Прочитај ми чланак
Јунак Чукаричког, „црвено-беле“ дете, објашњава да ли је заплакао после гола на Бановом брду, зашто се није радовао поготку и како би поново заиграо на „Маракани“ иако је њему и брату речено: „Нећете играти“
Црвена звезда је на Бановом брду доживела још један шамар у Јелен Суперлиги пошто је у дерби мечу осмог кола поражена од Чукаричког са резултатом 2:о. Јунак тријумфа Брђана свакако је некадашњи ученик тима са ”Маракане” Славољуб Срнић, који је, заједно са братом, практично отеран из ”црвено-белог” јата.
Дан после преспаване ноћи и победе над клубом у којем је поникао, Срнић и даље сабира утиске који су појачани позивом да дебитује за младу репрезентацију.
– Осећам се одлично. Феноменално. Тренутно сам јако срећан што смо победили Црвену звезду – рекао је Срнић, који се осврнуо и на позив Радована Ћурчића:
– Буквално чим сам устао, тренер ме је звао и рекао да сам добио позив да дебитујем за репрезентацију. Искрено, очекивао сам позив с обзиром на добре игре које приказујем, али нисам мислио да ће овако брзо доћи.
Гол који је постигао против бившег клуба донео је помешане емоције. Без обзира на то што је тренутно играч Чукаричког, Срнић признаје да му је Звезда и даље у срцу.
– Нисам се радовао голу јер и даље осећам емоције према Звезди. Међутим, Управа клуба у последње време много греши што се тиче односа према играчима који су поникли на ”Маракани”. Мом брату и мени су јасно дали до знања да нећемо играти. Тражили смо минималне гаранције. Новац није био у питању, само смо желели да играмо. Ипак, јасно су нам дали до знања да на нас не рачунају уз образложење да се од Звезде тако нешто не може тражити – истакао је Славољуб, и додао:
– Без обзира на све, поново бих се вратио у Звезду. Наравно, под условом да се неке ствари нормализују. Јасно, пита се и Чукарички, јер сам сада под уговором с њима и лепо ми је овде.
Оно што је свакако заинтригирало новинаре приликом изласка Срнића са терена јесте повик са трибине: ”Не плачи, сине, ако те Звезда није хтела, има ко хоће”. У разговору са Славољубом открили смо да се радило о његовом оцу.
– Добро. Није то баш тако изгледало. Тужан сам свакако био, али нисам плакао. Можда се мом оцу учинило јер су се емоције помешале и на фигуративан начин је хтео да ми упути подршку – рекао је Срнић, који се осврнуо и на прозивке са северне трибине:
– Шта да кажем? Није ми било свеједно јер смо брат и ја одрасли у клубу и нисмо ми криви што смо отерани. Међутим, професионално сам то прихватио.
Као и на мечу против Вождовца када је Ожеговић из изгледне ситуације промашио Бајковићев гол, и са трибина на Бановом брду су се, после промашене изгледне шансе, чули повици да је Срнић намерно то урадио.
– То није истина. Јесте да сам био у одличној прилици, али ми је лопта у пресудном тренутку прешла преко ноге. Понављам, ја сам играч Чукаричког, а као потврда тога јесте погодак само пар тренутака касније – закључак је Срнића, који се на крају разговора захвалио капитену Матићу на одличној асистенцији која је претходила голу, али и комплетном тиму за феноменално приказану партију.
(Телеграф)
