Прочитај ми чланак
(Новости)
Црвена звезда је успела да оствари осму узастопну победу и да шампионске наде одржи у животу пред 144. вечити дерби. Све остало везано замеч против безмало комплетног јуниорског тима ОФК Београда, не служи на част екипи која претендује на титулу и брани боје тако славног клуба. Да није било несмотрености једва пунолетног Петра Голубовића, спретног пада Филипа Касалице, хладне егзекуције извођача пенала Ненада Милијаша и сигурних руку Бобана Бајковића, црвено-бели би наредне суботе у комшилук кренули с више од два бода заостатка.
Како је тим Рикарда Са Пинта, који је још у петак нервозно упозоравао на недостатак фокуса код својих играча, играо против ривала којем је јесенас двапут морао да честита на победи, најбоље говори податак да је најзпосленији и најкориснији фудбалер домаћег тима био – Бајковић. Звездин голман је у последњим секундама спречио изједначење, а претходно у четири наврата вадио кестење из ватре. Поготово је имао посла у првом полувремену када је вешти Александар Чаврић звиждао као кошава око одсутног презимењака Пантића и заједно с Павловским и одличним Ивановићем стварао пометњу пред голом старијег, али не и бољег ривала.
Шокантно је деловала инфериорност домаћег тима у ситуацији када су на другој страни, баш као и 17. марта када је ОФК гостовао у Хумској, плаво-беле пруге носили тинејџери Шкрбић (17), Јешић, Здјелар, Голубовић(18), Павловски (19), па 21-годишњи Пуношевац којем је ово био тек други меч у сезони. На клупи су седели стандардни Аџић, Мијић, Јовановић и Батиоха, док су као и против Партизана слободно поподне добили искусни Тривуновић и Звездин џелат Грбић, а капитен Николић је морао да паузира због картона.
И такав вртић био је пуних сат времена бољи од тима који се бори за титулу. Играли су клинци с Карабурме мангупски одважно, без сувишног респекта према боји дресова ривала или величини „Маракане“. А Звезда осим непрецизног шута Касалице у првом минуту и доброг покушаја Милуновића у 31. није урадила ама баш ништа од чега би тој дечурлији клецала колена.
Чинило се да крцати „север“ црвено-белима узалуд убризгава инфузију. Топчидерско брдо је подрхтавало од песме, а кореографија с црвеним и белим заставицама којима је у 26. минуту (алузија на 26. трон за који се Звезда бори) исписано ТИТУЛА, лелујала се на ветру и спрам игре коју су приказивали љубимци „делија“ подсећала више на фатаморгану него на реално оствариву навијачку жељу.
Прву праву прилику и најаву напада у таласима, који су и донели гол вредан победе, Пинтова екипа имала је у 55. минуту. Милијаш је Дауду спојио с голом, али је Нигеријац потврдио своје лоше вече и дозволио Лукачу да му „скине“ зицер. У наредном минуту ушао је и Лазовић, после пуне четири недеље одсуства. Звезда тада јесте добила за нијансу јачи темпо игре и привидну доминацију, али да није било таличног судара у 67. минуту, тешко да би пронашла пут до мреже.
СУДИЈА ИЗЛУДЕО ПИНТА
Вулкански темперамент Рикарда Са Пинта вечерас су до ерупције доводиле судијске одлуке, па је тренер Црвене звезде по завршетку првог полувремена као опарен појурио ка центру и арбитрима. Португалац је имао велике примедбе на суђење и пре меча, а Александар Васић га је буквално излудео сецкањем игре и недосуђеним индиректом када је голман Лукач на петерцу ухватио лопту коју му је вратио Аџић. И у наставку Пинто је због ситних грешака арбитара љутито поскакивао крај клупе, а судија Васић је вече испуњено „егзибицијама“ зачинио пеналом о којем ће „романтичари“ и те како имати шта да кажу…
