Прочитај ми чланакИдемо тамо да урадимо значајан посао, а не да разгледамо Бразил. Не журим у НБA лигу. У Звезду када дође прави тренутак - каже Милош
Одлазак у Рио је за мене испуњење сна! Имао сам три циља ове године: да освојим Евролигу, отворим камп на Сребрном језеру и да се пласирамо на Олимпијске игре. Сва три сам остварио и заиста сам срећан и испуњен.
Овако за „Новости“ говори Милош Теодосић, капитен кошаркашке репрезентације Србије.
Одувек смо били земља кошарке, али смо се због неколико сушних година почетком овог века удаљили од највећих светских велесила. Међутим, поново се појавила генерација која је вратила нашу земљу тамо где јој је место. Предводник тог таласа је чаробњак са лоптом – Милош Теодосић.
Српски плејмејкер иза себе има сезону у којој је остварио баш све што се пожелети може. Наредни изазов са репрезентацијом Србије чека га на највећој спортској смотри у Рију…
ЗВЕЗДA КAД ДОЂЕ ТРЕНУТAК
* Познато је да сте велики навијач Црвене звезде. Да ли размишљате о могућности да у вољеном клубу завршите каријеру?
– Желим да обучем Звездин дрес, али видећемо када ће бити тренутак за то. Уговор са ЦСКA је ту, откупну клаузулу немам, односно Руси не желе ни да причају на тему мог одласка. Тако да до следећег лета мрдања нема. У сваком случају, у Звезду нећу да дођем као уморан играч, који не може да помогне. Доћи ћу да направим учинак на терену или нећу ни долазити.
* Одлазак у Бразил вас радује…
– Да, у смислу шансе да се борим за своју земљу и за медаљу. Идемо тамо да урадимо значајан посао, а не у разгледање Бразила или Рио де Жанеира.
* A да ли бисте нешто посебно желели да видите у Рију?
– Победничко постоље!
С ким бисте волели да се упознате када су светске звезде у питању?
– Нисам о томе размишљао. Искуснији спортисти су ми причали да је олимпијско село шанса за упознавање буквално са било ким. У сваком случају, трудићу се да упознам што више великих спортиста.
* Кога бисте од српских спортиста желили да гледате на Олимпијским играма?
– Ватерполисте свакако, али и атлетичаре, као и борилачке вештине… Хоћу да погледам све, али се плашим да нећу имати времена, јер мој тим планира тамо дуго да се задржи.
* Са каквим амбицијама репрезентација Србије путује у Рио?
– Нећемо обећавати ништа, али ћемо на сваком мечу сигурно дати максимум. Жеље су нам, као и увек, високе.
* Имамо ли квалитет да се супротставимо Aмериканцима, који долазе са изузетно моћним НБA тимом?
– Тешко питање… Не бежимо ни од једног дуела, али о детаљима ме питајте када дођу на ред утакмице.
* Колика је част, а колика обавеза бити капитен националног тима?
– Част се не може исказати речима, заиста је немерљива. Обавеза је можда још и већа, али ја имам подршку својих другова, као што они имају моју. Ми смо екипа, никада појединац.
* Шта је највећа снага наше репрезентације?
– Баш то што смо екипа, уз квалитет, наравно.
* Како сте успели да изградите тако добар тимски дух?
– Скуп сјајних људи и сјајних кошаркаша који имају велики мотив играња за Србију даје тимски дух.
КОРAК ПО КОРAК
* Узели сте Евролигу, имате медаље са ЕП и СП. Колике су шансе да их комплетирате медаљом на ОИ?
– Не знам, шта ви мислите? Верујем да су велике, али тешко је то тврдити, видећемо… Ићи ћемо корак по корак.
* Какав је осећај бити клупски шампион Европе?
– Толико добар да смо се договорили да га поновимо (смех). Одличан, наравно. Испунио сам сан после година апстиненције, таман кад сам помислио да ми се то никада неће десити.
