Прочитај ми чланак
Протекла кошаркашка полусезона може се описати као веома успешна за Партизан НИС. Црно-бели имају исти учинак после 13 кола у АБА лиги као и у истом периоду прошле сезоне, али су до девет тријумфа стигли знатно лакше него тада.
С друге стране, наш шампион се после две сезоне паузе поново пласирао у Топ 16 фазу, што се може сматрати изванредним успехом с обзиром на стање у клубу, што финансијско, што играчко због проблема са повредама.
И протеклу јесен у Хумској су нажалост обележиле повреде, Лео Вестерман је изгубљен до краја сезоне, али се у црно-бели дрес вратио Миленко Тепић.
Пред вама је анализа првог дела сезоне Партизана НИС, а наредних дана моћи ћете да прочитате шта је обележило претходна три месеца у Црвеној звезди Телеком, Радничком из Крагујевца и Мега Визури.
Црно-бели су од почетка сезоне, 6. октобра па у протекла три месеца играли са доста осцилација. Две-три победе, па неколико пораза, па опет 2-3 победе, толико су трајали низови тима који је временом ипак показивао постепени напредак и сазревање.
Од мечева који су обележили полусезону могу се истаћи два пораза која су се догодила у три дана половином новембра, после продужетка у дербију (86:83) и дебакл од ЦСКА у Москви (88:46), али је јесен свакако обележила велика победа над Фенербачеом у Истанбулу (79:77), која је црно-белима донела Топ 16 фазу Евролиге.
Гледајући све укупно, навијачи Партизана могу се надати новим трофејима и ове сезоне, али пре свега моћи ће уживати у најбољој европској кошарци још неколико месеци. Ипак, с обзиром на тажак распоред у наставку, Душку Вујошевићу ће бити више него неопходна појачања.
Евролига – повратак у одабрано друштво
И ову сезону Партизан НИС је почео са изузетно младим тимом, али за разлику од претходне много искуснијим.
Топ 16 Евролиге је био циљ, али не и императив, што због стања у клубу, који је до само неколико дана пре почетка сезоне био у блокади, што због јачине групе који су црно-бели добили.
Знало се да се против великана као што су ЦСКА, Барселона и Фенербахче са Жељком Обрадовићем не може очекивати превише, али су се гајиле наде да ће Пионир ‘прогутати’ неискусне, али финансијски моћније противнике Будивељник и Нантер.
Црно-бели су у дуелима са претходно поменутим гигантима показали да имају потенцијал за борбу за најбољима у Европи, само у једном од тих шест мечева нису били конкурентни, у поменутом у Москви, док су у свим осталим били у игри за победу до саме завршнице. На крају је тај потенцијал доказан херојском победом у Цариграду.
Међутим, игра Партизана ове сезоне би се требала огледати кроз дуеле са украјинцским и француским тимом. Оно што су те четири утакмице показале су да је овом тиму из Хумске за већи успех у Европи потребан корак више на гостовањима.
Партизан је и у Кијеву и у Паризу поражен буквално на једну лопту, у мечевима у којима црно-бели нису успевали да преузму потпуно контролу и сломе ривала на време, док су оба противника лако декласирана у Београду.
Очигледно је тај сегмент, гостовања, оно на чему би Душко Вујошевић највише могао да поради са својим талентовним тимом у наставку сезоне. Партизан је показао да може да се носи са сваким ривалом, али мора да направи искорак и у мечевима када иза себе нема подршку армије навијача.
Прави испити у Европи тек очекују нашег шампиона, који нема шта да изгуби, а може много да добије у 14 утакмица са Реал Мадридом, ЦСКА, Макабијем, Галатасарајем, Жалгирисом, Локомотивом Кубањ и Бајерном из Минхена.
Предности и мане – сјајна бековска линија, ограничена ротација, центри морају боље
Оно што би се могло истаћи као највећи проблем за Вујошевића у протекла три месеца је свакако слабија ротација него претходних сезона.
Иако је тренер црно-белих користио углавном све играче које има у ростеру, сав терет пао је на леђа тројице играча – Жофре Ловерњ и Драган Милосављевић су за 13 утакмица у АБА лиги скупили по 400 минута, док је близу те цифре и Богдан Богдановић. Слично је и у ЕЛ, поменути трио је имао просек од више од 30 минута по мечу, као и Таренз Кинзи.
