Pročitaj mi članakProfesor dr Vladan Petrov izabran je za predsednika Ustavnog suda, jedna od najvažnijih institucija u Republici Srbiji. I dok studenti mesecima već zahtevaju odgovornost, pred očima javnosti se odvija totalno preuzimanje državnih institucija od strane lojalista i osoba koje su do krvi spremne da brane Aleksandara Vučića i njegov režim.
Studenti su javnosti, koja prati režimske tabloide, predstavljeni kao teroristi, sprovodioci „obojene revolucije“, ustaše i neprijatelji države. Pod plaštom „odbrane Srbije i zaštite stabilnosti“ vlasti su bile spremne da urade sve kako bi se obračunale sa studentima i građanima koji ih podržavaju. U ovom obračunu posebnu ulogu imala su tužilaštva, sudovi i Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Režim je pod punu kontrolu stavio neke od najvažnijih institucija u zemlji, a na sve načine se trude da one koji su preostali smene ili potčine, ne bi li im na taj način „slomili kičmu“ i uveli totalni mrak i diktaturu u Srbiju.
Vladan Petrov
Vladan Petrov, profesor na Pravnom fakultetu javnosti je postao izuzetno poznato od početka studentskih blokada u Srbiji, nakon serije napada na studente koji su tražili pravdu za 16 žrtava u padu nadstrešnice. Odmah se svrstao među protivnike bunta i javno je kritikovao studentsku borbu na svim medijima. Istakao se i time što je podržao formiranje pokreta Aleksandra Vučića.
Još 2017. godine potpisao je „Proglas za bolju Srbiju i bio jedan od 650 osoba koje su stale uz Aleksandra Vučića, takođe je podržao i listu „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd“. Svoje opredeljenje nije krio, pa se tako pojavio i u šatorskom naselju „ćacilend“, a studente u blokadi nazivao tajnom organizacijom. Javno je podržao Rio Tinto, a bio i jedan od sudija koji je omogućio nastavak ovog projekta u Srbiji.
Takođe, među sudijama Ustavnog suda nalazi se i Maja Popović, nekadašnji specijalni savetnik direktora BIA, dok je 2020. godine izabrana za ministarku pravde u Srbiji.
Nenad Stefanović i VJT
Više javno tužilaštvo u Beogradu mnogo puta je u prethodnom periodu služilo kao udarna pesnica režima u obračunu sa pobunjenim studentima i građanima. Na njegovom čelu nalazi se Nenad Stefanović. Gotovo da nema slučaja vezanog za protesta, a i sam pad nadstrešnice, gde se nije umešalo i ovo tužilaštvo i njegov prvi čovek.
Nakon što su se na optužnici za pad nadstrešnice u Novom Sadu našlo nekoliko ljudi bliskih Aleksandru Vučiću i njegovom režimu, Više javno tužilaštvo požurilo je da brže bolje i ono formira predmet. Apelacioni sud poništio je optužnicu protiv tri osobe u ovom slučaju, jer VJT nije bilo nadležno. Takođe, tužilaštvo je pokrenulo istragu zbog tvrdnji da je urušavanje nadstrešnice bio nameran i podmetnut čin, koja je rezultirala ni sa čim.
Iz ovog tužilaštva, nakon svakog protesta gde je bilo hapšenja, stizala su saopštenja o tome za šta se terete građani, a kada bi sudije puštale na slobodu privedene, Više javno tužilaštvo bi odmah ulagalo žalbe na ove odluke, gde su neke žalbe odbijane, dok su neke urodile plodom. Takođe, iz tužilaštva, na čijem je čelu Stefanović, stiglo je saopštenje da su blokade saobraćaja, koje su održane širom zemlje, suprotne Ustavu i zakonima Srbije.
Jedan događaj koji je pokrenuo lavinu protesta u Srbiji jeste i napad na studente i profesore Fakulteta dramskih umetnosti, koji se desio u novembru 2024. godine. U ovom slučaju postupao je tužilac Miodrag Marković, preko kojeg su osumnjičeni sklapali sporazume sa tužilaštvo i prolazili sa blagim, gotovo mizernim kaznama.
O svom radu nije obaveštavao advokaticu oštećenih u ovom procesu, a na jednom suđenju se dogodilo čak i da advokatica oštećenih nije znala da je sklopljen sporazum između okrivljenih i tužilaštva i koju kaznu su odredili. Takođe, ovaj tužilac je redovan gost na televiziji Informer.
Javno tužilaštvo za organizovani kriminal ostalo je jedno od uporišta pravne države, a oni vode postupke za pad nadstrešnice, odnosno finansijsku istragu gde su osumnjičeni bivši ministri Goran Vesić i Tomislav Momirović, kao i slučaju Generalštab, gde je osumnjičen ministar Nikola Selaković. Najnovijim izmenama zakona koje pokušava vlast da sprovede, a koji su predlozi poslanika Uglješe Mrdića, nadležnost JTOK-a bi bila umanjena i pratkično ne bi imao ko da radi u tužilaštvu.
Dragan Milošević
Aktuelni predsednik Višeg suda u Beogradu, jedna je od najmoćnijih ličnosti u srpskom pravosuđu, nalazi se na mestu koje je zbog svojih zakonskih ovlašćenja režimu neophodno za sprovođenje represije nad građanima, ali i održavanje na vlasti. Milošević je sudija koji potpisuje naloge za pretrese, praćenja, tajne mere… Insajder je nedavno objavio da je upravo Milošević izdao BIA nalog za prisluškivanje prostorija Pokreta slobodnih građana, zbog kog je uhapšeno dvanestoro aktivista, dok su neki uspeli da dobiju azil u inostranstvu.
