Прочитај ми чланак
(Mozzartsport)
Информација да је Спортски суд у Лозани донео пресуду по којој је Црвена звезда дужна да ФИФА менаџеру исплати 2,5 милиона евра на основу спора око трансфера Николе Жигића у Расинг из Сантандера као да је схваћена неозбиљно, поготово на Маракани, пошто је реаговао само потпредседник клуба Небојша Човић, истакавши да „зна да је у клуб стигла пресуда, али да се тим случајем није бавио из хигијенских разлога“.
Све ово може да изазове несагледиве последице по црвено-беле, пошто је са свим детаљима упозната и ФИФА, а ако Звезда у скорије време не исплати Ћаласана (а добро се зна да нема одакле) светска „кућа фудбала“ може да је санкционише на веома строг начин, на пример увођењем забране довођења играча у року од три године!
Озбиљност случаја навела је редакцију МОЗЗАРТ Спорта да се озбиљније позабави овим питањем, и успели смо да дођемо до информација које практично откривају модел по којем је годинама пљачкан клуб с Маракане, а те методе довеле су га у ситуацију у којој се данас налази.
Кренимо од познатих чињеница: Жигић је дошао у Звезду у тренерској ери Зорана Филиповића 2002. године, и био је 100 ОДСТО ЗВЕЗДИН ИГРАЧ. Те сезоне високи нападач ишао је на позајмице у Колубару и Спартак из Суботице, а на Маракану га је вратио Славољуб Муслин у лето 2003. године. Многи у њега нису веровали и чак му је тражен нови клуб на који би отишао на позајмицу, али Жигић је на припремама у Словенији експлодирао: давао је голове и потпуно неочекивано се изборио за место стартера. У првом званичном мечу те сезоне потврдио је оно што је показао на припремама: уписао је хет-трик у квалификацијама за Куп УЕФА против молдавском Ниструа, и Европа је почела да прича о момку од два метра који голове даје као Сале Ђорђевић тројке. У том тренутку, Жигић је и даље био 100 ОДСТО ИГРАЧ ЗВЕЗДЕ!
Када је показао шта уме, Жигић је од Звезде добио понуду да продужи уговор, али је на преговоре дошао његов менаџер Милан Ћаласан. Тадашњи (и садашњи) председник Црвене звезде Драган Џајић договорио је с Ћаласаном да Жигић продужи уговор до лета 2007. године, али су детаљи тог уговора невероватни: Звезда је пристала на Ћаласанов услов „пола-пола“, односно да од евентуалног Жигићевог трансфера новац буде подељен на равне части: 50 одсто Звезди, 50 одсто менаџеру. Овде се поставља сасвим логично питање: зашто су црвено-бели пистали на то кад је Жигић већ био њихов играч и већ је дао три гола у европској утакмици?! Такође, врло је занимљиво да је у том уговора договорена надлежност суда у Лозани, а не београдског.
Не треба заборавити ни гостовање Душана Савића (члан Управе Звезде у време када је доведен Жигић) на радију Фокус, када је говорио о томе како је Никола завршио на Маракани:
„Платили смо за њега 2.500 евра, а после нас је замолио да његовом оцу купимо трактор, који отприлике исто толико кошта, што смо ми и учинили“, рекао је Савић на Фокусу.
То практично значи да је Звезда Жигића добила за 5.000 евра, да би се после годину дана одрекла пола новца од његовог будућег трансфера?! Како се један трактор претворио у 50 одсто, односно, испоставиће се, три милиона евра, то би требало да објасне људи који су тада водили клуб!
Те 2006. године дошло је време за трансфер: Жигић је продат Расингу за седам милиона евра, што значи да је Милан Ћаласан добио загарантовану провизију (650.000 евра), плус 50 одсто (око три милиона евра), дакле зарадио је више од Звезде?!
Клуб с Маракане, који је у време трансфера водио Драган Стојковић Пикси, одмах је добио пет милиона евра од Шпанаца, а преосталих две требало је да буде плаћано у ратама. Руководство је добијени новац потрошило на „текуће обавезе“, а Ћаласан тада није добио ништа.