Толика минутажа у веома јаком темпо два меча недељно се посебно осетила у последњих неколико утакмица у АБА лиги. Након што су се црно-бели посветили борби за Топ 16, после утакмица у Евролиги било је више него видљиво колико су пре свих Богдановић и Милосављевић изгледали уморно у регионалном такмичењу.
Тако је први стрелац Богдановић у последња два меча дао само десет поена, док је Милосављевић уз много муке стизао до двоцифреног учинка. Нема сумње да ће долазак Миленка Тепића умногоме растеретити овај бековски тандем, пре свега Богдановића, који је од повреде Вестермана преузео и улогу организације напада, уз већ стандардну кошгетерску.
Наравно, највише се у наставку сезоне очекује од искусног Американца Таренза Кинзија који је осим на 2-3 утакмице био просечан, без осетног учинка на исход мечева.
Други сегмент који црно-бели морају да унапреде у наставку сезоне је центарска линија. Жофре Ловерњ је први скакач Евролиге и један од најбољих играча АБА, али нема подршку својих ‘петица’.
Никола Милутинов је показао да ће у будућности можда кренути стопама Ненада Крстића и Николе Пековића, али је још увек недовољно спреман да преузме већу одговорност на себе. То не дозовљава ни Вујошевић који постепено даје шансу талентованом центру, свестан да је он пре свега улог за будућност.
Због тога се много више очекује од Дејана Муслија и Ђорђа Гагића, али прави учинак од њих двојице је потпуно изостао. Довољно је рећи да Богдановић има више скокова од Гагића, а врло је близу и Муслију. Њихов кошгетерски учинак је још занемарљивији.
Црно-бели нису имали много киксева у протеклом делу сезоне, једини велики кикс је пораз од Солнока после +17 у Мађарској, али је тај меч стигао неколико дана после гостовања у Истанбулу. Можда се више очекивало од дуела са Крком, као и од гостовања у Кијеву и Паризу, с обзиром на исход мечева у Арени и Пиониру са Украјинцима и Французима, али се ту поново враћамо на причу о проблему на гостовањима у ЕЛ.
Партизан је по мечу просечно постизао 74,2 поена, што и није превише лош учинак за тим који до резултата долази пре свега сјајном одбраном, али је далеко од конкуренције. Оно што је свакако кључно јесу слободна бацања. Црно-бели су ове сезоне погађали тек око 70%, што недопустиво мало за тим који се бори за трофеје, и што их је на неколико утакмице коштало победе.
Генерално, Партизан би у АБА лиги морао да поради на ефикасности и дефанзивном скоку. Ефикасност је проблем и у Европи (21. у лиги) али и поени после проигравања, јер су црно-бели последњи по асистенцијама. С друге стране, морају да боље искористе одличан скок (5) и шут за три поена (5).
„Паклени“ јануар – прекретница сезоне?
Црно-бели неће имати паузу ове зиме, јер их већ првих дана нове године очекује почетак Топ 16 фазе.
С обзиром на проблем са повредама и ротацијом, питање је како ће овај тим изнети у наставку сезоне веома напоран распоред. Из Хумске су најављивали појачања која ће вероватно бити неупходна, уколико Партизан жели да одбрани титуле и покуша да изненади у ЕЛ.
Црно-беле поред велике борбе за пласман на Фајнал фор АБА лиге, што је приоритет, очекује 14 тешких утакмица у Евролиги и скоро 10.000 километара пута.
Јануар ће поново бити веома важан за тим Душка Вујошевића, можда и кључан месец у текућој сезони. После гостовања Игокеи у последњим данима ове године, у АБА лиги га очекују дуели са Мега Визуром, Крком, Задром и МЗТ-ом. Ови ривали нису директна конкуренција за Ф4, па би сваки евентуални кикс отежао посао црно-белима у завршници сезоне.
Проблем је што ће Партизан у међувремену играти са Реал Мадридом, Бајерном, ЦСКА, Макабијем и Локомотивом Кубањ током првог месеца 2014, што значи десет утакмица у 30-ак дана.
Црно-беле очекује паклен распоред у наредном месецу, који би могао умногоме да утиче на наставак сезоне Партизана.
Да ли је Партизан НИС испунио ваша очекивања у протекла три месеца? Шта је по вашем мишљењу обележило ову кошаркашку полусезону у Партизану? Шта вам се свидело, шта бисте волели да се промени? Колико може Партизан у Топ 16 Евролиге и да ли ће одбранити титуле шампиона АБА и Суперлиге?
(Б92 -А. Ковачевић, фото: ккпартизан.рс, Старспорт)
