Прочитај ми чланакСукоби на Блиском истоку одразили су се и на цену нафтних енергената. Широм света, цене горива су све веће. Иста је ситуација у Србији и у земљама у региону. Иако су државни званичници протекле недеље казали да цена горива скаче "три динара уместо 24", Србија и даље има најскупље гориво у региону. Саговорници Н1 указују да је ситуација таква годинама, да су државни намети велики и то зато што се држава определила да на тај начин "пуни буџет". Један од саговорника Н1 изражава сумњу у председникове изјаве да ћемо резерве горива имати за наредних 90 дана, како је и сам Вучић изјавио прошле недеље.
Рат на Блиском истоку и страх од мањка нафте и проблема у транспорту довео је скока цена нафтних енергената. Велика количина нафте пролази и кроз Ормуски мореуз који је Иран затворио због рата.
Ситуација на Блиском истоку и криза око енергената одразила се на друга тржишта – на бензинским пумпама у Србији порасла је тражња горива, грађани точе пуне резервоаре. У Црној Гори се већ прича о могућим несташицама, а председник Александар Вучић јавља да ћемо горива „имати за наредних 90 дана”.
Србија је због кризе на енергетском тржишту смањила акцизе на гориво – за 20 одсто. То значи да је акциза на дизел, са 74,04 динара по литру, смањена на 59,23 динара по литру (умањење од 14,81 динара). У случају бензина – са 72 динара, смањена на 57,6 динара по литру (14,4 динара по литру).
Ипак, и поред смањења акциза, цене су горива су порасле. Прошле недеље су грађани плаћали 203 динара по литру дизела, а данас 208 динара.
Министарка Дубравка Ђедовић Хандановић ове цене представља као спас, наводећи да је реална цена дизела прошле недеље требало да буде 224 динара, а ове „преко 226 динара“. Саговорник портала Н1, са друге стране, објашњава зашто није у реду да грађани плаћају овако скупо гориво.
Приказ цена горива, прерачунат у динарима, у Србији и региону
Све наведено не мења чињеницу да грађани Србије плаћају најскупље гориво у региону. Поскупљена су приметна и у другим државама, али гориво у појединим земљама региона и даље може бити јефтиније него у Србији, чак и ако тамо поскупи и до 30 динара по литру.
Припремили смо преглед цена горива, дизела и бензина, од почетка рата па до друге недеље уласка у рат за шест земаља – Србију, Босну и Херцеговину, Хрватску, Црну Гору, Северну Македонију и Словенију. Цене су изражене у динарима, а информације су узете са Н1 Србија, Н1 Сарајево, Н1 Загреб, Н1 Словенија и Вијести.
Дизел
Цене дизела у Босни и Херцеговини пре сукоба на Блиском истоку биле су, кад се прерачуна у нашу валуту, испод 150 динара, а према актуелним подацима дизел кошта око 160 динара.
У Словенији су цене биле нешто више од 170 динара, а 11. марта испод 180 динара.
У Северној Македонији су се кретале од око 134 пре почетка сукоба, а након ескалације на Блиском истоку ишле су до 160 динара.
Када посматрамо Црну Гору, цена дизела пре рата била је испод 160 динара, а актуелни подаци показују да не прелази 180 динара.
Ситуација је нешто компликованија у Хрватској где је цена са 176 динара скочила на 202 динара, али је државним мерама цена дизела смањена на 182 динара.
Бензин
Пре ескалације сукоба на Блиском истоку, литар бензина у Босни је коштао око 140, а актуелни подаци показују да цена иде до око 150 динара. Слична је ситуација у Северној Македонији.
У Словенији је цена била испод 170 динара по литру, али је скочила за само неколико динара – слично као у Црној Гори.
У Хрватској је литар бензина скочио са око 170 динара на нешто више од 180, али је државним мерама спуштен на испод 180 динара.
Из наведених података може се закључити да је највећи скок цена залебежен у Хрватској (више од 20 динара, кад се прерачуна у нашу валуту), али су државним мерама цене смањене.
Судећи према писању медија из региона, и друге државе су најавиле регулације. Како ће се цене горива у наведеним земљама кретати видећемо у уторак јер се цене објављују на две недеље, за разлику од Србије где се то ради сваког петка.
Зашто Србија има најскупље гориво у региону?
Иако су сада државном интервенцијом цене горива ублажене, грађани Србије и у нормалним околностима плаћају најскупље гориво. Кључна ставка која утиче на високе цене горива у Србији су акцизе и ПДВ.
