Све што треба да знате уочи жреба за бараж на једном месту

Млада репрезентација Србије сутра ће неколико минута после поднева сазнати име ривала у баражу за пласман на ЕП у Пољској наредног лета. Српски Орлићи нису успели да се као победници групе директно пласирају на шампионат, али су завршили међу четири најбоље другопасиране екипе које су отишле у плеј-оф. Тамо их чекају три потенцијална ривала: Шпанија, Норвешка и Аустрија. Наравно да Шпанци “најјаче звуче” и да тако и изгледају. Норвешка и Аустрија су далеко пожељнији ривали, али их не треба потценити. Међутим, сигурни смо и да се Шпанци надају да ће избећи баш Србију која им је загорчала живот пре две године и чију кичму тима углавном чине играчи који су у омалдинцима освајали европску и светску титулу. Зато се Шпанци, Норвжани и Аустријанци надају да их кулгице сутра неће баш спојити са једном чудесном генерацијом Србије која гледа ка Пољској не само као потенцијални учсник, већ би тамо била равноправан кандидат за титулу.

Шта нас чека на жребу, ко располаже каквим снагама, које су врлине и мане потенцијалних ривала Орлића, можете да прочитате у нашем скенеру младих репрезентација Шпаније, Норвешке и Аустрије.

ШПАНИЈА

Четири пута шампиони Европе, од тога два пута на претходна три такмичења. Од историјског хет-трика их је одвојила баш репрезентација Србије пре две године. Иако су Шпанци тада имали знатно јачи тим, фанатична пожртвованост Орлића, тактички беспрекоран двомеч и мудра поставка игре Радована Ћурчића су Србији донели велики резултат и елиминисали тада најјачу У-21 селекцију Старог континента.

На клупи Шпанаца је тада био, а остао је и до данас млади стручњак Алберт Селадес. Некадашњи везиста Реала и Барселоне је добио пуну подршку да настави посао иако је елиминацијом од Србије доживео тежак ударац.

Добар део тог тима Шпаније је и у актуелном квалификационом циклусу део репрезентације. Против Орлића су тада играли голман Аризабалага, дефанзивци Гаја, Манкиљо, везисти Њигез, Торес, нападачи Ел Хадади, Деулофеу… Иско, Мората и Роберто су прерасли младу селекцију, али су стасале неке нове снаге из Примере и иностраних клубова. Садашњи чланови Орлића који су тада играли против Шпаније су Вељковић, Филиповић и Чаврић.

Селадес је задржао неке од поменутих који су достигли излазно годиште тек у овим квалификацијама, али и придодао још неколицину талената који већ сада представљају звучна имена у европском фудбалу.

На голу је остао недодирљив Кепа Аризабалага који је коначно дочекао шансу у матичном Билбау и после позајмице у Ваљадолиду склонио са гола баскијког тима неуништивог Горку Ираизоза. Ове сезоне је већ четири пута стајао на голу Билбаоа у Примери.

Зацементиране су и бековске позиције. И то каквим играчима! Уз десну аут линију игра најперспективнији бек у Европи – Ектор Бељерин. Лево је Валенсијин Гаја којег Пеп Гвардиола жели у Манчестер Ситију. Оба су ултра-офанзивни играчи и представљају већу бригу противнику када пређу половину него када бране прилазе свом голу. Алтернативе су им Манкиљо који је у великом паду у последњих годину-две и Бенфикина сензација Грималдо којег је нациљао Жозе Мурињо као појачање за Јунајтед.

За разлику од бековских, штоперске позиције нису тако јака карика Шпанаца. Далеко је то од наследника Пујола, Пикеа или Рамоса. Штопери би требало да буду наде са северо-запада Шпаније. Џони Кастро из Селте и Хорхе Мере из Спортинга. Мере је ту јачи део штоперског тандема. Већ другу сезону игра стандардно у Примери и прошлог лета је био мета неких премијерлигашких клубова. Висок, јак у скоку и дуелима је стуб одбране Селадесовог тима. Када он није играо, Шпанци су доживели дебакл против Хрвата на свом терену – 0:3. Његов парњак Џони Кастро је универзални војник који крпи све рупе у одбрани. Игра већ пету сезону стандардно за Селту у Примери. У претходна два шампионата је одиграо сваки меч! Није класичан штопер пошто у клубу углавном игра на позицији левог бека. Ипак, Селадес га форсира у срцу одбране. Прошлог лета га је желео Њукасл. Једина права алтернатива на штоперским позицијама је Хесус Ваљехо којег је Реал прошлог лета дао на каљење у Ајнтрахт из Франкфурта, а шпански медији су га када се појавио у Сарагоси прозвали наследником Фернанда Јера.

