Прочитај ми чланак

Осам разлога због којих је Новак највећи свих времена

Никола Ђукић
0

Сада, након свих оборених рекорда, није више ни питање да ли је Новак Ђоковић најбољи тенисер у историји "белог спорта", него се поставља ново – да ли је највећи спортиста свих времена?

Новак Ђоковић је у ноћи између недеље и понедељка исписао нове странице историје и четврти пут у каријери освојио Ју-Ес опен. Ђоковић је у три сета савладао Данила Медведева и дошао до 24. гренд слем трофеја у каријери.

Редом су у „великој јабуци“ падали Александар Мије, Бернабе Запата Мираљес, Ласло Ђере, Борна Гојо, Тејлор Фриц и Бен Шелтон, пре новог класика са Медведевом.

Ако до сада није, Новак је овим успехом зацементирао своје име као највећег тенисера свих времена (ГОАТ). Ево и зашто…

Пехари на највећим турнирима

На Ролан Гаросу осамио се на вечној ранг-листи освајача гренд слемова у мушкој категорији, а сада је изједначио учинак легендарне Маргарет Корт која једина била са 24.

Још једном је покорио Њујорк, на Аустралијан опену је тријумфовао округло десет пута, три пехара мање има на Вимблдону (Роџер Федерер је рекордер са осам), док је у три наврата био најбољи на Ролан Гаросу.

 

Једини је човек на свету који је четири највећа турнира освојио најмање по три пута.

Потпуно невероватно звучи да је то учинио у 36 финала, што је такође рекорд, као и то да је на 50 одсто гренд слемова на којима је наступао стизао до саме завршнице. Нестварно звучи да је трећину тих турнира решио у своју корист.

Иза себе је оставио Рафаела Надала са 22, односно Федерера, који је каријеру завршио са 20 гренд слем трофеја.

Када се томе придодају и остале велике титуле, Ђоковићева предност је и више него убедљива. Укупно их је освојио 69, десет више од Шпанца, а чак 15 више од Швајцарца. Та разлика ће се сигурно повећавати јер је Надал најавио одлазак у пензију.


И структура наведених успеха је много, много другачија него код осталих конкурената за ГОАТ признање.

Примера ради, 22 пута је у финалима слемова играо против Топ 10 играча, а само у четири наврата ти противници нису били из најбољих пет.

Седмице као „број 1“

Како је и у претходном одељку наговештено, најбољи српски спортиста постигао је све што постоји у мушком тенису, па је прешао на рекорде које држе или су држале његове колегинице.

Један такав тиче се времена проведеног на првом месту светске ранг-листе.

Још у марту је надмашио Федерерових 310 седмица, да би током лета са трона свргнуо и чувену Штефи Граф. Немица је укупно провела 377 недеља као најбоља, а Новак је овог јутра започео 390.

Има скоро 3.000 бодова више од првог пратиоца Карлоса Алкараза и извесно је да ће на том месту остати најмање још месец дана.

„Није ми то циљ у последњих неколико година, откад сам срушио све рекорде за најдужи низ на првом месту. Није ми циљ да сам стално на тој позицији, али ако дође као последица резултата и ставим себе у добру позицију, зашто да не?“

Докле би тек догурао да му јесте циљ…

Новак слем

Једини човек који је у Опен ери – периоду од 1969. године, па на овамо – освојио сва четири гренд слема у једној сезони јесте Род Лејвер. „Ракета“ из Аустралије је у неком потпуно другом времену постигла нешто што је у овом тренутку, у „гладијаторском“ тенису, малтене немогуће.

Најближе је дошао Ђоковић – пре две сезоне управо га је Медведев спречио да стигне и Лејвера. Ипак, довољно добро звучи да је једини је који је сва четири пехара истовремено држао у свом власништву.

„Новак слем“, како је назван овај подвиг, Ђоковић је комплетирао од Вимблдона 2015. до Ролан Гароса 2016. године.

Ко зна, можда још није касно да се нападне и Лејверов рекорд.

Златни мастерс

Оно што ни чувени Аустралијанац нема у својим витринама јесу трофеји са турнира из серије 1.000. Ноле је први тенисер који је дошао до „златног мастерса“, односно титула на свих девет такмичења која су рангирана одмах испод оних највећих.

И не само то, сваки од мастерса освајао је најмање по два пута – последњи је у витрине ставио пред Ју-Ес опен, када је преко Алкараза славио у Синсинатију.

Тренутно је на 39 мастерс титула из 57 финала, али само тренутно јер је то још један у низу учинака које ће поправљати у будућности.

Међусобни скор са највећим ривалима

Дуго је Новак „таворио“ у сенци двојице највећих ривала, али када је кренуо да их побеђује у серијама, било је јасно да има још један озбиљан адут на својој страни. У највећем ривалству икада виђеном, против Рафаела Надала, остварио је пуних 30 победа.

Има један пораз мање и укупно четири победе у финалима гренд слемова.

