Ukupne finansijske obaveze Crvene zvezde iznose 86 miliona evra. U strukturi dugovanja najveći deo se odnosi na strane klubove i igrače. Osim toga, Zvezda duguje za porez oko 7,86 miliona evra, za reprogram poreskih obaveza 3,46 miliona evra, a za PDV i ostale javne prihode još oko 5,91 milion evra. Otkad je Aleksandar Vučić za upravnika Zvezde postavio Zvezdana Terzića dugovanja su porasla za 22 miliona evra, a iz državnog budžeta i javnih preduzeća klub je dobio donacije i sponzorstva u iznosu od 40 miliona evra. U poslednjih pet godina, Zvezda je kupila i prodala stotinak igrača. Većina transfera je nanela štetu klubu, ali i zaradu menadžerima i pojedincima uključenim u podelu provizija. Osim posledica spornog poslovanja, Zvezdi preti nova istraga zbog sumnje u nameštanje rezultata utakmice sa izraelskim Hapoelom, na čemu je, navodno, neko ostvario profit od 115 miliona evra.
Kao što je Aleksandar Vučić privatizovao i zloupotrebio državne institucije, tako je Zvezdan Terzić uništio Crvenu zvezdu. Zajedničkim snagama, njih dvojica su od fudbalskog kluba napravili organizovanu kriminalnu grupu, koja izvlači i pere novac iz budžeta i javnih preduzeća, manipuliše finansijskim izveštajima i, uz pomoć policije i pravosuđa, prikriva tragove svojih nezakonitih postupaka.
Zvezdan Terzić je bio optužen za zloupotrebu službenog položaja dok je rukovodio OFK Beogradom. Tužilaštvo ga je teretilo za to što novac od prodaje četiri fudbalera 1998. godine nije uplaćivao na račun kluba, nego na račune drugih privatnih i pravnih lica. Istraga je pokrenuta 2007. godine, a Terzić je pobegao u Crnu Goru. Iako je bio pod međunarodnom poternicom, tamo se skrivao do novembra 2010, kada se predao. Od tri tačke optužnice, dve su zastarele, a treća (koja se odnosila na prisvajanje dva miliona evra od transfera reprezentativca Branislava Ivanovića u moskovsku Lokomotivu) odbačena je u aprilu 2024. zbog nedostatka dokaza.
Zastarevanje krivičnih dela i nedostatak dokaza predstavljaju pouzdan način izbegavanja odgovornosti. Terzić i njegovi ortaci iz uprave Crvene zvezde isti model odbrane su primenili 2018, kad je u Francuskoj pokrenuta istraga zbog sumnje u nameštanje rezultata utakmice PSG – Crvena zvezda u okviru Lige šampiona. Francusko finansijsko tužilaštvo je 30. septembra 2018. obavešteno da je „jedan visoki funkcioner Crvene zvezde“ uložio pet miliona evra, kladeći se da će Zvezda izgubiti sa tačno pet golova razlike. Zarada na toj opkladi je bila veća od 120 miliona evra. Tri dana kasnije, u sredu 3. oktobra, Zvezda je izgubila sa 6:1.
Na osnovu konkretne dojave, Finansijsko tužilaštvo je pokrenulo istragu u kojoj je učestvovao specijalizovani policijski odred Service central des sourses et jeux. U policiji su prvo saslušani rukovodioci PSG-a, sportski direktor Anter Enrike i generalni direktor Žan-Klod Blan. U januaru 2019. godine, u Parizu su saslušani sportski direktor Crvene zvezde Mitar Mrkela i operativni direktor Stefan Pantović. Francuski ugledni mediji Le Mond i L’Ekip objavili su informacije o tome da je istraga „opstruisana iz Srbije, čija policija je odbila da sarađuje“. Osim toga, francusko regulator tržišta igara na sreću saopštila je da „nije utvrđena anomalija u registrovanim obrascima klađenja u Francuskoj“. Naravno da nije, jer uplate nisu vršene u francuskim, nego u azijskim kladionicama, u Tajvanu i Hong Kongu. Usled nedostatka dokaza, istraga je obustavljena 12. maja 2021. godine.