Млада селекција Шпаније као и А тим већ годинама игра са тројицом класичних везних играча. Најћешћа формација је 4-3-3, понекад 4-2-3-1, а баш ретко је то 4-1-4-1. Срце тима је Оливер Торес. Момак префињене технике за којег опет није било места у мадридском Атлетику па је поново позајмљен Порту где је пре две године пружао најбоље партије. Он је плејмејкер Шпанаца, диктира темпо, води игру и око њега се све окреће. Леђа би требало да му чува Микел Мерино из Борусије Дортмунд којег су Милионери капарисали још прошле зиме када се по Европи прочуло о таленту из Осасуне. Дефанзивни везни, али није класичан тркач који само одрађује километражу. Трећи члан везног реда је можда и најквалитетнији играч тима. Саул Њигез из мадридског Атлетика. Бајерн је прошле године на својој кожи осетио моћ Атлетиковог вундеркинда. Њигез има све! Таленат, технику, физилку, шут, фудбалску интелигенцију… Тренутно је повређен, али ако буде у Селадесовом тиму, највероватније ће то бити формација 4-3-3 у којој ће Њигез и Торес дејствовати испред Мерина и диктирати игру Шпанаца. Прва алтернатива њима двојици је талентовани Себаљос из Бетиса који најчешће улази са клупе, а ако Селадес хоће да појача дефанзиву у везном реду онда уводи неуморног Љорентеа из Алавеса.

Постоји опција да Денис Суарез пређе са крила у везни ред. У случају да не игра Њигез. Али је вероватније да ће Суарез дејствовати по левом крилу. После сјаних игара у Виљареалу, Барселона га је вратила на Камп Ноу и Луис Енрике га користи као играча са клупе који мења темпо и стил игре. Хируршки прецизни центаршутеви су Суарезов заштитни знак. Погађа саиграче у трепавицу и у зом аспекту игре је међу најбољим у Примери. Ако он буде играо, онда би Реалово чудо Марко Асенсио могао да се пресели на клупу. Иако је постигао четири гола и наместио два у квалификацијама, иако је већ добио и позив у А тим, вероватније је да ће Селадес пружити шансу Суарезу на левом крилу. Асенсио може да игра и “унутра”, па ако дође до неких померања у везном реду могао би да промени позицију.

Десно крило је резервисано за капитена Деулофеуа који је одиргао сваки меч у квалификацијама и блистао је. Иако у Евертону није стандардан, у младој репрезентацији је кључни играч. Уосталом, постигао је седам голова и имао пет асистенција на 10 утакмица! Играо је и пре две године у квалификацијама и ако одигра оба меча у баражу постаће играч са највише утакмица у историји младе репрезентације Шпаније (32). До сада је на свакој другој био стрелац (15). Њему је алтернатива Саму Кастиљехо из Виљареала који је сјајан пакер и одлично игра ове сезоне.

Потентан везни ред и убитачни крилни играчи би требало да раде посао за једног истуреног нападача што ће највероватније бити Мунир Ел Хадади. Чудо у омладинцима Барселоне, потом џокер са клупе у А тиму Каталонаца је прошлог лета напустио Камп Ноу у потрази за већом минутажом и преселио се у Валенсију, али му тамо и не иде баш најбоље. Ипак, у младој селекцији је био први избор и уз Деулофеуа први стрелац екипе са седам голова. Мало је вероватно да ће уместо Ел Хададија у првих 11 играти Ињаки Вилијамс који за разлику од прошле сезоне, у овој не игра баш добро за Ателтик Билбао. Опција је и Санти Мина из Валенсије.

