Безброј пута обрадовао нас је својим победама, потезима и понашањем. За Новака Ђоковића сви знају ко је и шта је, и због тога га – а и нас са њим – још више воле.

Достојно и гордо представља Србију у свету, као наш најуспешнији амбасадор свих времена. Воли свој народ, земљу и порекло, и то с поносом на сваком кораку показује, с вером и љубављу према ближњем, одакле год тај неко био.

* Ко вам је подарио крст који носите око врата?

– Узмем их сам, с времена на време, када осетим и проценим да је тренутак да, можда, променим крстић. Пет година сам носио крст са Хиландара. Посетио сам Свету Гору 2009. године и било је то јединствено искуство. Једва чекам да се вратим. Искористићу прилику када будем имао неколико слободних дана да поново одем.

* Посећујете ли наше цркве у иностранству?

– Одем често, углавном у Аустралији. Али, цркве нису једино место где проналазим свој унутрашњи мир. Нашао сам неку врсту равнотеже и врло ми је битно само да имам простор и време, тишину и мир у току дана, када могу да се усредсредим на своје мисли. Свакоме то треба, поготово мени с животом који водим. На цркве гледам као на свето место на коме човек може да се посвети себи и својим мислима, да поразговара о стварима о којима не би разговарао на другом месту, и да пронађе свој унутрашњи мир. То и јесте поента свега.

* Волите да кажете да нико није перфектан, али да човек има право да тежи савршенству…

– И мане су ту с разлогом! Савршенство је, у ствари, несавршенство у човеку. Мане су ту да те подсете да не можеш бити перфектан, али да можеш да тежиш ка томе, да радиш на себи. Недостаци дозвољавају да сваким даном имаш осећај да можеш да напредујеш и да се усавршаваш.

Сигурно је да постоје тренуци када би требало да одреагујем сабраније. Али, с друге стране, свестан сам да је то део моје личности. Поносан сам на своје врлине, али знам да имам и мане. То ме обликује као човека. И то је саставни део свачијег живота.

* Супруг сте и отац, и то с поносом истичете. Како направити баланс између тога да се детету све пружи, и да оно истовремено схвати да ипак није све у материјалним вредностима?

– Супруга и ја дубоко верујемо у активно учествовање родитеља у васпитању детета. Суштина је у томе. Колико родитељи посвете пажњу свом детету и његовом развоју, тако ће дете сутра да се понаша, такав ће бити човек. На крају, све зависи од тога. Карактерне особине, на којима истински треба радити, не могу да се купе. То мора да се ствара, дуготрајним радом, посвећеношћу и љубављу.

* Шта сте поклонили Стефану?

– За свој први рођендан добио је нематеријалне поклоне. Писали су се стихови, правили снимци и фотографије. То је нешто што ће моћи да цени кад буде мало порастао и да чува до краја живота.

* Увек делујете свеже, иако улажете пуно енергије. Како контролишете снагу?

– Тешко је истаћи једну ствар, одређени напитак или намирницу и рећи да ми дају снагу и да је то тајна успеха. Реч је о комбинацији много аспеката, од којих сви треба да се узму у обзир.

Због тога са мном стално путује тим од неколико људи. Они су врхунски стручњаци у својим професијама и сви на свој начин доприносе да мој дан буде организован како треба, да бих наступао на овом нивоу.

* Да ли су оправдана страховања да би тенис могао да замре у Србији на крају ваше каријере?

– Не бих ишао баш толико у крајност и драстично закључивао о тренутном стању, иако су, нажалост, оправдано и с разлогом, постојала и таква нагађања. Јер, статистика показује да има све мање чланова у клубовима, а да се истовремено узраст у одустајању младих играча од професионалног тениса померио са 15 на 13 година. Ови подаци дефинитивно не иду наруку нашем спорту, који је један од најуспешнијих и најпопуларнијих у земљи већ дуги низ година. Створила се одређена врста традиције и историје која треба да буде очувана и негована.

* Како то остварити?

– Потребно је да се поклопи много тога. Пре свега, да у Тениском савезу Србије буду људи којима је стало до тениса. Верујем да су они који њиме сада руководе заиста заљубљеници у тенис и да желе да помогну да се од овог спорта направи успех на дуже стазе. А, за то је потребно имплементирање одређеног система који ће сутра изнедрити шампионе.

Немогуће је ослањати се само на индивидуалне случајеве, иако смо сви ми најуспешнији тенисери и тенисерке из Србије успели вероватно највише због тог индивидуалног залагања наших породица.Али, да би се на дуже остварило то што сви ми желимо, мора да се уложи доста времена и труда. На добром смо путу.

* Колико ви у томе помажете?

– Трудим се колико год могу. Активно учествујем у раду ТСС, без званичне улоге, са јединим интересом да се та традиција очува. У контакту сам и са председником, и са људима из Стручног одбора. Сада се формира изузетно квалитетна група људи, која ће бити састављена од домаћих и страних стручњака, да би сви допринели на свој начин.

(Вечерње новости)

Ознаке: Новак Ђоковић, посета, Света Гора