Прочитај ми чланак

Срамна колумна: Мрзим Новака као фашисту

0

Први рекет света од када је почео професионално да игра тенис промовише толеранцију и добре односе са свим суседним народима, мада се многи у Србији нису ослободили бремена ратова из деведесетих.

Има оних који Новаку управо то замерају. Замера му се и да је „хтео свима да се допадне“, замера му се због става о вакцинама, али још нико није успео да га упореди са фашистом у било ком контексту.

Све до колумне Шајама Камала за познати портал „Sportskeeda„. Камал у тексту именованом „Зашто не могу да будем навијач Новака Ђоковића“, одмах на почетку тврди да је то благо речено.

Тврди и да не би бирао Ђоковића да за њега игра када би му живот зависио од тога, иако је свестан да би тако имао највеће шансе да преживи.

Новак је то показао победом на три гренд слема ове године, од којих је последњи био на Вимблдону пре четири дана, у финалу против Матеа Беретинија.

За то време, Рафа Надал паузира од тениса са својом супругом, а Роџер Федерер је испао од Хуберта Хуркача и пре полуфинала.

Камал пише да невољно мора да призна како је Ђоковић вероватно највећи тенисер свих времена, чак иако сам Новак мисли да је то ствар дебате.

„Још од када је његова мајка Дијана рекла ‘Краљ је мртав, живео краљ!’ после победе Ђоковића над Федерером на Аустралијан Опену 2008, мрзео сам га са истом горућом страшћу, резервисану за фашисте и оне који користе слике из филмова као своје насловне фотографије. А сада, 13 година касније док гледам како исписују његово име на зиду освајача Вимблдона трећи пут заредом, само је учврстило то осећање“, рекао је Камал.

Међутим, додаје и да фанови Надала и Федерера више не могу да се праве слепи, јер је Новак стигао до „обећане земље“ и 20 гренд слемова.

Исто тако, описао је и како је Новак победио Беретинија и тактику којом се користио, као и чињеницу да је постао скоро „превише добар“.

„Провео сам много времена да схватим шта ми се толико не свиђа код Ђоковића. Није једноставно зато што је толико бољи од играча које волим. Није ни зато што је арогантан због својих достигнућа. Србин је заправо један од најопуштенијих и скромнијих играча које сам видео. Једино како то могу да опишем је ‘хладноћа’. Можда можете да разумете то ако сте фан Надала и Федерера јер у њиховом стилу игре постоји та нека топлина која вас обузима од тренутка кад почнете да их гледате“, каже Камал.

Федерера описује као генија, Надала као атлету, чак и Монфиса је похвалио због начина на који игра, као и Хуана Мартина Дел Потра.

Ђоковића описује као „непобедивог“ и да се брани добро као зидови Троје, пре него што тамо заврши коњ. Описује га и као човека који одузима емоцију тенису.

„Погађа ударце на које нема право, враћа лоптице на које нема право… Превише је конзистентан и перфектан, исувише опрезан и представља за мене све што не волим. Једноставно, превише је добар да бих због њега био узбуђен“, каже Камал.

Такав Ђоковић је у недељу победио Беретинија у четири сета и изједначио се са највећим ривалима по броју титула са највећих турнира.

„Ако звучим огорчено, то је зато што јесам. У природи навијача је да буду огорчени када играч кога воле не игра више на највишем нивоу. Али не дам да ме то скрене од чињенице да је Новак Ђоковић главом и раменима изнад свих осталих који су играли ову игру. Статистички, разуме се“, закључио је колумниста.