Обе појаве се јављају у условима окупације. О рајинском менталитету је писао Јован Цвијић. Своди се на формирање потчињене класе, одн. раје, која се прилагођава окупацији да би смањила своју угроженост у условима суровости или насиља окупатора. Предосећајући шта се од ње очекује, рајинска душа се сама нуди да угоди окупатору, прихватајући његов начин живота, културу, а често и језик, потчињавајући и унижавајући себе и поништавајући свој идентитет. Ово се ради да би се смањила угроженост или предупредила непријатност која може доћи од стране отвореног или прикривеног окупатора.

Квислингизација је много сложенијa форма потчињавања окупатору, која укључује рајинизам као одлику поданичког менталитета, али има и друге карактеристике што за последицу има већу штету по национални идентитет. Квислингизација подразумева, осим рајинског менталитета, и отворену спремност да се служи окупатору, као непосредни управљач за његове интересе. Осим тога, квислингизација подразумева, да се у служењу окупатору оде толико далеко да се буде сурови непријатељ сопственом народу и држави ради свог устоличења или опстанка на власти. Посебно је погубно по народ и државу што се квислингизација развија у условима отворене или прикривене окупације и своју снагу црпе из моћи окупатора, те своје постојање заснива на његовој подршци.

У условима „демократске“ окупације Србије од стране тзв. колективног запада, која траје већ 25 година, али која није отворена, него прикривена у форми „сарадње“, у којој Србија мора да сарађује, али на своју штету, а окупатори не морају да поштују чак ни обавезе из потписаних споразума, у Србији се код једног мањег дела народа развио рајински менталитет према колективном западу, са свим особеностима моралне мимикрије и подаништва до нивоа гађења.

Бити свестан да ти је прикривени, одн. „демократски“ окупатор сатро државу, тако што је најпре економски уништио санкцијама, а онда је бесомучно бомбардовао користећи и муницију са осиромашеним уранијумом, како би од те државе одвојио око 15% територије, и трчати у загрљај таквом окупатору је тежак облик менталне конфузије, идентитетског конвертитства и недостатка елементарног поштовања према самом себи и свом роду.

Окупатор у сваком покореном народу рачуна на овакве отпаднике од свог рода и усмерава свој наступ према њима како би пронашао савезнике и непосредне извршиоце у управљању покореном државом.

Тек онда се јавља и квислингизација, као продужетак рајинског менталитета, зато што у редовима покореног народа увек има оних који радо желе да се ставе на услугу окупатору и да спроводе његове налоге, како би за себе обезбедили одређене привилегије и себе извукли испод палице окупатора.

Бројни су били примери квислингизације у свету, посебно у колонијалном систему, а било их је и у Европи.

Како се данас може објаснити „дипломатска“ предаја Косова и Метохије у процесу који се може назвати тзв. пузајућа независност КиМ, економско уништавање државе у форми неолибералног капитализма, уништавање преосталих остатака банкарског сектора, а посебно намере за отварање десетине нових рудника и копање литијума, планови за масовно насељавање државе мигранатима кроз њихово запошљавање под привилегованијим условима у односу на домаће становништво, планови за деградирање високог образовања и његово потпуно стављање под контролу тренутних управљача државом, наставак деградације институција државе запошљавањем службеника са купљеним дипломама и именовањем министара и државних секретара за које се јавно зна да су такође купили дипломе, уништавање и провлачење кроз медијско плато политичких неистомишљеника, и све то да би се очувала криминална структура власти до највиших нивоа институција државе, како би се заштитили криминални послови и капитал стечен пљачком државе, њених природних ресурса, економских потенцијала, и у крајњој линији пљачка и понижавање грађана, који су принуђени да живе у оваквој држави у којој постоји формална равноправност свих, али у којој су неки много више равноправнији од остатка народа и аболирани од сваке кривичне, а о моралној одговорности немају ни праву представу шта то заправо значи?

Колики ниво подаништва треба развити у себи да би се све ово странцима испоручило на тацни? Колики пак ниво улизиштва треба имати у себи да би се свесно, добровољно и активно служило уништитељима Србије, како страним, тако и домаћим?

Може ли се замислити како би се понашали данашњи управитељи Србије и до ког нивоа би још сатирали своју државу и свој народ да живе у околностима под којима је Видкун Квислинг владао Норвешком у Другом светском рату?

Како би се данашњи управитељи Србијом понашали да имају одрешене руке од својих страних ментора и налогодаваца и да ли би посегли за методама додатног сатирања свог народа које је користио Квислинг?

Само је у томе разлика између Квислинга у Норвешкој и данашњих управитеља Србије који под маском „демократије и владавине права“ бесомучно сатиру своју државу и народ. Разлика је и у томе што је то прикривена окупација, маскирана у „демократију“ и естрадни квазинационализам, па је многи грађани Србије нису свесни или су свесни, али су упали у замку рајинског менталитета и сами себе убеђују да је „и овако добро, зато што може бити још горе“. Многи грађани Србије нису подлегли рајинском менталитету и нису га свесни као појаве у свом народу, али су заведени квазинационалном реториком и надају се да ће управљачи Србије успети да „превеслају“ своје стране менторе.

Заведени и наивни грађани Србије нису свесни да је квислингизација само спољна манифестација однарођености управитеља Србије и њихове менталне патологије, због којих су спремни да служе свима, а не само колективном западу, како би се задржали на врху друштвене пирамиде који су нелегално запосели. Њима је апсолутно свеједно коме служе, битно им је само да остану у позицији формалних управљача Србијом, како би задржали status quo у држави.

Овај вид квислингизације има и специфичну димензију. Није руковођен идеологијом или жељом за преобликовањем друштва, него посебним видом менталне патологије која се огледа у незајажљивој похлепи, без обзира на цену коју плаћају народ и држава.

Тиме је овај вид квислингизације који се у „демократској“ форми појављује у Србији јединствен и посебан случај у свету, да управитељи и њихови помагачи на тако бестидан начин систематски уништавају своју државу и будућност свих нас. Нису свесни да уништавају и будућност своје деце.

То одавно није само похлепа него ментална перверзија и одсуство самосвести о себи и свету у коме живимо, која је немогућа у животињском свету, али је присутна у отпаду од свог рода.

После 14 година саучешћа у свему овоме ових отпадника српског рода, ништа их више не може оправдати код оних који нису подлегли рајинском менталитету и не желе да учествују у квислингизацији која је у Србији попримила овако перверзну форму.

Ове разлике су видљиве само онима којима нису својствени рајинизам и квислингизација.

Извор: borba za istinu

Ознаке: квислингизација, рајински менталитет