Прочитај ми чланак
Јагодина: У Лозовику поред Јагодине, пре неколико година почела је са радом винарија ‘Темет’, чији власник Небојша Алексић има решење како жеље домаћег потрошача опет усмерити ка вину произведеном у домаћим винаријама.
Овај млади винар није ништа препустио случају и консултовао је стручњаке да провере квалитет земљишта крај Јагодине и које сорте би најбоље на њему успевале.
“Засадили смо интернационалне сорте, од стандардних шардоне и пинот гриђо, а од црвених каберне совињон, каберне фран, пино ноар и шираз. У наредним годинама, када се проширимо, садићемо само аутохтоне сорте, прокупац и мало црне тамјанике и јагодинке, а од белих смедеревку, мораву и тамјанику”, најављује Алексић.
Осим бриге о винограду и о процесу производње, екипа винарије “Темет” је посебну пажњу посветила паковању свог производа, у коме је учинила истинске визуелне, али и друштвено одговорне помаке.
“Хтели смо да урадимо и нешто племенито па смо написали на етикети и текст на брајевом писму за слепе. Колико се бавим овим послом, мислим да нико то у региону није урадио. Нисмо урадили само то, него смо за особе са специјалним потребама уредили и наше имање. Имамо прилазну рампу и тоалете за инвалиде и сматрамо да и њима треба омогућити да уживају у вину и буду наши гости”, наводи Алексић.
Према његовом мишљењу, држава би требало да помогне заједничком наступу домаћих винара на страним сајмовима.
“Не можемо као појединци да наступамо, морамо да наступамо као Србија, односно као Балкан, за који се надам да ће бити нека следећа хит дестинација за добра вина”, навео је Алексић.
Крушевац: Знањем против електронског насиља
Полицијска управа у Крушевцу, Школска управа, Град Крушевац и представници цивилног сектора, реализоваће пројекат „Знањем против електронског насиља“ у основним и средњим школама, саопштила је данас крушевачка полиција.
Циљ пројекта је допринос информисаности ученика и родитеља о ризицима електронског насиља, као и о значају превенције ради безбедног коришћења електронских медија.
Поводом почетка реализације пројекта у понедељак, 1. октобра, биће одржана конференција за новинаре, наводи се у саопштењу.
Чачак: Нема пара, дрва купују на џакове
На чврст огрев греје се трећина грађана Србије, а ове зиме биће их најмање 10 одсто више. Добро се продаје угаљ, али је јагма за дрвима.
Снабдевачи кажу да је велики број домаћинстава која имају етажно грејање на струју и гас прешла на пелет. Многи, праве резерву за догревање, јер нису, кажу заборавили прошлогодишњи студени фебруар.
Продаје се све, када нема најтраженије букве и храста, добар је и багрем. На југу земље кубик кошта око 30 евра у већим градовима од 40 до 50. Али, тешко да ће се те цене одржати. Потражња расте, иако се купује у више наврата, како ко дође до новца.
„Далеко се више тражи од прошле године, дупло више“, кажу на стоваришту у Ваљеву, а слично је и у Београду. „Све је већа потражња за џаковима, што значи да је све више сиротиње“.
Овог септембра доста се траже дрва на џакове, просечна цена једног џака је око 400 динара. Трговци кажу да грађани купе два до три џака дневно, онолико колико имају новца.
„Ја се грејем на дрва. А како могу да обезбедим дрва са 10.000 пензије. Реците ми можете ли ви то да урадите, а да платите све дажбине, струју и све са 10.000 да живите са супругом која нема пензију, јер није радила“, каже грађанин Чачка.
„Купујем пет метара, то кошта 30.000. Толико могу да купим. Дрва су прилично поскупела у овој сезони и то сада, а када почне оно хладније, ко закасни да на време добави, бога ми дебело ће да плати“, кажу грађани Ваљева, Београда.
Многи су из подрума поново извукли пећи на дрва или смедеревце. Неки виде шансу и да зараде.
„Поправљам шпорете, коме треба – јавиће се“, каже један мајстор.
Чисте се шуме спаљене у недавним пожарима, па се грађани интересују и за нагорела стабла, јер је цена 60 одсто нижа.То дрво погодно је само за брикете.
„Дрвна маса са пожаришта ће углавном ићи у индустриску прераду, јер је само за то и употребљива. За огрев никако није, то је црни бор, то су четинари што се не користи за огрев“, каже Драган Белошевић, шеф Шумског газдинства Чачак, преноси РТС.
Стоваришта су добро снабдевена и свим врстама угља. Још током лета, већина трговаца подигла је цене за око 10 одсто, због поскупљења транспорта.
Најбоље се продају најјефтнији „колубара“ и „костолац“, тона кошта око 5.500, односно 6.500 динара. Од првог октобра цене ће бити увећане и за нови износ ПДВ-а.
Ужице: Без уља из робних резерви
Продавнице у Сјеници,Пријепољу, Прибоју и Новој Вароши још нису добиле ни једну количину уља и шећера из робних резерви.
Уље није стизало ни у Ужице, изјавила је за Тањуг начелница Тржишне инспекције Ужице Сузана Ђоковић.
Према њеним речима у целом Златиборског округа уље и шећер су стигли у објекат Маxија на Златибору у количини од 70 литара и 50 килограма, док је у продавницама Меркатора у Ужицу, Бајиној Башти и Пожеги до сада допремљено само по 500 килограма шећера из робних резерви.
Ђоковић истиче да према дневном прегледу набавки, грађани Златиборског округа не могу очекивати ни ове седмице да у њихове продавнице стигну уље и шећер из робних резерви.
Уља и шећера нема ни у слободној продаји у Пожеги , због обуставе испоруке од стране произвођача ,који чекају нове цене,рекла је Тањугу Ђоковић.
У Ужицу цена уља у слободној продаји креће се од 168 до 185 динара.
(Нови магазин, Тањуг, Курир)
