Ово је резултирало нето минусом од 191,2 милијарде динара, јер су приходи износили само 207,8 милијарди динара. Укупан годишњи дефицит за 2025. попео се на 270,8 милијарди динара, што је еквивалентно 2,3 милијарде евра, и представља 2,3 пута већи износ у поређењу са кумулативним минусом из претходних 11 месеци, који је био 79,6 милијарди динара, преноси Радар.

Према подацима Министарства финансија, на челу са Синишом Малим, приходи су у децембру пали за скоро 20 милијарди динара у односу на новембар, док су расходи нагло порасли за чак 170 милијарди динара. Просечно дневно трошење достигло је 109,7 милиона евра, што значи да је Влада трошила око 4,6 милиона евра на сат – износ који је 2,8 пута већи од трошкова изградње новог вртића са 180 места у Александровцу, отвореног средином 2025. године.

Чак и уз укључивање викенда, просечни дневни дефицит износио је 52,6 милиона евра.Овај децембарски минус надмашио је рекорде из претходних година: 141,1 милијарду динара из 2024, 132,2 милијарде из 2023. и 154,2 милијарде из 2022. Укупни расходи у децембру 2025. премашили су три милијарде евра из децембра 2024. под премијером Милошем Вучевићем, достигавши нови врхунац од 3,4 милијарде евра под актуелним премијером Ђуром Мацутом. Синиша Мали, који је министар финансија од 2018. године у свим владама Српске напредне странке, носи главну одговорност за ове финансијске потезе, уз подршку председника Александра Вучића.

У складу са Законом о буџету, приходи су реализовани испод плана за око 700 милиона евра (19,3 милијарде евра уместо предвиђених 20 милијарди), док су расходи били нижи за 1,07 милијарди евра (21,61 милијарда уместо 22,68 милијарди). Овај месечни дефицит је већи чак и од оних забележених током пандемије ковида-19 у 2020. години, када је годишњи минус достигао 3,9 милијарди евра, а највећи месечни био око милијарду евра у мају.

Стручњаци истичу да је ова пракса наглог трошења крајем године постала уобичајена у последњим годинама, са сличним скоковима дефицита у децембру 2024. (дупло већи минус) и 2023. (2,8 пута већи). У изборној 2026. години, са планираним дефицитом од 2,55 милијарди евра, постоји бојазан да би се ови рекорди могли поновити или чак надмашити због предизборних мера и додатних издатака.