Ta priča je dobila nastavak pre nekoliko dana, kada su se na društvenim mrežama pojavile objave o tome da austrijska policija vodi istragu o novom nameštanju utakmice Crvene zvezde radi zarade na klađenju. Prema tim informacijama, namešten je rezultat utakmice u kvalifikacijama za Ligu šampiona Crvena zvezda – Hapoel Ber Ševa, koja je odigrana 11. avgusta. Ista osoba je, navodno, na 12 mesta uplatila po 200.000 evra da će rezultat biti 0:2, na šta je kvota bila 48. Ukupna zarada je bila 115.200.000 evra. Sumnje su pojačane činjenicom da nijedan fudbaler Zvezde nije hteo da daje izjave posle te utakmice, a da je Dejan Stanković odmah dao ostavku na mesto trenera.
Moguće je da austrijska istraga završi kao i ona u Francuskoj. Međutim, mnogo je značajnija istraga koju bi trebalo da pokrene srpsko tužilaštvo zbog spornog poslovanja FK Crvena zvezda.
Finansijski izveštaji pokazuju da Terzić vodi poslovanje kluba na isti način kao što Vučić upravlja državnim budžetom i ostalim javnim resursima. Konsolidovani izveštaj, objavljen u martu ove godine, otkriva da je klub ostvario prihod od 102 miliona evra, rashode od 91 miliona evra i ukupnu dobit od 11 miliona evra. U strukturi prihoda, onako kako je navedeno, 68 miliona je zarađeno od transfera igrača, 20 miliona bonusa od UEFA, 10 miliona od sponzorstava i 4 miliona od ulaznica. Da bi takav bilans predstavio kao svoj poslovni uspeh, Terzić ističe da je klub 2014, kad je on doveden na mesto direktora, imao 64 miliona evra duga, a samo osam miliona evra prihoda. Čak i da je to tačno, a nije, matematika opet pokazuje koliko je on neuspešan. Dugovanja je povećao za 22 miliona, a zaradu za tri. Pritom, Crvena zvezda je, tokom ovih 12 godina, dobila oko 22 miliona evra državnih donacija, a od Telekom Srbija, u istom periodu, na ime sponzorstva još 18 miliona evra. Dakle, Terzić je povećao dug za 22 miliona, a iz javnih resursa dobio 40 miliona evra.
Šema za izvlačenje novca iz budžeta izgleda ovako: Vlada Republike Srbije donosi odluku o prebacivanju sredstava iz tekućih budžetskih rezervi na račun Generalnog sekretarijata Vlade, odakle se prosleđuje Fudbalskom savezu Srbije i potom krajnjem korisniku, Fudbalskom klubu Crvena zvezda. Transferi novca idu preko Ministarstva finansija. Taj mehanizam je upotrebljen 30. marta 2023, kada je Zvezdi poklonjeno 295 miliona dinara, odnosno nešto više od 2,5 miliona evra. Tokom 2024. godine, Fudbalski savez je u više navrata dobijao novac iz tekuće budžetske rezerve. Na primer, u oktobru je Vlada odobrila FSS-u donaciju od 236 miliona dinara. Odluku je potpisao tadašnji premijer Miloš Vučević, a novac je ponovo išao preko Generalnog sekretarijata Vlade, a ne preko Ministarstva sporta. Po pravilu, veliki iznosi se svake godine prebacuju iz tekuće budžetske rezerve na ekonomsku klasifikaciju 481 – „donacije nevladinim organizacijama“, iz koje se finansiraju sportski savezi. Naprednjačka vlast je uvela ovu praksu kako bi prikrila tragove novca, koji se odliva iz budžetskih rezervi.
Tokom 2025. i u prva tri meseca 2026. godine, FK Crvena zvezda je, po istoj šemi, iz budžetskih rezervi preko FSS-a, dobila 529,8 miliona dinara, što je približno 4,5 miliona evra.
