Прочитај ми чланакНајгласнији и највернији навијачи кошаркашица Србије у Рију су, заправо, били Aмериканци. Огрнути нашим тробојкама, бројна породица Данијел Пејџ са трибина је слала јаку енергију ка изабраницама Марине Маљковић.
Опчињени олимпијским наступом свог детета, али и третманом који је задобила у Србији, мајка Лин и отац Фред у разговору за „Блиц“ кажу да не би имали ништа против да остане да живи у Београду, да ту нађе и човека свог живота.
– Кад видимо колико је наша ћерка поносна и срећна што је део феноменалне генерације вашег кошаркашког тима, колико је заволела вашу земљу, културу и вашу химну, верујте ми да не бих имао ништа против ни да се уда за Србина. Напротив, био бих одушевљен и од нас би свакако добила благослов. Тренутно нема ни дечка, за њу постоје само кошарка и кошарка – уз осмех ће на почетку разговора Фред Пејџ, који је већ неко време разведен од Лин, али и даље сви заједно функционишу као једна велика породица.
Данијелини родитељи су се често селили, тренутно живе у малом месту Моњумент, у Колораду, и обоје су током њеног одрастања радили при америчкој војсци. Искрено кажу да многи њихови сународници имају низ предрасуда о Србији, али нам објашњавају да свим комшијама и пријатељима већ три године причају да смо, заправо, предиван и дружељубив народ.
Очух Тим: Данијел се већ понаша као Српкиња!
Тик уз Лин на трибинама „Кариока арене“ седи очух Даниел Пејџ. Насмејан човек, искрен, дружељубив…
– Данијел је најсрећнија девојка на свету што може да помогне вашој земљи. Била је на почетку мало нервозна због историје између Aмерике и Србије, али после освајања Европског првенства у Будимпешти, она се већ понаша као Српкиња. Олимпијске игре су јој једно велико искуство и задовољство – каже Тим Бакстон који уз пиво наздравља са биолошким оцем Данијел Пејџ, господином Фредом који је у Рио допутовао са своја два сина – Клифом и Бредијем.
– Данијел је одушевљена Србијом и вашим народом. A и сами смо се у Рију уверили колико сте искрени, колико срце имате. Мислим да срца људи чине једну земљу, а ваша су огромна. Прилазе нам Срби и грле нас, љубе нас, драго им је што носимо дресове ваше репрезентације, што са трибина узвикујемо: „Србија, Србија“. То је сада наша репрезентација. Чак смо и на одбојкашком мечу са СAД навијали за ваш и наш олимпијски тим. Лично, осећам да смо овде прихваћени, не знам ваш језик, можда нам и нешто причају иза леђа, али сви ти загрљају које добијхаму не могу да буду лажни – у даху ће љубазна госпођа Лин.
Мајка кошаркашице нам, готово постиђено, прича о односима између две земље.
– Негде сам свесна да у једном делу историје односи две државе и нису били баш најбољи. Не осећам се добро због тога. Пре 25 година Србија је била позната само по рату, али је потребно да сви гледамо само напред. И поред свега, 100 одсто сам сигурна да Срби не мрзе Aмериканце. Данијел је прави пример. Поносна сам и као мајка сам потпуно безбрижна и срећна што је моја ћерка у сигурним рукама. Ни једног тренутка нисам имала страх што иде у Србију. Једва чекам да и наша породица посети Београд, да вам се одужимо за сву пажњу и љубав коју посвећујете мом детету. Била би то прилика да се сви заједно пар недеља мало одморимо и да упознамо многе њене пријатеље. За Марину Маљковић и играчице већ знамо да су генијалци.
За крај, Лин нам прича како очекује да репрезентација Србије освоји бронзану медаљу на олимпијском турниру у Рију.
Фото: ФИБА
– Пуна сам наде и знам да ће на крају направити нешто велико. Заправо, већ су оствариле огроман успех. Уз њих смо до краја, шта год да се деси у том последњем мечу у Рију. Бориће се за бронзу али то су одавно већ наша златна деца – уз стисак песнице закључује Лин Пејџ.
Играла је фудбал, лутке никад није волела!
Мајка Лин нам кроз сузе, које навиру у експлозији поноса, открива каква је Данијел била као девојчица.
– Као мала никад није волела да носи хаљине или да се игра луткицама. Одувек је више волела спорт, а такмичарски изазови су јој била главна покретачка снага у животу. Првих 15 година је тренирала фудбал. Пре средње школе почела је да игра и кошарку и до колеџа је пробала да се паралелно бави са два спорта. На крају је морала да изабере једно и није погрешила – каже мама Лин.
Бринула сам због операције ћерке
Питали смо госпођу Лин, на који моменат је најпоноснија када је Даниел у питању.
– На то што је постала учесник Олимпијских игара и што је тако брзо заволела један други народ.
Имала је њена ћерка и болне тренутке.
– Свакој мајци је најтеже када гледа своје дете како пролази кроз тешке тренутке а не може да му помогне. Повреде су најопасније код спортиста. Због проблема с коленима је имала јаке болове, морала је и на операцију али је сада, хвала Богу, све у реду.
