Чачак: Непозната особа оскринавила споменик Војводе Степе Степановића на градском гробљу у Чачку. Украден ловоров венац од бакра и месинга.

 Непозната особа оштетила је Споменик Војводе Степе Степановића на градском гробљу у Чачку, саопштено је из Полицијске управе у том граду.

Чачанска полиција интензивно трага за непознатом особом која је са споменика, у неутврђено време, скинула ловоров венац израђен од бакра и месинга.

 О догађају, како се наводи у саопштењу, обавештен је Основни јавни тужилац у Чачку, који је рекао да постоје елементи кривичног дела уништење и оштећење туђе ствари.

 Полиција предузима мере на проналажењу починиоца.

 

 Ужице: Вреди ли уништити Србију за милијарду евра?
Поводом најаве истраживања и експлоатације руде никла на неколико локација у Србији, Емир Кустурица, филмски редитељ и директор Парка природе Мокра Гора, саопштио је јуче да ће ускоро бити основана невладина организација која ће се томе супротставити, али и убудуће штитити природне ресурсе Србије. Он је објаснио да ће ту организацију, чије ће седиште бити у Тополи, чинити и водити млади људи, а њен задатак биће мониторинг животне средине и указивање на покушаје угрожавања природе у Србији.

 – Председник Србије Томислав Николић мудар је и паметан човек. Не верујем да ће он дозволити да лепи виногради и предели око Тополе постану нешто што не би требало и што не би смело, поручио је Кустурица поводом најава да је једна инострана фирма заинтересована да уложи више од милијарду евра у истраживања и експлоатацију руде никла на подручју Мокре горе, Тополе и Врњачке Бање, чему се противе грађани и челници тих локалних самоуправа.

 – Вреди ли Србија више од милијарду евра? Вреди ли упропастити Србију за милијарду или две? Потребан је дијалог са Министарством рударства, али, без борбених поклича, поручио је Кустурица, који, заједно са представницима локалних самоуправа, данима упозорава на погубност таквог пројекта и катастрофалне последице по здравље људи.

 Потпредседнику Владе Србије Александру Вучићу он је предложио да у оквиру борбе против корупције испита и то „да ли је извесни државни секретар из Дулићевог министарства, који је потписао дозволу за истраживања код Тополе, у међувремену постао члан борда директора Србија никла“.

 Истакавши да налазишта те руде на Мокрој гори „немају велику вредност“, Драган Миловановић, професор на београдском Рударско-геолошком факултету, упозорио је да је „потребно доста хемијских реагенаса да би се добио никл“ и додао да „не верује да би ико разуман предузео такве активности“.

 На јучерашњем скупу у Дрвенграду говорио је и Божидар Александровић, власник винарије из Тополе, поручивши да је област око тог града „природни драгуљ Србије“.

 – За пет година ту се произведе вина, воћа, поврћа, хране, у много већој вредности од тих милијарду евра, а они намеравају да праве рудник усред винограда, усред српске Тоскане, казао је Александровић.

 Милан Стаматовић, председник општине Чајетина подсетио је да је на Златибору, приликом експлоатације руде магнезита, остављена пустош, поручивши да ће се грађани и руководство те варошице борити свим средствима против истраживања налазишта и могуће експлоатације руде никла.

 На одијум у јавности поводом новог покушаја реаговало је Министарство рударства и просторног планирања саопштењем да „нема разлога за панику, јер је експлоатација никла „на дугом штапу“, те да сва истраживања „морају бити у сагласности са заштитом и очувањем природне средине и здравља људи“.

 Иначе, пре неколико година, након реакције јавности, осујећен је покушај компаније Јуропијен никл да истражује и евентуално касније експлоатише руду никла на подручју Мокре горе.

Скандалозна намера
Оценивши да је намера да се у Мокрој гори експлоатише и прерађује руда никла „скандалозна и погубна за здравље људи на простору Ужица и Вишеграда“, Јован Марковић, градоначелник Ужица, саопштио је да ће се томе супротставити не само грађани Ужица, већ и целе западне Србије. – Позивамо Владу Србије да улаже у неке друге пројекте и да нам помогне да развијамо туризам, пољопривреду и инфраструктуру“, рекао је Марковић, додавши да о новом покушају истраживања налазишта никла на подручју Мокре горе нико из Министарства рударства и просторног планирања није разговарао са представницима локалних самоуправа.

 

 Јагодина: Стадион Јагодине добија рефлекторе
Радови на постављању рефлектора на стадиону фудбалског клуба Јагодина требало би да буду готови за 45 дана, саопштио је суперлигаш на свом званичном сајту.

 У току су грађевински радови за монтажу челичних стубова, високих 55 метара, на којима ће бити постављени рефлектори по свим стандардима Европске фудбалске уније.

 Радове обавља предузеће „Амига“ из Краљева, а рок градње је 45 дана, наводи се на сајту Јагодине.

 Председник клуба Горан Милановић обишао је радове и рекао да је уверен да ће фудбалери моћи да играју ноћне утакмице већ у овој сезони.

 Инвестиција изградње рефлектора у Јагодини је вредна око 700.000 евра, од којих је донација УЕФА за сијалице рефлектора 200.000 евра.

 Јагодина своју следећу утакмицу игра против Јавора у оквиру 6. кола ЈСЛ у суботу 22. септембра у 16:30 часова на свом стадиону.

 

Крушевац: Загађени бунари у крушевачком крају
На подручју крушевачког краја са 101 насељеним местом, 90 одсто сеоских домаћинстава има бунаре. Недавне анализе Завода за јавно здравље у Крушевцу, показале су да је вода у већини бунара неисправна за пиће.

 Од 41 бунара на приватним поседима у крушевачком крају, које је Завод за јавно здравље контролисао у последња четири месеца, у чак 36 бунара вода је микробиолошки загађена и није за пиће, а у 50 одсто случајева и физичко-хемијски неисправна.

 Александра Бојанић из Завода за јавно здравље Крушевац каже да су узрок микробиолошке неисправности клице индикатори фекалног загађења, док до физичко-хемијске неисправности, како каже, долази због повећане концетрације нитрата, што указује на стара фекална загађења.

 Било је и случајева да је у узорку повећана количина гвожђа и мангана. Бунари су копани плитко, ретко који је дубљи од 20 метара, и тиме су подложни загађењу. Најчеши узроци загађења су штале и септичке јаме.

 Анализе воде у бунарима врше се искључиво на захтев корисника, а хлорисање једног бунара кошта 300 динара. Због сушне године активирани су многи запуштени бунари ради заливања повртњака и поља.

 Велика суша и вишечасовне редукције воде натерале су надлежне и у општини Трстеник да изврше контролу квалитета воде у 150 бунара. Анализом је, како наводи РТС, утврђено да је вода у 85 одсто случајева микробиолошки неисправна.

 Власницима бунара препоручује се чишћење и хлорисање воде, нарочито на фармама где је често бунарска вода једини извор.

 

Извор: РТС, Данас, Б92, Курир

Ознаке: Јагодина, Крушевац, културне манифестације, свакодневне вести, Ужице, Чачак