Прочитај ми чланакЧувени амерички медиј „The Athletic“ објавио је текст о Новаку Ђоковићу и промени његове игре у односу на претходне године, односно упоређивани су подаци из 2015. и 2023. године.
Када причамо о најбољим сезонама Ђоковића у каријери, обично се помињу 2011, 2015. и 2023. у којој је и дефинитивно постао ГОАТ и отклонио дилеме о најбољем тенисеру свих времена.
Метју Футерман, аутор текста „Како је Новак Ђоковић променио своју игру и постао ГОАТ“, говорио је о различитим аспектима у игри српског тенисера, односно о напретку који је оставио у 2023. у односу на 2015. у којој је и те како доминирао на Туру и остварио неке од највећих успеха у каријери.
На почетку текста помиње се однос са тренером Гораном Иванишевићем, с којим често комуницира на терену.
„Горан Иванишевић је то видео толико пута у протекле четири године. Његов звездани ученик, Новак Ђоковић, појављује се на терену у лошем расположењу, жалећи се да је његова игра катастрофа, да треба да буде бољи… у свему. Његов сервис, његова игра у нападу, чак и његов бекхенд – један од сјајних бекхендова које је тенис икада видео – све је у нереду“, пише у тексту на сајту „The Athletic“.
Уследио је осврт на 2015. годину.
„Ђоковић је 2015. године прошао кроз можда најсмешнију тениску кампању коју је ико успео. То је сезона коју Ђоковић често помиње када се од њега тражи да изабере најбољу верзију себе. То се сада често дешава, пошто је он учинио дебату о највећем тенисеру свих времена бесмисленом – једина особа са којом се Ђоковић може поредити је Ђоковић“.
Такође, помиње се и број Новакових гренд слем титула, мастерс трофеја, неки од највећих рекорда које је осварио, број седмица на врху АТП листе… У тој сезони 2015. стигао је до сва четири гранд слем финала и освојио три (изгубивши на Ролан Гаросу од Вавринке). Био је светски број 1, играо у 15 узастопних финала и победио у 11 наврата. Тада је постојала ‘велика четворка’ у којој су били и Надал, Федерер и Мари. Ђоковић је имао 15-4 против ове тројице, а био је 4-0 против Надала, његовог највећег ривала.
„Нормално понашање након такве сезоне је само наставити радити оно што функционише. Ђоковић се баш и не понаша нормално, а ни данас баш не игра тенис као 2015. године, када је бранио терен како је мало ко могао, па извлачио зечеве из шешира…“.
У тексту се онда прави паралела са 2023. годином, где је Ђоковић променио много тога у својој игри или боље рећи унапредио.
„То је далеко од Ђоковићеве победничке формуле прошле сезоне, оне коју ће вероватно користити за почетак своје 2024. овог месеца у Аустралији. Све Ђоковићеве најбоље сезоне деле једну тему – почињу у јануару у Аустралији, где ће Ђоковић покушати да освоји 11. Аустралијан опен. Прошле године је освојио свој десети, највише у историји.“
Далеко од тога да Новак нема среће на терену, али посебан, мукотрпан и дуготрајан рад и обраћање пажње на сваки детаљ, чак и онај најмањи, чини га најбољим икада.
„Ђоковићев успех је много више од добре карме. Ради се о проналажењу како да промени своју игру како би се прилагодио свом остарелом телу, за које признаје да се не помиче тако добро као некада, и да иде у корак с еволуцијом спорта који је сада далеко мање пријатељски расположен према дефанзивцима који желе да јуре лопте по задњем делу терена и ваде зечеве из шешира. Са врхунским играчима који погађају са више снаге и прецизности него икад, бранити се цели дан, уместо покушавати преузети иницијативу и завршити поене, постаје све теже на највишем нивоу.“
Помоћу напредне статистике и различитих камера за праћење лоптица, као и потребне аналитике како би се обрадили сви подаци, љубитељима тениса омогућено је да читају и сазнају о Новаковом напретку у игри.
„Подаци говоре причу о еволуцији Ђоковића, од некога ко се специјализовао за победу у тениским ратовима на исцрпљивање, до некога ко сада гледа да нападне у скоро свакој прилици.“
Једна од највећих еволуција виђена је у Новаковом сервису, а то је вероватно великим делом заслуга Горана Иванишевића.
