Прочитај ми чланак
(Спорт 26)
Због лепих жена се кроз историју бојевало, али када се говори о „грубијанском“ спорту, какав је рукомет, изгледа да од лепоте нема велике користи.
Најатрактивнија рукометашица домаће лиге Александра Степанић, уверена је да дар који је добила од мајке природе и харизма којом осваја, само баласт који носи на терену али и око њега.
Лепа Лозничанка, због које малобројни рукометни заљубљеници, не пропуштају утакмице Црвене звезде уверена је да само у иностраним лигама атрактивне девојке имају неке погодности.
– Никакве користи немам од тога што неки мисли да сам лепа и атрактивна. На терену за све морам да се помучим, а можда некад добијем и неки ударац више. Само сам једном успела да на шарм одобровољим једног судију али је то био баш одавно.
Код нас у Србији тешко је да се то искористити, док сам уверена да у Европи лепе девојке боље пролазе. Можда нису привилеговане на терену, али су ту бољи уговори, пошто су атрактивне за спонзоре…
Александра признаје да је рукометни спорт на ниским гранама и да је једини излаз да се оствари ангажман у иностранство. Убојити леви бек Црвене звезде има реалне шансе да каријеру настави на Западу Европе.
– Ситуација је јако лоша, лига је слаба, публике је мало, а новца још мање. Појаве се из годину у годину екипе које имају добар буџет, али после неколико сезона и они се враћају у просек. Некада је била боља ситуација и у мојој Звезди, али сада је алармантна ситуација. Надам се да ће се Звезда „вратити у живот“…
Моји планови су везани за иностранство и свесна сам да после повреде рамена неће бити лако. Ипак, верујем у себе, имам понуду из Немачке, и само треба да се договорим са управом Звезде и да започнем нову страницу у каријери.
Степанићева нема идола али признаје да јој је стил две рукометашице изузетно допадљив.
– Волим рукометашице које су „фајтерке“. Кад сам била мала волела сам да гледам Љиљу Кнежевић, а сада уживам у рукометним финтама и головима Андрее Лекић. Наравно, у мушком без премца је Никола Карабатић…
Александра не крије да се пред мечеве спрема како би што боје изгледала на терену, али да нема места за шминку у спортској торби.
– Увек сам без шминке на терену, али то не значи да могу себи да дозволим да изгледам неуредно. Девојка сам и ваљда је нормално да се средим. У томе нема ништа лоше… Шминку остављам за ван терена,а на терену је важно да будем сконцентрисана на меч. Наравно, увек пазим да сам осунчена…
Млада рукометашица признаје да у домаћем рукомету има истополних љубави али да није имала „непристојних понуда“.
– Начула сам да има лезбејки у домаћем рукомету, али код нас нисам упознала ниједну девојку која воли девојчице… Мене ниједна није стартовала и није ми жао. Највероватније их нема, ни мање, ни више, него међу фудбалерка, певачицама, продавачицама, медицинским сестрама,…
У иностранству су много слободније по том питању, али то је њихов „проблем“. Ко са ким спава, то је лична ствар…
Степанићка, поред великог срца на терену, увек се исказује и са емоцијама ван паркета. Врло често је емоције поведу у певачке воде…
– Као и свака млада девојка волим да изађем и да се проведем уз музику. Када ме понесе атмосфера немам проблем да замолим музичаре да отпевам једну песму. Први фаворит је „Имам један живот“, али сам сигурана да не бих била певачица. Лепо је да се забавим, али као посао није за мене. Можда имам и глас, али имам преширока рамена за певачицу – кроз осмех додаје харизматична Степанићка.
