Прочитај ми чланакМного је проведено времена заједно, сви се добро познајемо, чак више знам о њима, него о себи. Краси нас то јединство и надам се да ћемо наставити у том ритму, каже Милош Ћук.
Филип Филиповић је шестоструки првак Европе, најбољи играч Шампионата у Барселони, али као прави капитен никако не жели да себе истиче у први план. Поносан је на то што је део једне фантастичне генерације и верује да екипа још није достигла свој максимум.
– Награда МВП за мене није лична. Прво, ово није појединачан спорт, а друго што сам део ове невиђене екипе, невиђених момака, групе људи и мислим да би било незахвално када бих узео мало већи део заслуга због МВП признања. Они су уградили себе у трофеј, а ја сам само момак који га је подигао у њухово име – скроман је капитен Филиповић.
Леворуки бомбардер је подвукао да су пресрећни, испуњени, што су остварили све спортске циљеве за ову годину.
ХВАЛА ПОРОДИЦАМА
Филиповић није пропустио прилику да се захвали и породицама:
– Желим да се у име свих играча захвалим нашим породицама, супругама, деци на бескрајном стрпљењу, што се жртвују за нас. Још који годину нас трпите и онда ћемо једног дана да будемо заједно преко лета.
Душан Мандић подвлачи да је финални меч био исцрпљујући, али да су све издржали и због сјајне атмосфере у екипи:
– Дружимо се, поштујемо, постоји хијерархија, свако зна свој задатак у тиму, шта да ради и када имате такав систем и сјајну атмосферу морате да успете.
– Ова екипа има квалитет, простора да још напредује, тако да уз врхунске услове које ћемо имати до Токија 2020, може да напише још страница српског и светског ватерпола.
Филиповић је захвалан свим људима који су им помагали овог лета, али највише својим саиграчима:
– Показали су, пре свега, карактер и оно што заиста јесу, рођени шампиони и сигуран сам да уз овакве саиграче, уз овакву екипу, уз овакав стручни штаб можемо још много тога.
Признаје Филип да им је уочи пута за Барселону пролазило доста ствари кроз главу, јер још памте седмо место на СП 2013. у каталонској престоници:
– Имали смо лаган пут у групи. У четвртфиналу смо наишли на Мађаре, који нису веровали да могу да нас победе. Полуфинални дуел са Хрватима био ми је физички један од најтежих каријери и драго и је што смо успели и физички да их савладамо.
Ни у финалу није било лако са Шпанцима:
– Видео се наш карактер, дух екипе и заједништва. Можда у првом делу нисмо били бољи, али смо веровали до краја…
Селекцију Србије краси и то што су играчи годинама заједно. Чак седморица (Филиповић, Прлаиновић, Душко Пијетловић Ћук, Алексић, Стефан и Бранислав Митровић) је уградило себе у све четири узастопне европске титуле.
– Сигурно да је то наша предност. То се види на тајм-аутима када Дејан Савић каже две речи, а шест људи зна шта треба да ради и како да се креће. Много је проведено времена заједно, сви се добро познајемо, чак више знам о њима, него о себи. Краси нас то јединство и надам се да ћемо наставити у том ритму – подвлачи Милош Ћук.
Стрелац победносног петерца сматра да није био под великим притиском:
– Био је најлакши, јер су сви пре мене погодили, а Фернандез промашио. Ја сам само могао да донесем победу, нисам могао да изгубим. Иначе, финална утакмица је била ужасно тешка. Упали смо у шпански ритам и питао сам се да ли ћемо да издржимо. Ломили су нас две и по четвртине, али смо се ми скупили и не знам како вратили у меч.
