Прочитај ми чланакНовак Ђоковић је фаворит за освајање УС Опена, одмах иза њега следи Рафаел Надал, а никада не можемо отписати ни Роџера Федерера, а што се осталих тилче...
По чему су кладионице окатегорисале Новака као фаворита за титулу на УСО? Ментална спрема, форма или једноставно моментум? Да ли је Ђоковић фаворит само зато што је увек будни прст јавности уперен у њега, или је стварно тренутно најбољи тенисер света (по игри, не ранкингу) и самим тим има највеће шансе да „дигне“ свој трећи трофеј у Флашинг Медоусу?
Дуго се мучио, дуго су његови навијачи патили, дуго се и сам преиспитивао… али онда је дошао Марјан Вајда и сада је све могуће, као некада.
Новак сада игра фантастично, а како је сам рекао од Рафе и Роџера је „покупио форе“. Од Шпанца да б уде максимално посвећен тренингу и од Швајцарца да пажљиво бира турнире које ће играти, за које ће темпирати форму.
Ипак, мишљење је да је ово друго на шта је фокусиранији српски тенисер, а примери се сами пишу. После невероватних партија на Вимблдону, на којима је показао свету зашто је такав шампион какавв јесте, направио је паузу и затим се појавио на Мастерсу у Торонту.
Мечеви против Мирзе Башића и Питера Поланског су били изузетно лошти. Није Новак изгубио ниједан сет у та два дуела, али игра коју је приказао, а на то додат и мањак жеље и концентрације, резултовао је поразом од грчког тенисера Стефаноса Циципаса. Не схватите погрешно, Циципас је одиграо одличан меч и заслужио је пролаз (а касније и финале), али Новак једноставно није био ни близу свог нивоа.
Разлог? Можемо само да спекулишемо, али вољни моменат није био довољно јак. Изгледало је као да Новак већ размишља о Синсинатију, једином турниру из Мастерс категорије који до сада није освојио, и Торонто није изискивао довољно мотивације из њега.
Дошао је Синси, дошао је и Новак – спреман, мотивисан, оран за тријумф и то се и десило. Није било лако, било је лоше игре, било је преокрета против Димитрова, Раонића, Чилић је имао своју прилику да га елиминише, али је у финалном мечу великим Роџером Федерером показао да је његов тренутак дошао. Федерер је, па у неку руку рутиниран, и „Голден Мастерс“ је заувек у Новаковој ризници.
Сада, на реду је УС Опен, турнир који је Србин освајао само два пута. Звучи чудно, освојити неки од Гренд слемова само два пута, али је тако. Подлога је та која му највише одговара, тај вољени бетон, а с обзиром да је у Мелбурну тријумфовао чак у шест наврата, осећај је као да је могао да се „провуче“ још један УСО.
УС ОПЕН – ПОХОД НА ТИТУЛУ Новак у уторак на терену, а ево кад играју и остали српски тенисери https://t.co/6Ly990dDQs
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 25, 2018
Нолетов пут до финала није претерано тежак, како је знао да буде, а према свему судећи опет ће морати да, уколико дође до тиутуле, победи неког од „велике четворке“, нешто што је чинио приликом освајања свих својих 13 Гренд слемова (Федерер само 8/20 примера ради).
Најбољи српски тенисер свих времена у првом колу игра против Мађара Мартона Фучовича, некада првог јуниора света. Затим му следе или Виктори Троицки или Тенис Сандгрен, а потом највероватније Ришар Гаске, уколико Ласло Ђере не направи изненађење. Потенцијални противници у осмини финала су му Шпанац Пабло Карењо-Буста, прошлогодишњи полуфиналиста, и Француз Лука Пуј, талентовани тенисер који још од почетка сезоне никако не може да пронађе форму.
Не претежак пут, узимајући у обзиро да се ради о Гренд слему. Нико од Новакових противника није у најбољој форми, а нису ни претерано тешки гледајући стил игре. У четвртфиналу, као што већ добро знате, долази му Роџер Федерер, док у полуфиналу многи очекују Марина Чилића или Сашу Зверева, мада предвиђати овог Немца у полуфиналу неког Гренд слема је сулудо.
