Прочитај ми чланак
Филм ,,Монтевидео, Бог те видео” поново је учинио популарним прву југословенску фудбалску репрезентацију. Међутим оно што нисте видели у првом делу јесте живот неких репрезентативаца после тог преломног спортског догађаја.
Ево шта су наши репрезентативци радили по доласку са првог светског првенства у фудбалу које је одржано давне 1930. у уругвајском граду, Монтевидео.
Благоје Марјановић – Један од најзначајнијих фудбалера био је Благоје Моша Марјановић. Дечко који је надимак добио због своје коврџаве фризуре, рођен је у Београду у трговачкој породици. Како је и пре првог светског првенства у фудбалу био познати спортиста, Моша је наставио истим темпом и после 1930. По повратку у Југославију, наставио је да игра за БСК, и постао један од првих професионалних играча. Примао је веома високу плату за то време и имао срећу коју ретки имају и дан данас – да зарађује новац од посла који воли. 1938. се оженио и добио сина и ћерку. Како је други светски рат донео проблеме многим фудбалерима, ни Моша није био изузетак и овај трагичан период проводи у заробљеништву у Немачкој. После рата постаје тренер, прво у БСК-у, а касније и у Италији. Почетком шездесетих, требало је да се пресели у Египат и настави да ради као тренер, али је због болести спречен. Вратио се у Београд, где је и преминуо 1984.
Ивица Бек – Иако су му родитељи били Немац и Чехиња, сплетом околности Ивица Бек је рођен у околини Београда. Ивица је као момчић почео да се бави фудбалом, и стигао чак до Француске, где је тренирао за фудбалски клуб ,,Сет” и неко време био најплаћенији француски фудбалер, да би две године касније постао члан југословенске репрезентације. Ивица се није дуго задржавао у Југославији и после 1931 се вратио у Француску где је остао до краја живота. Рат је провео радећи за француски покрет отпора, а након капитулације Немачке, бавио се разним пословима. После дуге и успешне фудбалске каријере, Ивица, је попут многих његових саиграча постао тренер, али се ни у једном клубу није превише задржавао. Чак је једно време и развозио рибу бициклом и држао бистро. 1963 је преминуо од срчаног удара, а сахрањен је у Сету, где је дуго година тренирао.
Александар Тирнанић – Популарни Тирке рођен је на територији данашње Велике Плане. Његова мајка остаје удовица, пошто јој је супруг погинуо у Првом светском рату борећи се на страни Краљевине Србије. Тирке је рано заволео фудбал, чак и оставио школу због ове љубави која га је одвела на светско првенство у Монтевидео. После првенства Тирке заједно са Мошом постаје одлично плаћен фудбалер тако да остаје да игра за БСК и заједно са другим играчима донео је овом клубу пет титула. Иако никада није био политички активан, Тирке је подржавао раднички покрет и био је један од играча који је подржавао бојкот Олимпијских игара у фашистичкој Немачкој 1936. Педесетих година постаје селектор и наша репрезентација осваја многе титуле у том периоду од којих су најзначајније друго место на Европском првенству 1960. и злато на Олимпијским играма исте године. Преминуо је 1992. године.
Милутин Ивковић – Доктор Милутин Ивковић – Милутинац, такође је једна од најзначајнијих фигура нашег фудбала. Занимљиво је да је Милутинчев деда по мајци био војвода Радомир Путник. Милутинац је одувек био бунтовник, рано се придружио Комунистичкој партији али се и посветио фудбалу. После првенства 1930, оженио се својом великом љубави Елом, са којом је добио две ћерке, а 1934, завршава медицину и постаје дерматолог. То га ипак није омело да настави да се бави фудбалом. На жалост, иако је био лекар, није могао да помогне својој Ели која умире пред почетак рата од туберколозе. С обзиром да је био члан Комунистичке партије није тешко погодити шта се са доктором Ивковићем десило када су фашисти ушли у Југославију. 1943. Немци су га ухапсили и одвели у логор Бањица, а одмах сутрадан у Јајинцима стрељали. 2012.-а година није вратила сећање на Милутинца само због филма ,,Монтевидео, Бог те видео”, већ и због скандала, када је његова биста украдена са Партизановог стадиона. После иницијативе листа ,,Политика” у мају 2013, постављена је нова биста.
Милован Јакшић – Нећемо заборавити ни голмана репрезентације – Јакшу. Милован Јакшић је и пре и после светског првенства био посвећен ФК ,,Соко” који ће 1931 бити преименован у ФК ,,БАСК” Имао је инострану каријеру, али се ипак вратио у Југославију. Можемо рећи да Милован заслужује велико постовање од данашњих навијача ,,Црвене звезде” јер је он један од оснивача овог фудбалског клуба. Док је био на путу у Египту 1963. године, доживео је срчани удар од којег је и преминуо.
Милорад Арсенијевић – Рођен у Смедереву овај бивши репрезентативац имао је симпатичан надимак – Балерина. После дуге и успешне фудбалске каријере постаје селектор репрезентације. Осим што се бавио спортом, Милорад је писао књиге и научне радове, а предавао је на Електромашинском и Саобраћајном факултету. Остаће упамћен и као тренер ФК ,,Железничар”. Преминуо је 1987. године.
(saznajlako.com)