„Бика са Мајорке“ побеђивао је више пута у Паризу, месту где је Рафа чак 14 пута дизао пехар, баш као и Федерера на Вимблдону. И против Роџера има четири победе у финалима, а највише се памте оне са Ју-Ес опена 2011. и Вимблдона осам година касније.

Федереровим навијачима остала је само „елеганција“ у ГОАТ расправама, однос са Новаком свакако није – и ту је бољи (27-23).

У дуелима са Ендијем Маријем још је убедљивији (25-11), против Данила Медведева води 10-5, док је у кратком, али интензивном ривалству са Алкаразом, резултат изједначен (2-2).

У читавој тениској историји само је 12 „изабраних“ који против Ђоковића имају позитиван међусобни скор. Међу њима су имена попут Филипа Воландрија, Фернанда Гонзалеса и Дениса Ван Шепингена, са којима је играо у раној фази каријере.

Четворица је активних тенисера (Холгер Руне, Ник Кирјос, Таро Данијел и Данијел Еванс), листа која ће готово извесно бити скраћена.

Сезона 2015

У години која се полако примиче крају, Новак је освојио три гренд слема, на четвртом играо финале и она се може уврстити међу најбоље које је овај спорт видео. Исто важи и за 2011, као и 2016. годину, када је комплетирао „свети грал“.

Међутим, у једној сезони је успео да освоји три гренд слем пехара – Аустралијан опен, Вимблдон и Ју-Ес опен, чак седам турнира из мастерс серије, али и Завршни турнир у Лондону.

Било је то у 2015. години, статистички најбољој сезони једног тенисера од настанка овог спорта.

Окончао ју је са 16.785 АТП бодова. Да, добро сте прочитали, скоро 17.000 бодова.

Три различите деценије, или: Како је 36 постало нових 26

Премијерни трофеј у каријери подигао је давне 2006. године у Амерсфорту, две године касније уследио је пробој и добро познато славље против Жо-Вилфрида Цонге за прву титулу у Мелбурну.

Уследила је пауза, а онда и експлозија у претходној деценији у којој је прво био члан „велике четворке“, па „велике тројке“, али је на крају остао сам. И већи од великих.

Дошао је први талас нових, младих и гладних играча и прве прогнозе да га чека пад. Нису успели да га сруше споменути Медведев, Александер Зверев, Стефанос Циципас и екипа, ломили су зубе осим у неким дуелима, попут оног са Русом 2021. године.

После њих су стигли следећи, на челу са Карлосом Алкаразом, али ни они нису краља скинули са трона. Шпанац га јесте заменио, показао да ће у будућности бити доминанта сила у тенису и, колико год да и сада осваја велике пехаре, јасно је ипак да му садашњост не припада.

Више од половине, тачније 12 гренд слемова је освојио после 30. године, а у недељу је са 36 година и три месеца постао најстарији шампион Ју-Ес опена. И поред тога, ривалима је поручио да се неће зауставити…

„Судбина је увек иста, напустићу тенис за једно 22-23 године и мислим да ћете ме гледати још мало!“, поручио је светски „број 1“.

The end

Каријера какву нико неће поновити у једном од физички и психички најзахтевнијих спортова имала је, такође, филмске успоне и падове.

Од дисквалификације у Њујорку, када је лоптицом погођена судија поред терена (на празном стадиону), преко притвора и депортације из Мелбурна због вакциналног статуса, до тријумфалних повратака у Аустралију и Америку…

Онима који су га оспоравали, све то је давало за право и да га понижавају. Али захваљујући чувеном српском инату, тај трн у ципели је константно сметао да је коначно нарастао до величине да нема ко се на њега није убо.

Западни медији су годинама покушавали да унизе сваки његов корак ка вечности. А било их је много. Међутим, чак и Шпанци, на челу са „Марком“, локомотивом наратива који је на пиједесталу подразумевао Рафаела Надала, а онда и оног који је Алкараза назвао „великом јединицом“, сада су остали без било каквих аргумената.

У ауторском тексту мадридског дневног листа јасно је наглашено да је Новак најбољи тенисер који је икада узео рекет у руке, наводећи многе разлоге који су се нашли и у ових неколико редова.

Али сада, након свих оборених рекорда, није више ни питање да ли је Новак Ђоковић најбољи тенисер у историји „белог спорта“, него да ли је највећи спортиста свих времена.

„Остављам то вама и свима другима, да ли јесам или нисам, да ли заслужујем да будем део те дискусије“, поручио је у разговору са српским новинарима у Њујорку.

„Чињеница јесте једна – да нисам из Србије, пре много година бих био дигнут у небеса у спортском нивоу, поготово у западном свету. Но, добро, то је део мог животног путовања, ја сам захвалан на томе што долазим из Србије, то ми даје веру и наду – зато је све ово што постижем још слађе и још више ме испуњава, а ви пишите оно што мислите.“

Не само да мислимо, већ и знамо – Новаче, највећи си!

Извор: rt

Ознаке: , ,