Финале, надамо се 53. издање „Рафоле“.
Него, није Новак једини тенисер који ће учествовати на последњем Слему сезоне.
Роџер Федерер. Неуморни Роџер Федерер. Како овај човек, са 37 година, и даље бележи овакве резултате? Како неко ко од 2012. до 2017. није освојио ни један Гренд слем одједном у 37. години живота освоји још три комада? Да ли је тенис толико „пропао“, као што доста људи прича, или је он пронашао неку формулу, неки „цхеат цоде“!?
Било како било, Федерера никада не треба отписати, али је заслужено трећи фаворит за освајање УС Опена. У Синсинатију смо видели шта је било потребно – Ђоковић је био значајно бољи тенисер на терену, а Швајцарац није имао шансе.
Ако кажемо да је Србин славио олако, а није био ни близу свог тренутног максимума, онда морамо да поменемо да није био ни Федерер. Ипак, године нису само број, и Новакових 70% је у овом тренутку много боље од Федерерових, док исто важи и за њихове маскимуме, само ако Ноле „задржи главу“.
Роџер има шансе, свакако, али већ у трећем колу може да има проблем, јер му долази Ник Кирјос.
Аустралијанац већ дуже време вуче повреду, тачније повреде, с обзиром да његов начин живота није предвиђен за огромне напоре које захтева професионално играње тениса. Самим тим, Ник је често повређен, а повреде су разноврсне.
Али, то је Ник Кирјос. Сви знамо шта и колико може, када хоће. Уколико буде имао дан, репризу финала Синсинатија можда нећемо ни гледати, јер је млади Аустралијанац сигурно неко ко Федереру може да помрси рачуне пре тог четвртфинала, у којем је предвиђено да се састане са Новаком.
Рафаел Надал је бранилац титуле, јер је прошле године победом у финалу над Кевином Андерсоном (да, Андерсон је актуелни финалиста два Гренд слема) освојио своју трећу УС Опен титулу. Рафа добро игра у „Великој јабуци“, а на том Слему има највише титула, после јелте Ролан Гароса.
И он је, као и Новак, у доброј форми, и зато је сигурно много боље што се Ђоковић налази са Федерером у четвртфиналу, а са Шпанцем тек у финалу.
„Бик са Маљорке“ се у првој рунди састаје са сународником Давидом Ферером, никад уморним Шпанцем, некада трећим тенисером света, коме ће ово бити последњи УС Опен у каријери.
Реприза прошлогодишњег финала са Андерсоном је заказана за потенцијално четвртфинале, док му пре тога највише проблема може нанети Британац Кајл Едмунд у осмини.
Рафа је по кладионицама други фаворит за освајање УС Опена, али гледајући игру приказану у Торонту, Мастерсу који је недавно освојио, али и полуфиналу Вимблдона, када је Новак после надљудског тениса био бољи, мишљење је да Србину и Шпанцу морамо дати подједнаке шансе за освајање турнира.
Што се тиче остатка тениског света, изразитих кандидата за потенцијално изненађење и титулу нема.
Марин Чилић, када игра како зна и уме што није тако често, увек може да угрози највеће фаворите. Своју једину Гренд слем титулу је управо овде освојио, а добро је играо у Синсинатију. Ако Марин буде дошао са довољно великом дозом самопоуздања, није немогуће да њега гледамо у полуфиналу са, надамо се Новаком.
Главни ривал за најбоља четири хрватском тенисеру је сјајни Саша Зверев. Немац игра добро ове сезоне, напредовао је у физичкој спреми највише, али још увек недостаје оно најбитније, а то су добре игре на Слемовима.
