Pročitaj mi članakU strahu od optužnica pred srpskim sudovima i, još više, od američkih i evropskih sankcija, naprednjački milijarderi se distanciraju od Aleksandra Vučića. Veze sa kartelom negira čak i Željko Drčelić, koji je do 2012. godine radio kao vodoinstalater, a samo u decembru 2025. dobio je ugovore sa državom vredne 310 miliona evra. Mesto na „crnoj listi“ su zaslužili i finansijeri investicionog fonda Vista Rika Invest, počev od Andreja Vučića i njegove nezvanične supruge Tatjane Vukić, Novaka Nedića, Igora Brnabića, braće Mali, Ostoje Mijailovića, Ivana Bošnjaka, Dragoljuba Zbiljića i drugih tajkuna. O razlozima zbog kojih Aleksandar Vučić ne može da spasi ni njih, ni sebe piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid, Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.
Usled patološke potrebe da glumi žrtvu, Aleksandar Vučić već decenijama razotkriva nepostojeće atentatore na sebe.
Pred „Oluju“, hrvatski poglavnik Franjo Tuđman je poslao dvojicu plaćenika da likvidiraju Vučića. Leri King, voditelj CNN-a, namestio mu je sačekušu u aprilu 1999. Zakazao mu je intervjuu u zgradi RTS-a, koju je baš tada pogodio „tomahavk“ Bila Klintona. Britanski specijalci iz SAS-a pokušali su da ga ubiju 2015. u Potočarima. O glavi su mu radili Milošević, Đinđić, pa i Šešelj. Vučić je kuknjavu pojačao otkad je doveden na vlast. Posle svake njegove žalopojke, u zatvorima su završavale stotine građana, koji su ga psovali i vređali na društvenim mrežama.
Naravno, Vučić je dobro znao da mu ne preti opasnost od Klintona ili „Babe Karambe“ sa Tvitera. Ipak, procenio je da od takvih bolesnih laži može da ima dve vrste koristi. Osim što kmečanjem izaziva sažaljenje lakovernih nesrećnika, hapšenjem i sudskim progonom ogorčenih građana, koji iskaljuju bes na internetu, širi strah u narodu. A, strah je značajan repromaterijal u Vučićevoj industriji laži i prevara. Verbalnim i fizičkim nasiljem zastrašuje političke protivnike, medijske kritičare i ostale žrtve njegove tiranije.
Uplašeni za radna mesta, golu egzistenciju i bezbednost, svoju i članova svoje porodice, stotine hiljada ljudi je popuštalo pod pretnjama i pristajalo da glasa za naprednjački kartel. Čim bi osetio kod nekoga strah, Vučić bi pojačavao pritisak dok ne bi slomio otpor i tako eliminisao nepodobnog pojedinca ili grupu.
Vučićeva strategija, koja se zasniva na strahu, opisana je u filmu „Justice League“. Agresor iz kosmosa, Stepenvulf, pokušao je da osvoji Zemlju. Suprotstavili su mu se super-heroji Betmen, Vonder Vumen, Akvamen i Sajborg, ali bezuspešno. Čudovišta iz Stepenvulfove vojske imala su sposobnost da osete strah kod protivnika. Ko god bi se uplašio, bio bi rastrgnut na komade. Na kraju, čudovišta su raskomadala i svog vođu Stepenvulfa kad su primetila da se uplašio.
Po tom scenariju privodi se kraju tužna saga o Vučiću. Uništiće ga njegova čudovišta.
Otkad je na vlasti, Vučić je stvorio kastu od četrdesetak milijardera i oko 40.000 milionera, i to konvertibilnih. Združenim snagama, oni su opljačkali javne resurse. Izmišljali su nepotrebne i preskupe infrastrukturne projekte, koje su koristili za isisavanje novca iz budžeta.
