Прочитај ми чланакСвестан сам што ова почаст значи и одмах ћу рећи да она није само почаст мени. Ова награда је признање мојој генерацији из Бормија, свим клубовима у којима сам играо, свим тренерима који су ме водили кроз каријеру
Хрватски кошаркаш Дино Рађа уврштен је у овогодишњу класу великана који су примљени у Кућу славних у Спрингфилду.
Фото: Танјуг АП
Поред Рађе, та част је ове године, између осталог, припала и Џејсону Киду, Стиву Нешу, Гренту Хилу и Реју Алену.
Рађа спада међу најбоље европске кошаркаше свих времена, а током богате каријере је бранио боје Југопластике, римског Виртуса Бостон Селтикса, Панатинаикоса, Задра, Олимпијакоса, Цибоне и Сплита.
– Кад ме је ЗоранРадовић назвао и кад ми је рекао да за мене има велику вест, првосам помислио да су променилисистем ових сулудих квалификација за Светско првенство у Кини. Ипак, кад ми је рекао о чему се ради, остао сам без текста. Ћутао сам неко време, а онда сам заплакао. Нисам знао ни да сам номинован. Ова почаст мије награда за животно дело. Она је доказ да ме људи који воле кошарку више цене него што ја ценим самог себе. Од овога нема више. Знам колико вредим, што сам у каријери направио и знам да сам све то постигао искључиво крвавим радом. Ово признање ми је показало да то неко цени још више од мене и зато сам се сломио, рекао је Дино Рађа за хрватске медије.
Два пута је био шампион Европе са Југопластиком, а са Виртусом је освојио Куп Радивоја Кораћа 1992. године. У НБА лиги се задржао четири сезоне, а у својој првој је уврштен у другу најбољу петорку дебитаната. Једно од највећих признања је и то што га је Светска кошаркашка федерација 1991. године убројала међу 50 најбољих кошаркаша на свету.
– Свестан сам што ова почаст значи и одмах ћу рећи да она није само почаст мени. Ова награда је признање хрватској кошарци, Сплиту, Југопластици, репрезентацијама Југославије и Хрватске, мојој генерацији из Бормија, свим клубовима у којима сам играо, свим тренерима који су ме водили кроз каријеру, од Петра Безеља, Граше и Трнинића до Креше, Дуде, Пиксија Суботића, Скансија, Мирка Кроле… Ово је признање и Кукочу, јер без Тонија не би било ни ове награде.
