Прочитај ми чланакИскусни тренер и помоћник селектора Саше Ђорђевића истиче да српска кошарка мора да се развија по регионима и да одатле долазе асови.
Фото: Н.С.
Србија се са правом зове “земља кошарке” и то није случајно. Кад нам је већ фудбал катастрофалан, људи су се некако претходних деценија везали за баскет. То се видело и сада на Олимпијским играма у Рију. Ватерполисти су ушли у финале, сви су били срећни, одбојкашице су ушле у финале, сви су били срећни.
Када су кошаркаши ушли у финале, славило се по улицама свих градова од Космета до Бања Луке. Ето то говори колико народ воли магичну игру под обручима.
Aли, чињеница је да кошарка у Србији и није на том нивоу на којој игра репрезентација. Практично кошарка живи само у Београду, у осталим градовима у Србији преживљава или је на вештачком дисању.
О томе говори и асистент у репрезентацији Србије, Мирослав Мута Николић који је открио да се врхунски асови стварају ван Београда у унутрашњости и тако је било деценијама.
-
– Криво ми је што се кошарка по унутрашњости гаси, а тамо настају врхунски играчи. Та деца из мањих места боље играју и више се боре, јер кад си “гладан” онда изгараш. Ево примера: Од врхунских српских играча само су Мока Славнић и Саша Ђорђевић из Београда, сви остали су долазили из унутрашности.
– Тамо школе кошарке треба да се праве и одржавају. Та деца воле да играју и да се докажу а немају где – рекао је Николић за Aло.
Он је додао да му је највише криво што се угасио Раднички из Крагујевца
– Један од најтежих тренутака ми је било гашење мог крагујевачког клуба Радничког. Били смо на једну лопту од Евролиге и тад ми је било тешко – открио је Николић.
Међутим, није велики проблем стварање играча у унутрашњости, већ њихов прерани долазак у Београд. Клубови из главног града просто отимају играче мањим клубовима из Србије, јер ови не могу да се боре са понудама јаких и звучних клубова.
Тако клинци из унутрашњости дођу у Београд са 12, 13 година и буду таленти до 18. године и после нестану. A да су остали у Чачаку, Прокупљу, Краљеву, Лесковцу, Врању, Новом Саду, Зрењанину, Невесињу, вероватно би имали више шанси за успех.
Гледајући уназад Николић је у праву јер када се погледа место порекла наших врхунских играча видећете да је ретко ко из Београда, али су долазили у главни град и правили каријере.
Сетимо се: Радивоја Кораћа (Сомбор) Драгана Кићановића (Чачак), Дражен Далипагић (МОстар) Владе Дивца (Пријепоље) Жарка Паспаља ( Пљевља) Зоран Савић (Зеница) Ратко Радовановић (Невесиње), Предраг Даниловић (Сарајево), Жељко Ребрача ( Aпатин) Дејан Бодирога (Зрењанин) Предраг Стојаковић (Славонска Пожега)
Што се тиче садашње репрезентације само су тројица момака поникли у Београду: Богдан Богдановић, Стефан Марковић и Владимир Штимац.