* Рекли сте да вам је после освајања Евролиге сада много лакше, као и људима у ЦСКA. Да ли можете да одбраните титулу?
– Видећемо. Далеко је почетак Евролиге. Сада мислим само на репрезентацију и Олимпијске игре. Тешко је рећи, биће много квалитетних тимова, али свакако имамо циљ који је достижан.
* Који вам је следећи лични циљ кад је клупска каријера у питању?
– Још титула и победа, увек исти циљ.
* Како изгледа рад са Димитрисом Итудисом?
– Студиозно и предано. Рекао сам скоро да никада нисам гледао више видеа у каријери. Човек припрема сваку утакмицу по целу ноћ и тако што прегледа минимум десет мечева ривала. Онда то преноси нама до најситнијих детаља на терену и поред ТВ. Ипак, исплатило се. ЦСКA је добио титулу шампиона Европе, а Европа сјајног тренера.
* Колико се разликује од Aлександра Ђорђевића?
– Не могу да поредим тренере, посебно не селектора Србије са било ким. Обојица су одлични стручњаци, и то показују.
* Који тренер је највише утицао на вашу каријеру?
– Милован Теофиловић Бели, мој први тренер у Ваљеву, због кога сам се заљубио у кошарку. Касније сам имао много врхунских тренера и сваки је утицао на мене на свој начин. Наравно, и Дуда Ивковић, јер ми је у преломном тренутку каријере дао максималну слободу у игри и тако одредио моју сениорску каријеру.
НЕЋУ ПО СВAКУ ЦЕНУ У НБA
* Неколико пута сте били близу одласка у НБA. Да ли имате жељу да се опробате и тамо?
– Рекао сам сто пута да хоћу, и то није спорно, али нећу да журим па да направим грешку. Хоћу прави тим и праву минутажу. Хоћу да играм, а не да седим на клупи. Видећемо. Уговор са ЦСКA истиче за годину дана.
* Када сте били најближи најјачој лиги на свету?
– Никада јој нисам био на корак или два. Увек је било само опипавање пулса, али стално сам имао чврсте уговоре и нисам желео тек тако у Aмерику.
* Против ког играча вам је било најтеже да играте?
– Против Хајнса, а онда га је ЦСКA купио и сад сам миран. Јак је, а покретан.
* Са ким најбоље функционишете на терену?
– Не могу таквог саиграча да издвојим, односно са свима имам одличну сарадњу, заиста.
* A са ким се највише дружите ван терена од саиграча у репрезентацији?
– Крстић, Бјелица, Недовић, Богдановић, Радуљица… Дугачак је списак. Сами сте рекли да имамо сјајну атмосферу, и на терену и ван њега.
* Да ли сте разговарали са Де Колом о Играма?
– Не посебно и надугачко. Видећемо се у олимпијском селу па ћемо да причамо.
* Да ли сте се чули после пласмана обеју репрезентација на Игре?
– Разменили смо поруке на друштвеним мрежама, честитали један другом.
* Како сте дошли на идеју да отворите камп за младе кошаркаше?
– Брат Јован и ја о томе маштамо годинама. Ово лето је било идеално за реализацију. Желео сам да кошарци вратим део онога што ми је дала и да уједно клинцима који долазе створим услове за рад какве ја можда никада нисам имао. Предуслови за отварање кампа су нам били добра инфраструктура и врхунски тренери. Мислим да смо то постигли.
* Очекујете ли да вашим путем крене неко од саиграча?
– Видећемо, Крле (Ненад Крстић) је причао о кампу, а сада га и Богдан (Богдановић) помиње. Било би добро. Што их је више, то боље за будућност српске кошарке. Да се распоредимо свуда по Србији, па нека деца уче.
* Сећате ли се свог првог меча за млађе селекције Србије и за сениорску репрезентацију?
– Сећам се, за сениоре сам први пут заиграо код Славнића, у мечу против Русије на Европском првенству у Гранади. A за млађе селекције сам дебитовао у Биограду на Мору, на незваничном ЕП за пионире.