„Ђоковићев сервис је скоро непрепознатљив од 2015. Пуне заслуге за то Иванишевићу, који је имао смртоносни сервис у својим играчким данима и неуморно је радио са Ђоковићем од 2019. године, постигавши запањујуће резултате. Ђоковићев први сервис је у просеку износио 120,1 миљу на сат 2023. године, у поређењу са 115,4 миља на сат у 2015. Не ради се о побољшаној технологији рекета или лакшим лоптама. Просек на Туру се једва помакао, попевши се са 116,1 миља на сат на 116,7.“
Није ствар само у брзини сервиса, већ и у прецизности.
„Тај Ђоковићев сервис не само да је бржи, већ и слеће на боља мјеста – пет центиметара ближе линијама 2023. него 2015, а осам центиметара ближе њима од просека на Туру. То је важно без обзира на којој подлози игра, али може бити посебно снажно на углађеним, брзим Мелбурн парку на пример, где сервиси за бочне углове скоро тренутно клизе са терена.“
Ту је прича и о ритерну.
„Ђоковић је дуго био један од најбољих ритернера у историји тениса. И он је сада бољи у томе. Његов ритерн другог сервиса његовог противника пао је на бекхенд крило са 47 одсто поена у 2023, у поређењу са 39 одсто у 2015, што га је довело у далеко бољу позицију за напад.“
И у такозваним релијима је Новак бољи.
„Када су се поени уобличили (развили, улазак у размену) прошле сезоне, Ђоковић је заузео позицију у нападу у 26 посто времена, у поређењу са 21 посто у 2015. Тениски штребери способност играча да освоји поени из нападачке позиције називају ‘стопом конверзије’. Прошле сезоне, Ђоковићева стопа конверзије била је клиничких 72,1 посто, врхунска у спорту и 3,3 процентна поена виша од његове стопе конверзије од 68,8 посто у 2015. Просек на Туру је 66 посто.“
И Ђоковићев форхенд је био две миље на сат бржи него пре осам, сада већ девет година.
„Такође, његова позиција у нападу била је 60 центиметара даље од основне линије него 2015. године, што значи да удара лопту много раније него што је то чинио, гушећи противнике крађом делића секунде из њиховог времена за опоравак и припреме“.
Помиње се и способност Ђоковића да из практично изгубљеног поена, окрене ситуацију и на крају се радује.
„Колико год да је узбудљиво повратити поен који изгледа изгубљено, исцрпљујуће је и озбиљно тешко за 36-годишњу грађу. Нико то не зна боље од Ђоковића. У 2015. Ђоковић и Надал заједно су водили спорт са украденим поенима од 43,3 одсто. О томе је помало лудо размишљати.“
То значи следеће – скоро половину поена где су противници Ђоковића и Надала имали надмоћ, Србин и Шпанац су успели да окрену ситуацију у сопствену корист.
„Прошле сезоне, Ђоковићев украдени резултат био је далеко мање чудесних 36,4 посто, још увек изнад просека на Туру од 34 посто и много блажи према тим 36-годишњим коленима. Другим речима, још увек је бољи од већине у стварању магије када је то потребно, али је постао толико ефикаснији да побеђује без трошења толико енергије.“
Аутор текста је поново упоредио Новака с једне са Федерером и Надалом с друге стране.
„То је логична стратегија за свако велико старење. Федерер је постао агресивнији, а покушао је и Надал, који је дошао до мреже и завршио поене када су прилике за то. Али Ђоковић је био успешнији од обојице, освојивши толико највећих титула у спорту у овом тренутку своје каријере.
И Новакови противници покушавају да имају јасну тактику, али им то често не полази за руком.
„За противнике заиста постоји само једно решење: напасти пре него што нападне, натерати га да трчи и натерати га да игра више дефанзивно, као што је то чинио током свог претходног тениског живота. Лакше рећи него учинити, наравно.“
Новак и у 2024. жели још гренд слем титула, олимпијску медаљу, која му је некако измакла до сада, Дејвис куп са Србијом… Глава је за то спремна, тело надамо се такође, а сигурно нас очекује још једна веома занимљива тениска сезона у којој ће Ђоковић покушати да додатно помери границе.
„The Athletic“ текст не завршава са Ђоковићем, већ са следећим речима:
„Само питајте Иванишевића.“
