Много је боље да у нашим личним картама пишу наши надимци, које смо стекли тиме што заиста јесмо у очима других, него да у њима стоје имена која нам је неко дао по свом чуду, не желећи да зна ко смо и шта ћемо бити. Када би у нашим званичним документима, поред презимена, стајало – Жвалави, Бизон, Коњ, Будала, Друг Црни, Сунђер Боб Коцкалоне, Гробар, Манекен, Шиптар, Дерикожа, Коферче, Клемпо, Мики Маус или Гњида – цео свет би, без лажи и превара, знао с ким има посла.

Не треба у старту осуђивати када вас неко лаже. Често он и не жели да вас превари, већ има толику потребу да вам покаже какав би волео да је свет око њега, шта би волео да се деси и шта у себи носи, да то мора да изговори – макар се у сопственим очима унизио до краја. Признајте, нико не воли да мисли да је лажов. А чим вас, упркос томе, лаже, значи да је истине о себи у себи толико дуго скривао да су морале да изађу, макар као најгоре прљавштине.

А ако неко живи живот какав бисте ви желели да је ваш, уместо да га због тога не подносите, окрените се себи. Сетите се када сте и где закопали дукат који сте рођењем добили, да од њега направите пет, можда и десет дуката. Тек тада може и вама срећа да се осмехне. Не заборавите: баш на данашњи дан Бог је, боравећи међу нама, поручио –
„Јер свакоме који има даће се, и претећи ће му;
а од онога који нема, и што има узеће се од њега“.