Показао је трачак наде за своје навијаче игравши четвртфинале Ролан Гароса, што му је највећи успех у каријери на ГС, али време је да превазиће ту психичку препреку и да опасно припрети. Ако се то не деси на овом УС Опену, десиће се ускоро, то је сигурно, али не треба искључити ни могућност да ове године Саша уради нешто више. Међутим, познајући га, не сме се пуно надати…
Григор Димитров и Стен Вавринка нису имали среће током жреба, па ће се управо они састати у првом колу. Швајцарац је тријумфовао на Вимблдону, на опште изненађење, а Бугарин сада „јури“ освету. Неће му бити лако, јер ако га је Стен победио на омиљеној подлози Бугарина, а својој најгорој, онда је и сада дефинитивно фаворит. Такође, бивши трећи тенисер света је значајно дигао форму у последњих пар недеља, а сви знамо шта „Стан тхе ман“ може када му се игра.
Не сме се изоставити ни бивши освајач такмичења Хуан Мартин дел Потро. Аргентинац је сјајно почео годину, уследио је мали пад, логичан услед сезоне на шљаци. Делпо ипак пред УС Опен није у најбољој форми, узео је неке тактичке паузе, и све изгледа као да се ментално и физички припремао за озбиљан напад у Њујорку.
„Див из Тандила“ у трећој рунди може на Ендија Марија, који још није ни близу потпуног опоравка и повратка на победничке стазе.
Мари је показао трачке наде за његове навијаче партијама у Вашингтону, али је после тога узео одмор како би се што боље спремио за УС Опен. Ипак, према његовим коментарима, ни он сам не очекује неки већи успех и овај турнир ће за њега бити само додатан корак ка потпуно опоравку после операције кука.
Е сад, што се Срба тиче…
У квалификацијама смо имали неколико такмичара, нажалост ниједан није успео да догура до главног жреба. Никола Милојевић је у другом колу елиминисао младог Миомира Кецмановића, али је „поклекао“ у финалном против Шпанца Марсела Гранољерса.
Филип Крајиновић, други „рекет“ Србије, у првој рунди састаје се са неугодним Аустралијанцем Метјуом Ебденом. Уколико успе да исконтролише сервис противника, имаће добре шансе да се врати на победнички пут. После тога, следе му дуели (највероватније) са Филипом Колшрајбером и Сашом Зверевим. Ипак, Филипу је примарно да форму подигне до Мастерса у Паризу крајем године, где брани финале, јер ако ту попусти значајно ће пасти у ренкингу.
Душан Лајовић је имао неке фантастичне партије ове сезоне, али оне су се десиле махом почетком сезоне. На почетку УСО игра у балканском окршају са Босанцем Дамиром Џумхуром, и та препрека неће бити нимало лака.
Виктор Троицки и Ласло Ђере су јако близу један другог у жребу, као и Новаку. Уколико Троицки савлада Тениса Сандгрена из САД, састаје се управо са Новаком, док Ђере има тежак пут како би дошао до Новака у трећој рунди. Ипак, савладати Леа Мајера и Ришара Гасека у овом тренутку изгледа немогуће.
Велико је питање шта је са Троицким. Пораз за поразом, повреда за повредом, и све лошији ренкинг и малтене непостојећа игра. Можда би једно велико такмичење био прави „лек“ за Виктора, а осећај је да је већина његових проблема, поред оних које вуче повреда, у његовој глави.
Било како било, биће занимљиво. Можда су фаворити јасни, али били су и претходну деценију, па су неки турнири и даље били веома интересантни. Вавринка и Мари су освајали Гренд слемове у тренуцима доминације „велике тројке“, а крајње је време да се неко од будуће генерације прикључи борби за највеће турнире.
Звереву је увелико време, ту су Шаповалов, Циципас, Де Минаур, Тиафо, Рубљев, Медведев, Чунг. Од „старе гарде“ не би требало очекивати превише и, ако дође до неке сензације, њу очекујемо да ће приредити неко од млађих тенисера. Барем би тако било логично, а можда чак и пожељно.
Федерер „напада“ шести УС Опен, први после десет година, Рафа четврти, Новак трећи… наравно, није немогуће да неко други припрети, као нпр. Кевин Андерсон прошле године, али је мало вероватно.
Ђоковић и Надал су фаворити, Федерер одмах иза њих, а остали нека се поређају по вољи…