Kao ratni plen delili su sredstva iz kredita, koje će narod otplaćivati nekoliko sledećih decenija. Otetim novcem napravili su poslovne imperije, podigli vile i zamkove, napunili račune u stranim bankama i ispunili sve svoje snove.
Međutim, idili je došao kraj. Budžet je prazan, a strane banke i investicioni fondovi ne daju nove kredite. Piramidalni sistem korupcije je iscrpljen, više nema šta da se krade.
Da stvar bude gora po njih, došlo je vreme za svođenje računa. Prvi talas promena je pokrenut padom nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici. Pljačka oko 700 miliona evra na projektu izgradnje i rekonstrukcije pruge od Beograda do Subotice izazvala je masakr šesnaestoro nedužnih građana.
Protest studenata i pobunjenog naroda podigao je Srbiju iz apatije i, istovremeno, raskrinkao Vučićev krvavi koruptivni režim pred celim svetom. Reagovale su svi zapadni centri moći.
Finansijske institucije su zavrnule slavinu, a Brisel i Vašington su najavili sankcionisanje pojedinaca i njihovih firmi, koji su odgovorni za korupciju, stvaranje monopola u nekoliko privrednih grana, gušenje demokratskih procesa i kršenje ljudskih prava, uključujući i slobodu medija. Evropski parlament je usvojio Rezoluciju u kojoj se, pored optužbi na račun Vučićevog kartela, ističe i pretnja personalnim sankcijama.
Isti stavovi uneti su u godišnji izveštaj Evropske komisije. Još ozbiljnije rešenje prihvatio je američki Kongres, koji je u okviru Zakona o demokratizaciji i progresu Zapadnog Balkana zapretio stavljanjem na „crnu listu“ oko 350 pojedinaca iz Vučićevog okruženja, kojima će biti blokirani računi u zapadnim bankama.
Pod tim pritiscima, kao balon od sapunice, pukao je EXPO, najunosniji koruptivni projekat naprednjačkog kartela. Vučić je pripremio sve uslove za pljačku epskih razmera. Uključio je sve politički podobne tajkune, skicirao raspodelu plena, kad ono – propast! Od 1. novembra 2024. godine, kad je pala nadstrešnica, Vlada Srbije do danas nije dobila nijedan evro kredita za EXPO. Umesto planiranih 18 milijardi evra – nula; duplo golo, kao Vučićeva radna knjižica.
Iako su ponikli iz blata, neobrazovani i primitivni, naprednjački milijarderi su shvatili šta ih je snašlo. Em nema novca, em im zapadni centri moći prete oduzimanjem onoga što su zgrnuli. A, njima se ne ostaje bez nagomilanog plena. Tek što su se rešili praziluka, koji im je virio iz najmilijeg dela tela, i okućili se na Dedinju i u Beogradu na vodi, uskočili u poslovne kombinacije, skupe automobile i jeftine žene; kako sada da se pomire s gubitkom svega toga.
Koliko je tragična situacija u kojoj su se našli, shvatili su tek kad su videli da im ne može pomoći vođa kartela. Naprednjački Stepenvulf Vučić ne može pomoći ni voljenom sebi, a kamoli nekome drugom. Kao niko nikada, Vučić je stekao status ličnog neprijatelja najmoćnijih vladara na svetu. Šibicarskim štosovima je uspeo da se plasira na vrh „crne liste“ i Vladimira Putina i Donalda Trampa.
Prodajom oružja Ukrajini, kao i saučešćem u svim političkim pritiscima na Rusiju i lično Putina, Vučić je zatvorio sva vrata u Kremlju. Rusi su, suprotno odredbama o pravu preče kupovine iz ugovora o prodaji NIS-a, potpuno ignorisala Srbiju, baš kao što ignoriše i zahteve Vučićevih milijardera da pristupe svojim računima u moskovskim bankama.