На име преосталих два милиона евра клуб је недуго после трансфера узео кредит од Банке Интеза у износу од милион и по евра, а као гаранција дати су чекови Расинга. Међутим, пошто је клуб из Сантандера убрзо прогласио стечај (модел по којем се многи клубови у тој земљи извлаче из кризе јер могу да играју домаћа такмичења, не и европска), његови чекови нису пролазили у банци, па је Звезди уведена блокада рачуна упаво у износу од 1,5 милиона евра, што је затекло Владана Лукића приликом пеузимања председничке функције 2009. године.
Звезда од тада исплаћује кредит, и још на није у потпуности отплатила, а само на каматама губи 350.000 евра!
Није сада тешко закључити да свега тога не би било да је Пикси, када је добио новац од Шпанаца, исплатио Ћаласану поценат који му је обећан на основу уговора с направљеног у време када је Џајић био председник. Очигледно је да је менаџеру испаћен само један део, пошто је у Лозани тужио Звезду за нешто више од два милиона евра, а не три, на колико је имао право. Да се претпоставити да су челници црвено-белих намерно заобишли Ћаласана, који је у то време имао већих мука: наиме, он је 2005. отишао из Србије у коју се више није враћао. Зашто? Учешће у афери „Сателит“ – крајем 2010. године Србија је нагодбом израелском предузећу „Имиџсат интернешнал“ Србија исплатила 27,85 милиона евра, као поравнање за уговор о закупу сателита који је потписао министар одбране СЦГ Првослав Давинић. Одлуком Арбитражног суда у Лондону, Србија дуговала више од 40 милиона евра.
Давинићу је суђено, али Светозар Маровић, тада председник Државне заједнице Србије и Црне Горе, и Милан Ћаласан, који је Израелце довео у Србију, избегли су одговорност.
У изјави Нашим новинама, Ћаласан је поменуо да се састао у августу 2011. године у француском граду Рен с Владаном Лукићем, тада председником Црвене звезде. Тада је Звезда играла утакмицу у том граду, а он је дошао из Париза. МОЗЗАРТ Спорту је потврђено да је до сусрета дошло, као и дам у је Лукић на преговорима тражио да опрости пола потраживања према клубу, а да се остатак исплати у пет годишњих рата на шта му је Ћаласан одговорио да то није проблем јер „пола није његово, али с тим мора да се сложи онај чије је“. То практично значи да проценат од Жигићевог трансфера чека још неко. Ко? То знају Ћаласан и тај „неко“, а нама остаје да логички закључимо да му је упаво тај „неко“ омогућио да потпише уговор штетан по Звезду како би и за себе извукао добит.
МОЗЗАРТ Спорт контактирао је и чланове претходних управа Звезде поводом изјаве да им је „свима нуђен договор“. Али сви су сагласни у ставу да је Ћаласан увек тражио само све паре, а пристајао је на рате и тражио менице да може да блокира рачун клуба. Ниједан председник – ни Топлица Спасојевић, ни Ден Тана, ни Лукић нису хтели да му дају менице.
Ћаласан после случаја Жигић скоро да није ништа радио с Црвеном звездом. Покушао је у једном тренутку да одведе младог Филипа Јанковића (напустио Звезду у јануару ове године без обештећења, после одлуке Арбтраже због неисплаћених 12.000 евра, а клуб је седам дана раније одбио понуду Парме од 1,5 милиона евра у коју је после отишао као слободан играч, али с другим менаџером) и преузео је Милана Вилотића који је из Звезде отишао без обештећења због сукоба с Робертом Просинечким. Њега је одвео у Грасхоперс.
Спор са Звездом на Спортском суду трајао је дуго јер је, према нашим информацијама, Ћаласан покушао да узме више новца, тражећи надокнаду штете, па су Звездини адвокати више пута успевали да оспоре тај захтев.
Комплетна прича оставља више него бљутав утисак и, као што смо већ навели, представља модел по којем је Звезда годинама пљачкана. Много је „дилова“, истина у којима се врти мање новца, одрађено и такође долазе на наплату.
Време је да се актуелно руководство озбиљно позабави овим стварима и укључи у процес надлежне институције. Време је да се сазна ко је све крив што је европски шампион пре 20 година данас дошао на ивицу стечаја, о којем се све гласније говори. Време је да се испитају, не само Жигићев, већ сви случајеви, па и они с довођењем разних Бразилаца на прескупе позајмице, они с рачунима за репрезентацију с познатих београдских сплавова, они с гушчијом паштетом… и да кривци за то одговарају. У супротном – Звезди нема спаса!