Према писању Данаса, удео државних намета у цени дизела, у нормалним околностима, износи 55 одсто (35 одсто акциза и 20 одсто ПДВ), док је у цени бензина тај удео 57 одсто (37 одсто акцизе и 20 одсто ПДВ). Ту су и , како пише овај медиј, накнада за обавезне резерве и накнада за унапређење енергетске ефикасности, као и транспортни и оперативни трошкови (логистика, складиштење, марже велетрговаца и малопродајних објеката).
Ту се долази до закључка да више од половине прихода од горива иде држави.
Држава пуни буџет кроз приходе нафтних деривата – зато већи и намети и цена
Уредница Бизнис магазина Радојка Николић и привредник Небојша Атанацковић кажу да све зависи од државе.
Држава се определила да, како они истичу, кроз приходе од нафтних енергената пуни буџет, а ситуација на тржишту горива годинама остаје слична. Николић објашњава и шта сматра кључним разлозима због којих се држава ослања на приходе од горива.
У суштини, Министарство финансија жели сигурне приходе, а један од најсигурнијих извора управо је гориво.
„Потрошња горива је све већа. У односу на раније периоде, обим потрошње порастао је за више од 50 одсто. Имамо и све већи број аутомобила – толико да би се у једном тренутку број аутомобила могао приближити броју становника. Прошле године било је и мање страних инвестиција, па се буџет у већој мери пунио потрошњом становништва. У појединим секторима расле су плате и пензије, а сиромашнији слојеви највећи део прихода троше на потрошњу, кроз коју држава наплаћује ПДВ“, објаснила је економска новинарка.
Са привредником Небојшом Атанацковићем разговарали смо уочи смањења акциза. Он је тада изјавио да би држава за најмање 20 одсто требало да смањи акцизе, макар привремено
Поједини пољопривредници и превозници имају олакшице ако гориво набављају преко НИС-а, али овако велики државни намети, указује Атанацковић, пре свега иду на штету грађана.
Привредник објашњава и зашто је дизел скупљи од бензина и како због те разлике у цени губимо стране транспортере.
„Разлика у ценама бензина и дизела настаје зато што се излазна цена горива из рафинерије рачуна по тони, док се акцизе обрачунавају по литру. По тони има око 1.200–1.300 литара бензина, а око 1.080 литара дизела, због чега је дизел скупљи. Због те разлике губимо транзитне купце, попут турских и бугарских превозника, који купују гориво тамо где је јефтиније“, указао је привредник.
Како БИХ има ниже цене горива од Србије, а и од нас увози?
Босна и Херцеговина, на пример, нема рафинерију и своје пумпе снабдева и преко Србије тј. Нафтне индустрије Србије, а опет су цене ниже. Како?
„То је исто гориво које из Србије излази у Босну и Херцеговину, а у Босни, која је увозница, је јефтиније. То је зато што је пореско оптерећење мање. Будући да је пореско оптерећење (акцизе и ПДВ) у Србији знатно више него у БиХ, малопродајна цена горива у БиХ често буде нижа“, указао је он.
„Није у реду да плаћамо 24 динара, кад деривати нису набављени по скупљој цени“
Део државног прихода од горива се издваја за финансирање нафтних резерви, што је регулисано Законом о обавезним резервама нафте, деривата нафте и природног гаса. Председник Србије Александар Вучић изјавио је пре неколико дана да Србија има сигурне резерве и дизела и бензина за период од 90 дана, а керозина за 35 дана.
Атанацковић истиче да је скептичан око председникових изјава указујући на то да је део резерви искоришћен у периоду важења санкција НИС-у које је увео амерички ОФАЦ и да нису могле толико брзо да се надокнаде од тренутка кад је НИС добио посебну лиценцу почетком године.
„Малол сам скептичан око председникових изјави да имамо довољно резерви за наредних 90 дана. Већи део резерви утрошен је током санкција НИС-у. Сада имамо лиценцу и део резерви је надогнађен али је то било кратко време да могу да се резерве врате на 100 одсто“, истакао је он.
Прокоментарисао је и изјаву Дубравке Ђедовић Хандановић која је 7. марта казала да је дизел требало да буде скупљи за 24 динара, а уместо тога – три динара.
Привредник је ту указао да свакако не би било у реду да грађани плаћају скупље гориво кад је нафта набављена по по јефтинијој цени, док још није дошло до сукоба на Блиском истоку.
„Нафта је набављена по нижој цени у тренутку кад није било рата и није у реду да грађани плаћају ту већу цену од 224 динара кад је држава није платила 100 долара по барелу него мање“, указао је привредник.
