Pročitaj mi članakManir je svake nedemokratske vlasti da u letnjim mesecima, daleko od očiju javnosti i izvan prave javne rasprave, pokuša da progura koruptivni, i za javni interes poguban zakonski akt. To je slučaj i anticivilizacijskim, nehumanim i potencijalno koruptivnim
Нацртом закона о добробити животиња који је израдило Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Уместо да решењима новог Закона поправе постојеће стање, пре свега оштрим и ефикасним прекршајним и кривичним санкцијама за напуштање и злостављање животиња, уместо да уведе обавезну регистрацију и идентификацију паса путем микрочиповања, да афирмише одговорно власништво и стерилизацију кућних љубимаца, да уведе ригорозну контролу рада и услова у одгајивачницама, да забрани држање паса на ланцу и пропише оштре услове за on line продају кућних љубимаца, да натера локалне самоуправе да, уместо да милионима наших пара плаћају анагажовања партијски повезаних фирми, попут погубне „Авеније МБ“, оформе своје службе зоохигијене и уреде прихватилишта, решења из Нацрта усмерена су на „добробит“ познатих актера који профитирају на патњи напуштених и злостављаних животиња.
Као професор Универзитета у Нишу, одборник у Скупштини Града Ниша али и и као међународно признат кинолог и љубитељ животиња који је до сада са улица спасио, удомио и помогао да дом нађе више десетина одбачених и злостављаних животиња, позивам министра пољопривреде, шумарства и водопривреде, проф. др Драгана Гламочића, професора Пољопривредног факултета у Новом Саду, да због свих озбиљних примедаба, овај акт ХИТНО повуче из процедуре и оформи транспарентну и компетентну Радну групу за израду новог Нацрта Закона о добробити животиња.
Поменути Нацрт, непознатих креатора, очито је рађен у корист приватних актера који деценијама профитирају на патњи напуштених и злостављаних животиња, пре свега оних који су хиперпродукцију паса омогућили – Кинолошког савеза Србије (КСС) и Ловачког савеза Србије (ЛСС), са којима су, како је познато, током израде нацрта и вршене консултације, а без укључивања иједног професора Правног или Ветеринарског факултета, па ни оних који се баве правима животиња. Ratio legis je да под маском“добробити“ животиња нови Закон омогући „коначно решење“ огромног броја напуштених животиња, до кога је дошло због непримене позитивног права, нерада и корупције у институцијама, а тако што ће се поново, након 2009.год. омогућити убијање животиња, на основу дискреционог права министра и мера тзв.“депопулације“ које може да пропише, да се укину трошкови смештаја, лечења и бриге о напуштеним животињама, које налаже важећи Закон , али и да профитерима на животињској патњи, омогући још веће профите и још ширу зону корупције.
Иако је Нацрт закона најављиван као „усклађивање са правилима ЕУ“ његова решења су на много места супротна и правилима ЕУ и свих цивилизованих земаља, а третирање напуштених и огледних животиња као комуналног отпада, супротно је како резултатима савремене науке која је доказала да животиње имају емоције, тако и темељним међународним правним актима, попут Лисабонског уговора који животиње третира као свесна и осећајна бића.
Не само да Нацрт не прописује обавезу власника да животињу трајно обележи микрочипом, као што у чл.7.т.38 брише и постојећу обавезу да се у јавним прихватилиштима напуштеним и изгубљеним животињама пружа ветеринарска помоћ и брига, већ у својим почетним члановима Нацрт дефинише „убијање“ животиња, и то без контроле и без сагласности ветеринара, користи у чл. 7. т.39. нонсенс о тзв. „принудном убијању“, које може да изврши свако уз оправдање да је животиња „оболела или да пати“ , док се чл.18 Нацрта проширују основи када је дозвољено усмртити животињу. И регулатива о тзв. огледним животињама не укључује да тзв “снабдевачи огледним животињама“ морају да буду регистровани код надлежних органа, што омогућава да се напуштене животиње користе као експерименталне животиње, што је императивним прописима ЕУ забрањено. Чл. 10. Нацрта не прописује прекршајне санкције за злостављање животиња, док за напуштање животиња Нацрт предвиђа новчану казну од 10.000 дин, која се смањује на 5.000 дин ако се плати у року од 8 дана. У упоредном праву се, примера ради, напуштање животиње кажњава са годину дана затвора, док је у Грчкој то кривично дело санкционисано затворском казном од 10 година или новчаном казном од 50.000 евра. Ова и бројна друга решења супротна су директивама и смерницама ЕУ која је за усаглашавање српских прописа дала 1,3 милиона евра, па је питање и за шта су ова средства утрошена.
Због чега је у Србији проблем напуштених паса годинама нерешив?
Проблем напуштених паса је дубоко коруптивно питање.
И поред адекватног постојећег законског оквира који фаворизује стерилизацију паса, тзв. TNR програма који се у свим земљама показао ефикасним за нестанак паса са улица, иако позитивни Закон о добробити животиња омогућава локалним самоуправама рад на одговорном власништву, и поред милионских износа које Србија добија од ЕУ, као и поред милиона које приватни донатори из земље и иностранства уплаћују за спашавање, бригу и лечење животиња, проблем се не решава годинама, а број напуштених паса у Србији је због непримене постојећег закона постао застрашујући, по неким проценама креће се око 300.000. Основни разлог оволиког броја напуштених животиња је што оне, а посебно пси, омогућавају велике профите многим актерима, и приватним и јавним. Највећи генератор напуштених паса је хиперпродукција расних паса, за коју су одговорни Кинолошки савез Србије, који већ дуже од три деценије милионске приходе стиче на фаворизованој хиперпродукцији паса (60.000 издатих родовника за расне псе годишње), неодговорни и неконтролисани одгајивачи (у Србији, према подацима КСС има 4000 одгајивачница, које већински нису регистроване у Управи за ветерину), Ловачки савез Србије – највећи број напуштених паса чине ловачки пси и мешанци ловачких паса, док на напуштеним псима профитирају и приватне компаније, најчешће блиске власти, које се према Закону о комуналним делатностима баве зоохигијеном, локалне самоуправе, које не организују прихватилишта и коруптивно користе јавна средства, али, парадоксално и нека од друштава за заштиту животиња која неконтролисано профитирају на донацијама и на трговини напуштеним псима.
Србији је потребан нови Закон о добробити животиња који ће смањити профитерство на животињској патњи и санкционисати напуштање и злостављање животиња.
У Нишу, 29.августа 2025.год. проф. др Тамара Миленковић Керковић Одборник у Скупштини Града Ниша
