Прочитај ми чланак

ЕНГЛЕСКА: Да ли Премијер лиги прети финансијска пропаст

0

Једно од главних обележја финансијске кризе 2007. је мали број људи који ју је предвидео. Дан пре колапса, било који Bear Stearns или Merrill Lunch брокер би вам рекао да су хипотекарне хартије од вредности сасвим сигурна инвестиција. Сви су били толико заслепљени богатством на врху куле од слоноваче да нису ни гледали шта се дешава са темељима.

we

Фото: Nick Potts PA Archive/PA Images

Једно од главних обележја финансијске кризе 2007. је мали број људи који ју је предвидео. Дан пре колапса, било који Bear Stearns или Merrill Lunch брокер би вам рекао да су хипотекарне хартије од вредности сасвим сигурна инвестиција. Сви су били толико заслепљени богатством на врху куле од слоноваче да нису ни гледали шта се дешава са темељима.

Кладим се да смо данас сви убеђени да је Премијер лига финансијски више него стабилна. Она исплаћује највише плате на свету, привлачи највећи број гледалаца и најталентованије појединце како на терену тако и ван њега. Али кад упоредимо стање америчког хипотекарног тржишта непосредно пре колапса са финансијским моделом и данашњем енглеском фудбалу, наилази се на забрињавајуће сличности.

Док је Жозе Мурињо на трансфере трошио своју милијардиту фунту у каријери, трошећи новац од продаје ТВ права, људи на дну пирамиде питали су се од чега да плате претплату на спортске канале, или чак секли кабл за стално.

Приходи од ТВ преноса су оно што клубове Премијер лиге доводи у исту раван. Борнмут је на трансфере овог лета успео да потроши преко 35 милиона фунти иако им стадион има само 11,463 места; Вотфорд је потрошио 57 милиона, а могу да продају само 21,438 улазница по мечу; Кристал Палас скоро 50 милиона, а Селхурст Парк прима тек 25,456 људи. Продаја улазница одавно више не значи много ЕПЛ клубовима; чак ни подршка пребогатих олигарха није неопходна. Фудбал финансирају само две компаније, Скy и БТ Гроуп. Ако оне падну, пашће и цела лига.

Нови уговор о продају права на ТВ преносе премијерлигашких утакмица донеће клубовима чак 8,3 милијарде фунти током следеће три сезоне, а БТ преко тога плаћа још скоро милијарду на права за пренос европских утакмица у истом периоду. Ипак, мастило се на уговорима још суши док статистика показује да је гледаност лигашких утакмица на Скy Спортс опала за 20%, а европских на БТ Спортс једног фаталног уторка за чак 40%. Овај тренд бележи се широм света и у разним спортовима. Америчке ТВ куће које су за права преноса НФЛ-у платиле преко 50 милиона долара ове сезоне бележе пад гледаности у двоцифреним процентима.

Шта изазива овај мањак интересовања? Укратко речено, једном делом због наглих аберација а једном делом због стабилне промене трендова. Компаније величине Скаја или БТ могу да поднесу ово прво, али ово друго би могло да буде фатално.

Гај Анкер из Монеy Савинг Еxперт каже да није лако указати на један конкретан узрок од ког је све почело, али „кладио бих се да гледаност скаче код стриминг сервиса. Трендови у друштву су такви да многи људи испод 25 година ни не купују телевизоре. Све им је на интернету.“

Ови секачи каблова – који се одлучују да пређу са модела ТВ претплате на модел стриминг сервиса – ремете статус кво на медијском тржишту. Млади рођени после 1997. данас проводе много више времена онлајн него уз телевизор. Стримова има на све стране, квалитета често равног стандардном ТВ преносу, а углавном су бесплатни.

Ово је значајан фактор у земљи као што је УК где око пет милиона грађана има месечне приходе тек 10 фунти веће од потребних да би се покрили основни рачуни. Бизаран медијски ривалитет развијен је између Скаја и БТ, истиче Анкер, па тако пораст конкуренције доводи до скока цене услуга уместо до пада. Као што смо раније видели на примеру тржишта некретнина, кад рачуни порасту преко сваке мере људи просто престану да их плаћају.

Дакле питање је, да ли ови трендови најављују промене или катастрофу за Премијер лигу?

Роб Вилсон, фудбалски стручњак са Универзитета Шефилд Халам, каже да би неке клубове „требало да забрине оволико ослањање на приходе од ТВ права. Не тако давно кад је ИТВ Дигитал пропао, неколико клубова у нижим лигама је банкротирало или су били близу банкрота, јер су им буџети били базирани на новцу који су очекивали од продаје ТВ права. Чим је тај извор прихода нестао, клубови су се преко ноћи нашли у дуговима до гуше.“

Можда већини нас колапс ИТВ Дигитал делује као давна прошлост, али не заборавимо да великим финансијским кризама обично најављују сличне појаве. Пуцању дот-ком балона претходио је масовни јуриш компанија у ИТ сектор. Европској дужничкој кризи претходила је глобална финансијска фриза. А колапс Премијер лиге могао би ускоро да се догоди ако не схватимо колико је сулудо залетати се у правцу једног извора прихода, ма колико финансијски уносан био. Многи су мислили да је немогуће да Лидс Јунајтед пропадне само зато што су планирали буџет очекујући пласман у Лигу шампиону. Не треба ни да питам где је ЛУФЦ данас.

Управо тај колапс на Еланд Роуду показује да неће бити витезова на белом коњу спремних да улете и спасу угрожене клубове. Питер Ридсдејл је напустио клуб, као што ће и данашње гиганте напустити страни богаташи. Милијарда фунти коју је Роман Абрамович упумпао у Челси није поклон него зајам. Шеик Мансур уложио је стотине милиона у Манчестер Сити само зато што је знао да ће вредност свог клуба увећати за још веће суме. Чим једном олигарху инвестиције престану да буду исплативе, он престане да инвестира.

Потенцијални спас, наводи Вилсон, могао би се наћи у продаји ТВ права за међународне преносе, чија вредност би ускоро могла да надмаши вредност права на пренос унутар Британије. Али ако и тај извор пресуши или стране лиге постану конкурентније него што се очекује, пад Премијер лиге могао би да буде и бржи него што је био њен успон.