НОРВЕШКА

Док су наши репрезентативци под јаком дозом самопоуздања после победе над Словенцима говорили како им је небитно кога ће добити у баражу јер имају квалитет да се са свима носе, па чак и са моћним Шпанцима, селектор нашег тима Томислав Сивић јасно је поручио да му није свеједно и да би, кад би могао да бира, најрадије за ривала изабрао Норвешку.

Па да ли је Норвешка баш најлакши ривал?

Норвежани су се доигравања дочепали ухвативши последњи воз, победом над Казахстаном (3:0) у последњем колу квалификација, чиме су показли су да психолошки веома стабилни. Завршили су као други у доста тешкој групи са веома снажним Енглезима и увек опасним Швајцарцима. Управо су од та два тима једино и губили бодове. Доживели су поразе од Гордог албиона (0:1 код куће и 1:6 у Колчестеру) и одиграли 1:1 са Сајџијама на страни.

У том другом мечу са Енглеском ученици младог стручњака Гунара Смеруда показали су много недостатака, но не треба сметнути с ума да су се одмерили са заиста сјајним тимом Гарета Саутгејта, са све Рашфордом, Ворд-Праусом, Редмондом, Лофтус-Чиком, Грејом, Чејмберсом…

Зато ћемо овога пута више о квалитетима селекције Норвешке који су несумњиви. Али исто тако се не може рећи да уливају страх у кости.

Без икакве сумње највећа звезда овог тима је вундеркинд из Реала Мартин Едегард. Иако није ни близу првог тима на клупском плану и иако не напредајује како се очекивало, Едегард пружа сасвим солидне партије у младој репрезентацији. У последње време њега селектор Смеруд чак користи као полушпица, јер Норвежани имају доста проблема са класичним нападачима. Голгетер немачког Гројтер Фирта Ветон Бериша одлучио се да прихвати позив такозване државе Косово и заигра за њихову репрезентацију, због чега је у последњих неколико утакмица Смеруд гурао Едегарда високо, а њему придодавао Мохамеда Ел Јунусија, крилног нападача који силом прилика игра као најистуренији.

Без обзира на то за 22-годишњег нападача Базела може се рећи да је најопаснији играч норвешког тима. Доста је искусан, у дресу Молдеа забележио је доста наступа и голова у еврокуповима, што га је и препоручило швајцарском шампиону. За њега се, уколико буде здрав и спреман, готово може тврдити да ће бити у тиму за бараж утакмице.

Уколико Смеруд поново одлучи да му Едегард игра полушпица, онда ће управо њих двојица бити најистуренији. Ако не буде тако, и Реалов суперклинац буде у везном реду, могуће је да шансу добије једини класичан голгетер овог тима, а то је близу два метра високи Александер Серлот. Тај 20-годишњак је у јануару ове године стигао у Гронинген за 500.000 евра, међутим, како је ове сезоне добијао шансу на кашичицу мале су шансе да добије поверење у овако важним утакмицама. Ту је, додуше, још и Бард Фине из Хајденхајма, но и он је од августа на терену провео јако мало, свега 103 минута, тако да…

Везни ред је можда и највећа снага млада репрезентације Норвешке, а у њему главну реч води Оле Селнес, момак за кога су овог лета многи клубови широм Европе нудили и до 10.000.000 евра. Селнес је стандардан у редовима француског Сент Етјена, може да игра на позицији задњег везног, или нешто испред, има добар пас, поједине плејмејкерске особине, доста добар је и у маркацијама, односно дефанзиви генерално. Модеран везиста који израста у класног фудбалера… Поред Селнеса осовину тима у последњим утакмицама квалификација чинио је Ивер Фосум, још један интернационалац (од јануара фудбалер Хановера, плаћен 2.000.000 евра) одличан у оба правца. Стандардан је у свом клубу ове сезоне, а има и три уписана наступа у сениорској селекцији Норвешке. Било би изненађење ако Селнес и Фосум не би чинили тандем у срцу терена у бараж мечевима, али треба оставити простор за могућност да Смеруд из А тима врати и 19-годишњег Мартина Самуелсена, момка који је прошао омладинску школу Манчестер Ситија. Тренутно он је члан Вест Хема и игра на позајмици у Блекбурну, а на дебију за први тим Норвешке у мечу против Исланда (3:2) постигао је гол из слободног ударца. Одликује га јако добар прекид и добар преглед игре. У одређеним тактичким варијантама могуће је да Селнес, Фосум и Самуелсен чине тројку на средини терена, била би то можда и најјача комбинација, али до сада их селектор никада није спајао, па не верујемо да ће експериментисати сад кад је стани-пани.

