Прочитај ми чланак
(Новости)
Навијачка Србија, онај њен најекстремнији део, одавно подељен на север и југ води у последњих месец и по дана неки свој рат. Нажалост, само још овај део навијачке Србије није схватио да данас није чудо испасти од Лудогореца или изгубити на неутралном терену од Вождовца. Тај север и тај југ уводе своје, репресивне мере. Скидање!
Марко Шћеповић је побегао у Атину, па му је сада само ружна прошлост оно што се догодило увече 7. августа када је вођа навијача са југа сишао са трибине и скинуо му капитенску траку, ваљда убеђен да Партизаново дете није достојан комада платна који с поносом носи Саша Илић. Накнадна памет тог навијача и тог фудбалера, дан после бруке која је обишла свет и сврстала нас у ред друштава у којима се и даље не зна ред, када су пред новинарима (не)успешно одглумили другарске односе, није умањила горчину догађаја.
Ново скидање видели смо и у недељу по подне на Врачару. Вождовац је „ошамарио“ Звезду, а да бламажа за играче у црвеном буде већа потрудиле су се вође са севера. Позив испод трибине, пар речи убеђивања и дресови су завршили у публици. Неко би рекао „добровољно отет“ симбол једног тима и две јасне поруке: ви ово не заслужујете и још јаснија: или дајете дресове, или добијате батине.
Навијачи два највећа клуба тако су до гаћа оголили стање ствари са једне и друге стране Топчидерског брда и шаљу јасну паролу редарима на терену, жандармерији по ходницима стадиона и људима у клубовима: „Ми можемо све“! Само не могу да схвате да је домаћа фудбалска елита одавно трећа европска лига. Где часове држе Јермени, Украјинци, Бугари, па чак и Исланђани. Када се савлада та лекција, неће бити беса, претњи и бламаже ни после пораза од Вождовца или Јавора.