Za naprednjačku kastu hiper-bogataša još veći problem predstavlja Vučićev pad u nemilost Trampa. Uslovljen obavezama iz obligacionih odnosa sa reprezentima američke tzv. Duboke države – sa Sorošem, pre svih – Vučić je učinio sve što može protiv političkih i ličnih interesa Trampa. Montirao je korupcionašku aferu „Generalštab“, u koju je pokušao da uvuče Trampovu porodicu. Prošlog maja je, takođe, pokušao da se prošverca na Konvenciju Republikanske partije, kako bi kompromitovao Trampa.
Dvojici kineskih špijuna, koji su uhapšeni u Beogradu po američkoj poternici, Vučić je omogućio da pobegnu iz kućnog pritvora. Vučić je nedavno optužio CIA i Mosad da pripremaju građanski rat u Iranu. Uz sve to, Tramp ne zaboravlja ulogu koju je Srbija imala u krađi glasova na američkim predsedničkim izborima 2020. godine, kada je nameštena pobeda Džoa Bajdena.
– Odgovaraće svi koji su učestvovali u krađi izbora. Istraga se privodi kraju, uskoro će svi biti kažnjeni – zapretio je Tramp pre nekoliko dana u Davosu, a pre toga je na društvenim mrežama objavio dokaze da je krađa izbora izvršena preko Dominionovih servera u Beogradu.
Dok je Tramp to govorio, Vučić je sedeo u prvom redu, zaleđen od straha. Pa i to što se našao na tom mestu, u istoj sali sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država, posetioci Svetskog ekonomskog foruma su ocenili „diplomatskim skandalom i izrazom nevaspitanja“. Delegacija Srbije, koju je zvanično predvodio ministar finansija Siniša Mali, nije bila pozvana u Davos već je platila kotizaciju od 600.000 evra.
Za taj novac, Vučić je dobio tzv. instant access card, koja je obavezna za diplomatsko osoblje. Sa tom propusnicom, Vučić je mogao da uđe u prostoriju u kojoj će se održati neki panel, pa i da se fotografiše sa govornicima, ali samo za lične potrebe. Vučić je dodatno platio učešće na panelu sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevom i Ebru Ozdemir, predsednicom turskog giganta Limak Holdinga. Na iznenađenje moderatorke Newmax-a, Vučić je održao govor o geopolitičkim promenama u svetu.
Ministar Mali je oko vrata nosio access credentials, s kojom je mogao da prisustvuje određenim sesijama kao posmatrač. Tako okićeni skupim propusnicama, njih dvojica su, u pratnji Suzane Vasiljević, po hodnicima savatavali slučajne prolaznike. Uspeo je da presretne američkog državnog sekretara Marka Rubija i hrvatskog predsednika Andreja Plenkovića.
Tajno, u hotelu u Klostersu, turističkom naselju koje se nalazi dvadesetak kilometara od Davosa, Vučić je održao nekoliko sastanaka sa Aleksom Sorošem, naslednikom poslovne i političke imperije Džordža Soroša. I na taj način Vučić je uspeo da se zameri Trampu, koji je javno, sa govornice u Davosu, opisao Aleksa Soroša kao „slatkog taticu koji finansira tiraniju duboke države“.
Vučićevi problemi sa Trampom bili bi samo Vučićevi kad u njih ne bi bila uvučena i Srbija. Ovako, zbog Vučićevih spletki, Tramp je u novoosnovani Odbor za mir, koji bi trebalo da postane pandan Ujedinjenim nacijama, pozvao Albaniju i Kosovo, ali ne i Srbiju.
Očigledno, Vučić je prvi pik na draftu za američke sankcije. On ne može da pomogne ni sebi, a kamoli milijarderima koje je stvorio. Zato oni, u panici, pokušavaju da se što brže distanciraju od njega.