Реално је очекивати да као и до сада Норвежани играју са двојицом у централном делу терена, односно са два класична крилна играча. До сада су то били, на левом боку Матс Мелер Дели из Фрајбурга (некадашњи играч Манчестер Јунајтеда) и на десном Гајас Захид. Овај потоњи момак тренутно је у страшној форми и на три последње утакмице у квалификацијама постигао је три гола.

Као алтернативе ту су Петер Штранд, Андреас Трондсен, Мортен Торсби… Играчи мало познати нашој фудбалској јавности, међутим, стандардни у својим клубовима и са завидним интернационалним искуством, пошто сва тројица имају по петнаестак наступа у младој селекцији, а Трондсен је чак дебитовао и за А репрезентацију.

Када је одбрана у питању код Норвежана ту никакве дилеме нема. Ако су сви спремни и здрави, Смеруд с десна на лево поставља Харалдседа, капитена Гренера, Јенсена и Грегарда. Улрик Јенсен је у задњој линији свакако најпознатије име. Ради се о момку који је стасавао у Лиону и који се једно време доводио у везу са Реал Мадридом, али тај трансфер за сада није реализован. Јенсеново примарно место јесте задњи везни, но у националном тиму углавном је партнер Гренеру у централном делу одбране.

Са десет примљених голова на осам квалификационих утакмица одбрана Норвешке једна је од најлошијих у овим квалификацијама, али ако се одбије оних шест голова против Енглеза у само једном сусрету, то је скроз друга прича. Опет, гостовања очигледно умеју да буду велики проблем за Норвежане. Поред Енглеске декласирало их је још неколико ривала – Португал 5:1, Израел 4:1, Хрватска 3:0, Белгија 4:0, Шпанија 3:0… И све то у последњих двадесетак месеци, дакле, иста генерација је у питању. Сондре Росбах до сада је бранио на 21 утакмици и само на три је успео да сачува мрежу нетакнутом.

Када се све наведено узме у обзир можемо да констатујемо да Томислав Сивић и није тако лоше пожелео. Норвешка јесте јака, али очигледно не и непобедива. Далеко од тога. Уосталом, ако ништа друго, веома је пожељан гост. Па ако још ривал има свој дан, у овом случају Србија, ето нас на Европском првенству…

Традиција у утакмицама младих репрезентација сигурно не игра велику улогу, али зашто не поменути. Са Норвешком смо се два пута састајали у овој категорији. Било је то 2009. године (генерација Љајића, Гулана, Тадића, Алексића) и оба пута смо славили. У гостима 1:0, код куће 3:2, после 0:2. Сва три гола тада постигао је Миралем Сулејмани.

АУСТРИЈА

Да су играли у било којој другог групи, онако како су играли у овој својој, Аустријанци би се вероватно борили до последњег кола за прво место, али пошто су за ривале имали прејаке Немце, морали су да се задовоље другом позицијом. Чета не тако познатог тренера Вернера Грегорича (отац Михаела Грегорича) изгубила је два пута од Панцера примивши укупно осам голова. Поред тога, једном је одиграла нерешено са Русијом, у гостима, и то су сви изгубљени бодови за овај тим.

Што се тиче скаутинга Томислав Сивић и његов стручни штаб најмање посла требало би да имају око овог потенцијалног ривала, јер смо летос на турниру Валери Лобановски играли против Аустријанаца и победили их са 3:1. Нису тада ни једни други били у најјачим саставима, али било је то сигурно довољно да се запазе неке системске ствари у Грегоричевој поставци.