Milošević je dospeo u žižu javnosti zbog pravosnažne oslobađajuće presude koju je doneo u slučaju Stanka Subotića Caneta zbog šverca cigareta. se nalazi na čelu Nadzornog odbora FK Crvena zvezda dok je radio kao sudija. Sporno je bilo što taj podatak nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, jer je ona smatrala da su te dve funkcije nespojive, ali su mišljenje promenili ubrzo i doneta je odbluka da se protiv njega ne pokrene nikakav postupak. Portal navijača Crvene zvezde objavio je detalje sporazuma koji je Crvena zvezda sklopila sa Agrobankom, čime je dug kluba smanjen sa 17 miliona evra na nešto manje od sedam miliona. Međutim, tada se ispostavilo da je upravo sudija Milošević sudio u više slučajeva koji se tiču pomenute banke.
Marko Kričak
Marko Kričak, sadašnji načelnik Uprave kriminalističke policije, a nekadašnji komandant Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata, posebno se istakao po brutalnosti sa svojim saradnicima protiv studenata i građana tokom protesta u našoj zemlji. Javnost je ostala u šoku kada je studentkinja Nikolina Sinđelić iznela informacije o postupanju Krička i saradnika na protestu u avgutsu u Beogradu.
Nikolina Sinđelić ispračala je da su Marko Kričak i njegove kolege posebno brutalno postupali prema uhapšenim građanima kod Vlade Srbije i da joj je tom prilikom upravo Kričak pretio silovanjem i udarao je tokom intervencije. Pomaka u ovom slučaju nema, još uvek nisu otkrivene okolnosti, a nadležene institucije su neme. Ipak, Marko Kričak tužio je studentkinju Nikolinu za povredu ugleda i tražio odštetu.
I drugi pripadnici njegove jedinice istakli su se po brutalnosti, kao što je Tanja Drobnjak, koja je sa svojim kolegom čupala i tukla studentkinji ispred Pravnog fakulteta, pokušavajući da joj otključa telefon. Ni u ovom slučaju istraga nije pokazala ništa i nije bilo reakcije nadležnih.
Igor Žmirić na čelu SAJ-a
Tokom protesta 2020. godine na ulice je izašla i Specijalna antiteroristička jedinica, sa ovim izlaskom okončane su i demonstracije. Poučen ovim iskustvom, režim je pokušao na identičan način da reši i ove proteste. Međutim, pripadnici SAJ-a nisu viđeni tokom studentske borbe. Ubrzo je usledila smena Spasoja Vulevića, komandanta ove jedinice, a na njegovo mesto postavljen je Igor Žmirić.
Igor Žmirić došao je na čelo ove elitne jedinice došao i Jedinice za obezbeđenje (JZO) istakao se na protestima tokom leta u Beogradu, kada je usnimljeni dok sa motkama juri građane nedaleko od zgrade Vlade Srbije. Tada je zabeleženo da je ružu na vratu, simbol zloglasne Jedinice za specijalne operacije, prekrio falsterom.
Tom prilikom oni su pokušali da privedu nekog od okupljenih građana, međutim kada im je uzvraćeno, Žmirić je sa svojim saobrcima pobegao glavom bez obzira. Svoju snagu iskazao je kasnije, što su kamere i zabeležile, tako što je devojku vukao za kostu, sa još dvojicom kolega.
Repac na čelu Žandarmerije
Godinu za nama obeležili su studentski protesti, ali i policijska brutalnost. Na ulicama su često viđani pripadnici Žandarmerije, naoružani i u punoj opremi za razbijanje demonstracija. Radoslav Repac postavljen je na poziciju komandanta Žandarmerije u Srbiji, gde je došao sa mesta komandanta Policijske brigade.
Treba podsetiti na akciju, kojom je upravo rukovodio Repac u Bulevaru kralja Aleksandra, kada je povređen veći broj studenata i građana. Pripadnici Policijske brigade tada su nasrnuli na okupljene kod Pravnog fakulteta iz čista mira i tom prilikom pokušali su da provale vrata i uđu unutra, čime je prekršena autonomija Univerzitetat. Istakao se i prilikom „hapšenja“ autobusa prevoznika Jaćimovića.
Na čelo novosadskog odreda Žandarmerije postavljen je Dejan Obrenović, a rešenje o ovome uručio je lično Radoslav Repac. Obrenović je javnost postao poznat kada je došlo do nerede u septembru u Novom Sadu, kada je obajvljen snimak kako otima studentu iz ruke telefon, dok su držali okupljene zarobljene u amfiteatru. On je bio i ispred novosadskog DIF-a, kada je nasrnuo i čupao za kosu aktivistu Roberta Silberholza tokom protesta.
Da je vlast uspela u svojim namerama, vidi se i po nedavnoj reakciji Žandarmerije u Novom Sadu, kada su naoružani i u punoj opremi upali na Filozofski fakulteta, a prilikom izbacivanja studenata iz ove ustanove, žandarmi su postavljeni u špalir i udarcima po telu i glavi pratili studente do vrata, a ovaj potez je kolokvijalno nazvan „topli zec“.
Ono što danas vidimo i što se dešava veoma očigledno nije samo odogovr Aleksandra Vučića i njegovog režima na studenteske protest, već je oglilo model upravljanja u kojem lojalnost postaje važnija od zakona. Srbija je prestala da bude država svih građana, već je pretvorena privatni sistem moći u kojem svaki kritički glas predstavlja neprijateljstvo. Oni koji su lojalni razgrađuju sve što bi trebalo da štiti društvo od samovolje vlasti i pitanje više nije da li je država oteta, već da li ima mesta za one koji su spremni da misle sopstvenom glavom.
