Pročitaj mi članakOtkrića u istrazi o vezama Islamske države i Lafarža bacaju novo svetlo na to zašto je francuski gigant u industriji cementa očajnički hteo da ostane u Siriji.
Да би обезбедио заштиту свог особља, Лафарж цемент Сирија (ЛЦС) плаћао је између 80.000 и 100.000 америчких долара месечно разним оружаним групама, укључујући и 20.000 долара Исламској држави, извештава агенција Франс прес позивајући се на неименоване изворе блиске истрази.
Gettyimages
Новац је ишао преко посредника, сиријског тајкуна Фираса Тласа, некадашњег мањинског акционара у фабрици цемента, и преко Бруна Пешеука, који је водио фабрику од 2008. до 2014. године, рекли су француској агенцији истражитељи.
Шефови Лафаржа у Паризу су осумњичени да су одобравали плаћања ЛЦС-а преко „лажне рачуноводствене документације“.
Током једногодишње истраге чули су се сведоци који су описивали „рачуноводствене малверзације“ које су омогућавале куповину нафте од ИД-а, пропуснице које су дозвољавале камионима Лафаржа да циркулишу у региону и планирани састанак између ИД и шефа безбедносне службе ЛЦС-а.
Лафарж, који се 2015. године спојио са швајцарском групацијом Холцим, признао је да је користио „неприхватљиве праксе“ да би ЛЦС наставио да послује у ратној зони у периоду 2013-14. године.
Француска цементара је почела са радом у северном сиријском граду Јалабија у октобру 2010. године са улагањем од 680 милиона долара (580 милиона евра) – највећем ван сектора нафтне индустрије.
Рат је избио шест месеци касније, а Европска унија је увела ембарго на сиријско оружје и нафту.
Исламска држава (тада ИСИЛ) и друге наоружане групе су 2013. године преузеле контролу над северним регионом богатим нафтом, где је Лафарж радио заједно са француским нафтним гигантом Тоталом и другим мултинационалним компанијама. Али док су други одлучили да се извуку, Лафарж је одлучио да остане, пише француска агенција.
Извор близак истрази је рекао за АФП да је бивши главни извршни директор групе Бруно Лафонт у јануару истражитељима рекао да је сматрао да су „ствари под контролом“ и да није било разлога за напуштање те земље захваћене ратом.
Међутим, бивши челници компаније ЛЦС су истражитељима рекли да је кључни разлог останка био тај да се задржи стратешка предност на терену како би се зграбили послови обнове Сирије након завршетка рата.
Одлука је наводно имала благослов француске владе коју је предводио социјалистички председник Франсоа Оланд.
„Министарство иностраних послова нам је рекло да треба да останемо, да ће се ствари разрешити“, изјавио је бивши заменик директора у сиријском предузећу Кристијан Еро. „Видели бисмо француског амбасадора у Сирији сваких шест месеци и нико нам није рекао ‘сада треба да одете'“, казао је он.
Из компаније Лафарж, коју је француска агенција звала данас, поновили су да „жале и осуђује неприхватљиве грешке почињене у Сирији“.
КОМЕНТАР СРБИН.ИНФО
Лафарж – ова француска компанија је давала новац Исламској држави како би безбедно наставила са радом у ратом захваћеној Сирији. Куповали су нафту од њих и састали се са њиховим лидерима.
Само су се прерачунали да ће Исламска држава или било која опозициона фракција победити сиријски народ и Асада.
Ово је један од првих примера колико је мени познато да је тако велика компанија разоктривена. Сада је јасно да се рат у Сирији води уосталом и да би капиталистичке компаније прошириле своје тржиште и оствариле већу добит. Уништи државу – а онда пошаљи своје грађевинске фирме да је подигну.
Лафарж држи и наш Беочин. Изградио је Мост на Ади, Пупинов мост, Авалски торањ и Мост код Бешке. Ако неко има могућности, да откупи Беочин или да држава помогне да се неморална компанија попут Лафаржа истера из земље а све друге компаније из Француске вишеструко провере, Беочин би могао као српска компанија да наиђе на отворена врата великог тржишта Африке и Блиског истока.