Попут А тима и млади Аустријанци су колективно веома јаки и уиграни. Углавном играју у формацији 4-1-4-1, са доста пасова и измена позиција. Бочни фудбалери из средње четворке лако се трансформишу у праве нападаче, што може да буде врло непријатно по дефанзивце који су прекупута. Да кренемо од навале, као и код Норвежана. Најбољи нападач Аустрије и први стрелац овог тима је момак из бечке Аустрије – Кевин Фризенбихлер. Одиграо је 14 утакмица за овај састав и постигао осам голова, што је јако добар просек. По стилу игре подсећа на нашег Уроша Ђурђевића. Не може много сам, али када му се придодају Александер Шеф са десне и Флоријан Грилич са леве стране то постаје веома потентна навала. Шеф игра за Шалке, Грилич за Вердер и обојица имају много искуства у сениорском фудбалу. Брзи су, вешти са лоптом, а имају и доста голгетерског у себи. Постизање голова није им страно. Грилич веома успешно може да одигра и на позицији централног везног, тако да ће вероватно остати дилема где ће га Грегорич користити у баражу.

А што се тиче самог шпица ту је Фризенбихлеру алтернатива Марко Квасина, момак хрватског порекла висок 1,94. Њега Аустријанци користе када јуре резултат или желе да прескачи средину терена, мада, неке утакмице је и почео.

Попут Шефа, који је за меч сениорских тимова Србије и Аустрије био на списку селектора Марсела Колера, на њему се нашао и поменути Михаел Грегорич. Момак који од своје 15. године игра сениорски фудбал сигурно ће за ову прилику бити враћен у младу репрезентацију и заузеће место у централном делу терена, где ће представљати опасност из другог плана. Иако му је тек 21 година, Грегорич је заправо веома искусан, игра редовно за Хамбургер и на њему ће наши везисти, уколико извучемо Аустријанце, морати озбиљно да пораде. Он ће вероватно бити у тандему са капитеном Домиником Видром, мада, Луис Шауб из Рапида ове сезоне игра фантастично – на десет утакмица постигао је већ пет голова као централни везни или крилни – баш као и Салцбургов Конрад Лајмер (19), па ће Грегорич старији бити на слатким мукама.

У квалификацијама су шансу добијали и мање познати играчи попут Доведана, Хорвата или Грубера, међутим, они ће у доигравању своје минуте вребати са клупе. Наравно, уколико добију позив…

Позиција задњег везног у формацији 4-1-4-1 веома је важна у сваком тиму и њу је селектор Аустрије у последњем мечу против Немачке поверио штоперу Лукасу Јегеру из Алтаха. У варијанти када жели да игра нешто дефанзивније Грегорич игра тако, али ако жели офанзиву, онда уме да Грилича гурне у срце терена, а на лево крило постави неког вихорнијег попут Томаса Мурга, дечка који је за У19 селекцију на 12 утакмица постигао 9 голова.

Као и Норвежани, Аустријанци су поприлично јасни када је у питању задња линија. Кристоф Марчинко има највише наступа за ову екипу (22), игра за бечку Аустрију и за њега је резервисана позиција левог бека. Леви штопер је такође „закуцан“. То је Филип Лајнхарт, члан младог тима Реал Мадрида, доста поуздан дефанзивац који је стандардни члан Кастиље, док се на десном штоперу мењају Шојсенгајер, Јегер, па чак и Видра. Сва тројица упитног квалитета, о чему сведочи и то што их Грегорич свако мало ротира. И коначно десни бек. Ту Аустријанци имају вишка квалитета. Валентино Лазаро, момак који има већ четири наступа за А тима заправо је крило које може да покрије позицију бека, стандарди је члан Салцбурга и будућност аустријског фудбала. Прави универзналац, нешто попут Алабе. Веома је опасан када се придружи нападу. Филип Мвене је пореклом Кенијац, две године је старији (22 године) и бољи у дефанзиви од Лазара. Слабо игра у последње време у Кајзерслаутерну због чега је могуће да ће Валентино Лазаро поново добити предност…

Када је у питању голман први избор је Данијел Бахман. Млади чувар мреже није се изборио за своје место у Стоуку, тако да је послат на позајмицу у Бури, трећа енглеска лига. Не може да се похвали неком сигурношћу. Много голова је примио од почетка сезоне. Само у клубу, на свакој од осам утакмица Лиге 1 на колико је бранио…

Како је ваш утисак? Ко би био најбољи ривал за наше момке?
Утиске оставите у коментарима испод текста…

Извор: mozzartsport.com

Ознаке: Аустрија, бараж, Норвешка, репрезентација, Србија, фудбал, Шпанија