Прочитај ми чланакЦрвена звезда је гостовала у Русији екипи Уникса. Играчи шампиона Србије контролисали су утакмицу читав меч, водили и 10 разлике и на крају изгубили 65-62. Човек одлуке био је Ленгфорд који је убацио 23 поена (12 у последњој четвртини).
Дејан Радоњић (Фото: telegraf.rs)
По ко зна који пут Црвена звезда је успела да изгуби добијено, и сада уместо скора од 3-3 кући се враћа са 2-4.
Уникс је тим који зависи од Ленгфорда, и да није њега руски тим би служио за подкусуривање у Евролиги. Звезда је неутралисала најбољег играча тима из Казања готово целу утакмицу да би на самом крају поклекла пред њим.
Није ово први пут у последњих неколико година да Звезда губи добијене утакмице, и да губи утакмице у неизвесним завршницама. То је постала пракса од када је на клупу трофејног клуба са Малог Калемегдана сео Дејан Радоњић. Само да укратко подсетимо најзагриженије навијаче Црвене звезде; Радоњић је изгубио место у Евролиги, али је Цибона одустала од такмичења због финанасијских разлога, губио је прегршт неизвесних завршница, испуштао добијене утакмице, коштао Звезду фајнал фора Евролиге прошле године (изгубио је две утакмице против Дарушафаке и тако свој тим супроставио назаустављивом ЦСКА), доносио нерезонске одлуке и вукао погубне потезе. Најсвежија утакмица у којој је Радоњић показао сво своје (не)знање била је утакмица против Дарушафаке на отварању овогодишње Евролиге.
Ништа боље није радио ни на вечерашњој утакмици. Када екипа по ко зна који пут изгуби добијену утакмицу кривац је тренер и нико други. Не може се Радоњић вадити на неискуство својих играча јер то једноставно не би била тачна констатација. У свом тиму има Јовића који има сребрне медаље са СП-а и ОИ-а, који игра већ трећу сезону у Евролиги, Кузмића који има НБА и евролигашко искуство, Бјелицу који је преискусан играч, Симоновића који као и Јовић има медаље са репрезентацијом и евролигашко искуство, Дангубића, Џенкинса, Лазића, Митровића који трећу сезону играју Евролигу, као и Волтерса који има НБА искуство. Опет је Радоњић показао да не уме да води утакмицу, да не уме да врши измене када су оне потребне већ да их ради по шаблону, а држање на клупи најбољег поентера Црвене звезде Марка Гудурића у одлучујућим тренуцима меча је само још један од доказа колико лоше ради свој посао. Лоше је Гудурић одиграо утакмицу, није постигао ниједан поен, али и поред тога он је морао да одигра бар неки минут у последњој четвртини, он има тај кредит.
Велику грешку направио је Радоњић и код тројке Ленгфорда која је преломила меч. Уместо да је од својих играча тражио да праве фаул, који би у најгорем случају Уникс довео до изједначења, па да онда Звезда у последњем нападу има шансу за победу без бојазни да ће изгубити меч, он је одлучио да брани напад и тако примио тројку. Колико је Радоњић погубан по црвено-беле видело се и у последњем нападу Звезде. Напад је предводио Волтерс, човек који је дошао пре две недеље, и који се спетљао у том одлучујућем нападу. Опет напад без уигране акције, без идеје и наравно без коша. Звезда је поново поразила саму себе, односно поразио ју је Дејан Радоњић својим нестручним вођењем утакмице.
Многи ће рећи да је Радоњић најтрофејнији тренер Звезде, да је освојио све домаће трофеје, да је одвео Звезду у топ8, и да ове критике немају утемељење. Са играчима као што су Бобан Марјановић, Квинси Милер, Мајк Цирбеш, Никола Калинић, Стефан Јовић, Таренс Кинзи… то није било ни тешко, поготово узимајући у обзир квалитет противника (никад слабији Партизан, лоша Цибона…), а чак и у тој консталацији успео је да ИЗГУБИ место које води у Евролигу и то у својој дворани.
Господо из управе Црвене звезде време је да размислите о појачању, не само у играчком кадру (дефинитивно је потребан још један центар, и један играч који у свакој утакмици у рукама има 15 и више поена) већ на најбитнијој позицији, на позицији тренера.