Crvena zvezda je novac dobijala i od Gradske uprave Beograda. Klub se 11. marta 2021. godine obratio Sekretarijatu za sport i omladinu Grada Beograda i zatražio 118 miliona dinara za realizaciju razvojnog programa, ne zna se kakvog. Devet dana kasnije zaključen je ugovor kojim su odobrena sredstva. Deset dana kasnije, Zvezda je zatražila još 177 miliona dinara. Do 31. marta 2022, Grad Beograd je dao Zvezdi 546 miliona dinara, odnosno oko 4,6 miliona evra. Gradska uprava nije objavila dokumentaciju o tim donacijama.
Kao što prikriva tragove novca, koje izvlači iz javnih resursa, Crvena zvezda manipuliše podacima o svojim finansijskim obavezama. Kao što se Vučić hvali podizanjem nivoa prosečne plate sa 350 na 1.050 evra, tako i Terzić ističe da je Zvezda, za njegovog mandata, ostvarila oko 550 miliona evra prihoda, od čega čak 448 miliona iz inostranstva.
Prihodi su stigli iz dva vrlo promenjiva izvora, od prodaje igrača i nagrada za učešće u takmičenjima UEFA. Koliko je to povezano vidi se iz bilansa uspeha u poslednje dve godine. Crvena zvezda je prošle i ove godine ispala iz kvalifikacija za Ligu šampiona, a ove i iz Lige UEFA. Gubitak očekivane zarade (oko 18 miliona evra samo za učešće u Ligi šampiona, plus bonusi od desetak miliona evra za ostvarene rezultate) klub je pokrio prodajom igrača. Samo ovog avgusta, posle ispadanja iz kvalifikacija, Zvezda je rasprodajom fudbalera zaradila oko 25 miliona evra.
Opet kao što Vučić izmišlja skupe i nepotrebne projekte, da bi se ugrađivao u provizije, tako je i Terzić povećao trgovinu igračkim kadrom. U poslednjih pet godina, Zvezda je kupila i prodala stotinak fudbalera. Na desetak njih je ostvarila zaradu, a ostali igrači su se pokazali kao promašena investicija. Tačnije rečeno, od njih nije profitirao klub, nego samo oni i njihovi menadžeri. Ni najverniji navijači Zvezde ne sećaju se nastupa „pojačanja“ kao što su bili Nemanja Motika (plaćen je 2,5 miliona evra), Jegor Purcev (900.000 evra), Irakli Azarov (300.000), Uroš Sremčević (dva miliona evra), Uroš Kabić (800.000), Hoze Luis Rodrigez (dva miliona evra) i mnogi drugi epizodisti.
U strukturi finansijskih dugovanja nalaze se i potraživanja stranih klubova od kojih je Zvezda kupovala igrače. Ta dugovanja iznose oko deset miliona evra. Među najvećim poveriocima nalazili su se: FK Bazel (2,2 miliona evra), Makabi Tel Aviv (2,1 milion evra), portugalski klubovi Farense (1,3) i Famališao (1,29) Ulsan (oko milion evra), kao i domaći TSC, Mladost Lučani i subotički Spartak, kojima Zvezda duguje od 400.000 do 700.000 evra.
U finansijskom izveštaju za 2025. godinu, Zvezda je prijavila da dobavljačima u Srbiji i inostranstvu duguje 28,49 miliona evra, za kredite, pozajmice i lizing 20,56 miliona, a za premije igračima i ostalim zaposlenima 13,78 miliona evra.
Iako je Terzić izjavljivao da „Zvezda ne duguje državi ni dinar“, u izveštaju za poslednju poslovnu godinu se navodi da dug za PDV i ostale javne prihode iznosi 5,91 milion evra, a za reprogram poreskih obaveza još 3,46 miliona evra. Pored toga, postoje odložene poreske obaveze od 7,86 miliona evra.
Crvenoj zvezdi, očigledno, preti totalna finansijska propast. Jedina nada za spas najavljena je za 25. oktobar ove godine. Kad se Srbija oslobodi tiranije Aleksandra Vučića i njegovog kartela, oslobodiće se i Zvezda. Oslobodiće se i tužilaštvo, koje će moći i morati da pokrene istragu i utvrdi ko je i koliko novca oprao kroz klupsku kasu, na štetu kluba, a u svom ličnom interesu.
Magazin Tabloid – Predrag Popović
