-334-334
    – ЈП „Железнице Србије“ – Беовоз, 3370-031, -035
  • ПАРКИРАЊЕ
    – ЈКП „Паркинг сервис“, 3035-400
    – Управа Саобраћајне полиције, 3470-200
  • ОДРЖАВАЊЕ УЛИЦА И ПУТЕВА
    – Дирекција за путеве, 3222-993
    – ЈКП „Београд пут“, 3818-101
    – ЈП „Путеви Србије“, 3040-700
  • ЗАУЗЕЋЕ ЈАВНИХ ПОВРШИНА
    – Секретаријат за саобраћај, 330-9599
    – Дирекција за путеве, 3222-993
  • РЕГУЛИСАЊЕ И БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА
    – Секретаријат за саобраћај, 330-9599
  • ЧИСТОЋА
    – ЈКП „Градска чистоћа“, 3294-901
  • ЗЕЛЕНИЛО
    – ЈКП „Зеленило Београд“, 2630-506
  • ЖИВОТНА СРЕДИНА
    – Секретаријат за заштиту животне средине, 3226-106
    – Градски завод за јавно здравље, 3237-351
    – Служба комуналне зоохигијене, 329-3099
  • СТАМБЕНЕ УСЛУГЕ
    – ЈП „Градско стамбено“, 3950-300, 3950-301
  • ДИМНИЧАРСКЕ УСЛУГЕ
    – „Димничар“ АД, 2646-355
  • ИМОВИНСКО-ПРАВНИ ПОСЛОВИ
    – Секретаријат за имовинско-правне послове и грађевинску инспекцију, 3228-740
    – Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда, 244-9494
  • УРБАНИЗАМ И ГРАЂЕВИНСКИ ПОСЛОВИ
    – Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове, 3229-000
    – Урбанистички завод Београда, 3331-500
  • ПИЈАЧНЕ УСЛУГЕ
    – ЈКП „Градске пијаце“, 3806-450
  • ПОГРЕБНЕ УСЛУГЕ
    – ЈКП „Погребне услуге“, 2071-333
  • НАПЛАТА КОМУНАЛНИХ УСЛУГА
    – ЈКП „Инфостан“, 3954-403
  • ИНСПЕКЦИЈE
    – Дежурна градска инспекција, 3227-000, 330-9760
    – градска Грађевинска инспекција, 3220-441

Уколико са горе поменутим службама и предузећима не успете да решите своје комуналне проблеме, позовите нас:

Београдски комунални сервис
Тиршова 1, централа 3605-600
Бесплатни позиви 0800-110-011 (радним даном, 07.00-22.00)
факс 3605-811
e-mail: [email protected]

 

(Бео.инфо)

(Београд.рс)