Прочитај ми чланакСлавољуб Муслин, после победе над Аустријом, сумира утиске и искрено говори о грешкама у одбрани, победи, Александру Митровићу, подршци и најбољем играчу Србије.
Небо је над целом Србијом сиво, међутим, за фудбалску Србију одавно један октобарски дан није био тако леп и позитиван као онај после велике победе Србије на стадиону „Рајко Митић” против Аустрије (3:2).
После скоро, па бесане ноћи, али не због бриге и проблема који су га морили, већ јер му телефон није дао мира Славољуб Муслин, селектор Орлова сумира утиске.
– Остао сам до касно будан, јер сам желео да погледам и репризу наше утакмице са Аустријом – задовољно ћеСлавољуб Муслин.
Верујем да вам се усијао телефон, да ли сте стигли да прочитате поруке и одговорите на све позиве?
– Добио сам много порука и плашим се да ћу заборавити некога да споменем. Свима се захваљујем овако јавно, нисам имао времена да одговорим баш на све. Драго ми је што видим колико нас људи подржавају пре свега због играча.
Како сте успели да позитивну енергију пренесете на играче, а онда и на остатак фудбалске Србије?
– Надам се да моја позитивна енергија заиста и делује на играче. Покушавам увек да је пренесем на њих, а против Аустрије се осетила не само на терену, већ на целом стадиону. Репрезентативци су се победом одужили публици, али тек ће то бити боље. Створили смо добру атмосферу, а имали смо среће да нас прате и добри резултати. Све то може да допринесе да будемо још успешнији.
Са чиме сте конкретно задовољни у игри, а шта вас је забринуло после утакмице са Аустријом?
– Примамо много голова. Нећемо, ипак, сада да окривимо само одбрану. Када причам о томе, не видим само једну линију тима, већ овај проблем уклапам у целину. Исто је и кад нападачи не дају голове, није у тој ситуацији то само њихов проблем. Ово је питање равнотеже у екипи. Играмо офанзиван фудбал, стварамо много шанси, дали смо чак осам голова у три утакмице. У таквој игри више је играча пред противничким голом, а то опет значи и да се мање бранимо. У таквим ситуацијама противници долазе у шансу и примамо голове. У сваком случају лепше је на крају 3:2, него 1:0.
А којим сегментом сте задовољан?
– Радују ме игра, голови, пожртвовање, однос према раду, дресу… Почињемо да бивамо победници. Успели смо два пута да се вратимо у утакмицу, а сви су вероватно помислили да ћемо да пасти. Насупрот томе ми смо наставили да нападамо, а плод такве игре је трећи гол против најјачег противника у нашој групи.
Грешке су саставни део фудбала, али да ли су оне у нашем тиму последица честих промена у последњој линији, односно не привикнутости на нови систем игре?
– Морамо још да се уиграмо, мада немам много времена у овом периоду да радим са играчима. Практично прошле недеље нисмо ни тренирали, јер смо играли две утакмице у седам дана. Чињеница да смо често мењали одбрану утиче на уиграност. Чак и у клубу где се ради сваки дан потребно је време да бисмо имали добро уклопљену одбрану. За седам дана то је јако тешко урадити. Чак ни играчима није лако да се навикну једни на друге. Што се тиче система, мислим да то нема везе са грешкама, јер је мање проходан за противнике. Сама формација 3-4-3 довољно говори да нападамо са три играча и још два бочна, тако да нам је потребно време да се вратимо назад. Све су то неке ствари на којима би још требало да радимо.
Утисак је да се играчи брзо задовоље стеченим вођством и као по навици враћају се у дефанзиву, бранећи резултат. Да ли је то до менталитета наших играча или је више страх?
– Стално говорим играчима да наставе да играју као што су чинили до вођства, односно да не стају и не мисле на резултат. То су већ психолошки проблеми које вучемо из прошлости. Играчи имају огромну жељу да победе и сачувају резултат и онда почињу да се враћају назад. То је рад на дуге стазе, али већ је видљив помак. Све сада функционише много боље него на почетку. Заједно смо укупно радили на шест утакмица, плус четири недеље. Остале репрезентације у нашој групи имају тренере и играче који скоро пет година сарађују и играју заједно.
Не волите да причате о појединцима, ипак један играч се издвојио. Шта сте урадили саДушаном Тадићем када је постао главни играч репрезентације?
– Тадићу сам, пре свега, указао поверење, као и осталима које сам до сада позивао у државни тим. Добио је улогу у тиму која њему највише одговара, важност да буде вођа напада и везног реда. Његове партије су зависне и од саиграча и система игре, нема само једне компоненте за успех, има их много. Радимо и на психолошком плану играча, што је важно на овом нивоу бављења фудбалом.
Да ли мислите да сте Александра Митровића додатно мотивисали „хлађењем” у Молдавији?
– Можда је и то у питању, а можда и критике публике, новинара, фудбалских радника… Није то било никакво „хлађење” у Молдавији, већ сам објаснио да играч који није стандардан у клубу, тешко да у три дана може да одигра две утакмице. Мислио сам да нам је Митровић потребнији за Аустрију и био сам у праву.
Како коментаришете резултате у нашој групи. Велс је играо нерешено у Кардифу са Грузијом, а Србија је избила на прво место?
– Прво место у групи објашњавам нашим добрим радом. Без обзира што мало времена проводимо заједно, презадовољан сам учинком. Много је одрицања како са наше тако и са стране играча. Имамо и огромну подршку челних људи ФСС, председника, потпредседника… Не могу ништа сам, колективни рад је неопходан и битна компонента. Управо је то кључ за успех. Што се тиче других утакмица, гледао сам раније меч између Аустрије и Грузије. Нису Грузини заслужили да изгубе, исто важи и за њихов дуел са Републиком Ирском. У Кардифу је чак требало да победе, имали су одличну шансу за 2:1. Грузију не би требало занемаривати, са њом морамо да будемо опрезни. У нашој групи свако свакога може да победи.
Да ли је рано причати и размишљати о утакмици у Кардифу, или је ово време резервисано за славље?
– „Операција Велс” почела је још у недељу увече после утакмице са Аустријом. Прво иде анализа нашег меча, да видимо где смо грешили, шта је било добро, да бисмо се спремили за наредни меч. Чекамо, затим, извештај Зорана Филиповића који је гледао утакмицу у Кардифу. Имамо месец дана до те утакмице, али нема одмора.
Приметно је било више публике него на првом мечу. Публика није звиждала играчима после лоших додавања и примљених голова. Чак је и Стојковић прошао без тога, да ли то значи да је први корак ка „помирењу” са публиком направљен?
– Надам се да је тако, али прво морамо да направимо још добрих резултата до јуна, када опет будемо играли на домаћем терену. Момци су заслужили подршку. Променили су однос према државном тиму, а то су показали на утакмицама. На неки начин смо вратили веру у репрезентацију, коју су навијачи оправдано изгубили. Сада је ово друга екипа, верујем да ће бити још боља. Требало је са наше стране да дође први корак, да покажемо да смо достојни државног тима, а да онда и заслужимо подршку против Аустрије – закључио је Славољуб Муслин.