Dejan Slijepčević, vlasnik građevinske kompanije GAT, prvi je podigao glas. Nakon što je prošle godine zabeležio prihode manje od nagomilanih dugova, Slijepčević je odbio Vučićev zahtev da radi na projektu EXPO, ali da čeka na isplatu. „Firmu sam osnovao 1992. godine, kad je Vučić nosio pivo i burek Šešelju, neću mu dozvoliti da me ucenjuje“, rekao je vlasnik GAT-a, koji odbija da MUP-u Srbije preda dva renovirana objekta pre nego što mu bude isplaćen i poslednji dinar.
Od Vučića i SNS-a distancira se i Željko Drčelić, vlasnik kompanije Concord West. Tužilaštvo za organizovani kriminal je, pre dva meseca, podnelo optužnicu protiv Drčelića i Spomenke Simonić, bivše pomoćnice ministra prosvete, zbog nameštanja tendera za izgradnju studentskog centra u Sjenici. Drčelić je dobio ugovor od 300 miliona dinara, a Simonić poklon od njega u iznosu od 18,7 miliona dinara. Iako je osumnjičen za nameštanje tendera, Drčelić je u decembru prošle godine dobio nove ugovore sa državom, vredne 310 miliona evra.
– Gruba je neistina da me je država nagrađivala novim poslovima, kao i da u svom poslovanju koristim veze sa vladajućom strankom. Pre svega, ja lično ne poslujem već kompanije u mom vlasništvu. Svi poslovi su dobijeni u skladu sa zakonima i propisima naše zemlje – navodi se u saopštenju Drčelića.
Pre dolaska SNS-a na vlast, Drčelić je bio solidan vodoinstalater iz Borče. A, vidi ga sad! Desetak njegovih kompanija sklapaju ugovore sa državom za poslove vredne po nekoliko stotina miliona evra, a on je postavljen za predsednika Košarkaškog kluba Crvena zvezda. I, kaže, sve to bez podrške vladajuće stranke!
Takva odbrana neće mu pomoći ni da se odbrani pred srpskim, a kamoli američkim sudovima. To zna i Drčelić, zato je odlučio da se ovakvim distanciranjem pre zameri Vučiću, nego američkim agencijama koje, po nalogu njihovog Ministarstva pravde, pripremaju spisak privatnih i pravnih lica, koje će se u martu naći na crnoj listi.
Za Amerikance to nije težak posao, a dodatno im ga olakšavaju srpski milijarderi, koji sami prave spisak. Dovoljno je pogledati imena naprednjačkih bogataša, koji su uložili novac u Vučićev investicioni fond Vista Rica Invest, pa da se vidi ko su kandidati za američke sankcije. Fodnove Vista Rica Invest i Vista Rica Corporate osnovali su Vojislav Nedić, otac dugogodišnjeg generalnog sekretara Vlade Srbije Novaka Nedića, i Tatjana Vukić, nevenčana supruga Andreja Vučića. U te fondove su investirali Igor Brnabić, brat Ane Brnabić, zatim Predrag Mali, brat Siniše Malog, Ostoja Mijailović, Dragoljub Zbiljić, Aleksandar Galić, Davor Macura, Ivan Bošnjak i ostali istaknuti naprednjački tajkuni. Vista Rica Invest raspolaže sa 57,4 miliona evra, što je znatno više nego fondovi kojima upravljaju moćne banke kao što su Intesa i Raifaissen.
Teško je pretpostaviti da će neko od tih investitora izbeći američke sankcije, a potom i evropske. Naprotiv, neki od njih sigurno će se naći i na optuženičkoj klupi u srpskim sudovima.
U samoodbrani, kako bi zaštitili sebe i imovinu koju su zgrnuli, svi će odgovornost za kriminal i korupciju prebaciti na Stepenvulfa Vučića. Kao što su, u filmu „Justice League“, čudovišta rastrgla svog vođu, kad su osetili koliko se uplašio, tako će i naprednjački skorojevići demolirati Vučića.
Posle svega, Vučić može da se opusti, da savlada strah i prepusti se sudbini. Nema mu spasa.
